,,Црногорка“ 1884: Ако је икад ишта с’ неба на земљу српску пало то су српске гусле и гудало
Филип Вишњић и српске гусле
Гусла светих Божјег дара, код твојега је олтара. Клечим, клањам, па ти велих: Ако је икад ишта с’ неба на земљицу српску пало то сте гусле и гудало, стихови су чувеног маршала старе Црне Горе и великог српског патриоте, Јована Поповића Липовца, који су објављени у цетињском листу ,,Црногорка“ 8. марта 1884. године.
Гусле јаворове
Колико сам млађан путам
Док по свјету бјелом лута,
Слуша струне жића пуне,
Час гдје звечи ко да куне.
На врх неба Бога творцам
Час гдје славе Чудотворца!
Час пакленске ришућ муке,
Час у рајске гдје те руке,
Звон читаре, арфе, фруле,
С грјешног свјета б’ преметнуле!
Па звук њежни њежних струна,
Колико пута као муња,
Посјећа ми срце младо,
Тад у други свјет сам падо.
Заборављајућ земно жићем
Земно жиће, горко пиће,
Топећи се у сласти море.
У небеса тамо горе,
Али све те звуке кад би,
У један звук пјесник слио,
Неби једних гусла јеку,
Јаворових раван био!
Гусла светих, свети звуци,
Преваху ми у срећи, муци,
Српске славе ладна гроба,
И плач горки Срба роба.
Гусла светих света јека,
Тебе ради пет вјекова,
Оштра мача чу се звека!
Гусла светих – моћи пуне,
Чудотворне су ти струне!
Пет вјекова твога плача,
Ослободи пола српства
От турскога већ харача!
Гусла светих које цмиле,
Од туге бис’ осушиле,
Дано јоште није треба,
Да род српски усколеба!
Да г’ научи да г’ застави!
Да га туђин не поплави,
Гусла светих, чудотворних,
Кад загуде кад зајече,
У мртвог ће смртну рану
У један миг да изљече!
А некмоли плаха роба,
Да не дигне из ладна гроба!
Гусла светих Божјег дара,
Код твојега је олтара,
Клечим, клањам, па ти велих:
Ако је икад ишта с’ неба
На земљицу српску пало
То сте гусле и гудало!
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
