Црногорци са можданим ударом: Шлогирани вријеђају гусле

Пише: Иван Милошевић

Колумниста прикривене ДПС новине назвао је гусларе шлогираним виолончелистима. Ни то му није било доста већ је онима који слушају гусле саопштио да имају мождани удар, јер само у таквом стању црногорске струне се могу слушати. Тај инструмент је назвао и перверзијом савремене умјетности, а његово слушање је равно неком нервном обољењу, односно неурози. И све од зареза до зареза то објави ултранационална ДПС новина. Човјек се запита од којих ли су ови прикривени ДПС колумнисти, имају ли они неког брата или старијег претка и гдје су, побогу, они све покупили ове црне гусларске бисере. 

Углавном, порука поменутог писца таман је попут његовог савременог дискурса, шлогирана. Очигледно и да аутор има невоља са разним ударима, међу којимаје можда овај мождани међу најбезазленијима. Било би лијепо аутора послати мало у Шкотску, да се са Шкотима поразговара о народној ношњи и гајдама, па да видимо како би прошао са својим шлогираним коментарима. Има и осталих европских народа који су од својих инструмената и традиције створили недодирљиви мит који их и данас чува да буду оно што јесу, а да не постану оно што нијесу.

Такав је случај и са гуслама. Да није било њих вјероватно бисмо се данас звали Мујо, Хасо, Бајро, Реџепи и остали, а не Марко, Јанко, Милош… Каква је то мистика пренешена Црногорцима преко гусала заслужује озбиљно истраживање и размишљање које је поптпуно страно неким ДПС колумнистима. Незахвално је и да ја о томе причам и вјероватно би та прича највише одговарала неком етнологу, који би потанко могао да објасни како је на тој једној струни сажета сва мистика и духовна свијест Црногораца. 

Што се тиче шлогираног колумнисте мислим да његова порука лежи у његовом схватању савремене умјетности. Очигледно је да образованији људи у Црној Гори који су одрасли на комунистичким идеолошким и умјетничким јаслама савремену умјетност схватају као негирање сваке везе са традицијом, здравим разумом и духом. Све оно што је против тога проглашава се савременим, па макар колико то било бесмислено. Тако се дешава да се једна линија или тачка на празном платну проглашава врхунским дјелом савремене умјетности са јасном поруком. А порука таквих дјела већином је садржана у обузетошћу празнином и недостаком сваке смислене нарације. Што је нешто бесмисленије то је и савременије и мислим да се у том правцу креће и текст ДПС колумнисте.

Наравно, умјетност није празна, већ је пуна емоција и дивљења  врховним творцу. Можда је то Бог или неки умјетнички демијург, али његова порука је пуна смисла и у њој има свега, али нема празнине. Таква порука људима се преноси различитим методама, путем музике, ријечи, слике или неким другим људским духовним апаратом. Једна од таквих порука су и гусле и стварно треба бити озбиљно шлогиран, па то не схватити. 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: