Црногорци освајају Жабљак: „Онда мене старца заробише, на Цетиње Српско довукоше“

Жабљак Црнојевић, град који је у историји Црне Горе узео живота колико и Скадар, али за разлику од Скадра којег смо изгубили на Берлинског конгресу, њега смо добили.

Позната је историја о Жабљаку Црнојевића, о њиховом столовању тамо све до доласку Турака и времена када је 1475. године Иван Црнојевић преселио своје дворе на Ободу.

О тада па све до 19. вијека, Жабљак је био турски град, Турци су цркву коју су затекли тамо претворили у џамију.

Мудри Цеклињани су више пута покушавали да га ослободе, два пута под водством Кења Станкова Јанковића,

У марту 1835. је пробрана чета Цеклињана извршила напад на турски град Жабљак. Он је тада био пар дана у рукама Црногораца, али како то бива водеће силе су опет одлучиле да Жабљак припадне Турцима.

Заробљене топове Црногорци су однијели на Цетиње и дали имена Крњо и Зеленко.

На једном од њих Петар II Петровић Његош наредио је  да се на њима угравирају натписи како би овај подвиг остао у памћењу покољења.  На једном од њих су урезани владичини стихови.

„Црногорци кад оно витешки Жабљак тврди турски похараше. Онда мене старца заробише, на Цетиње Српско довукоше“.

Топови су до 1916. године стајали пред Цетињским манастиром као успомена на прво освајање Жабљака, а данас су изложени у Његошевој Биљарди на Цетињу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: