,,Црногорка“ 1884. о књазу Николи: Као владар, као човјек, као Србин, као пјесник – он је српском роду дика
1 min read
Књаз Никола
Као владар, као човјек, као Срб и пјесник, он је свему роду дика, а нама небесник. Дај Му, Боже, што Му жели срце домородно: горске ст’јене проширене, а српство слободно, родољубиви су стихови пјесме коју је у част књаза Николе написао Филип Ј. Ковачевић, а која је објављена у цетињском листу ,,Црногорка“ 27. септембра 1884. године.
Пјесма на двадесетпети септембра
Весел’мо се, браћо моја,
Пуне су нам груди!
Славу Богу диж’мо многу,
Кад смо сретни туди!
Кад Му чело мјесечево,
Лице пуно жара
Блиста, сјаје,
К’о плам да је
Из божих њедара.
Па ни соко нема око,
Ка’ што Њему сине:
Све што није за погледа,
To пред Њиме гине:
Брука дрхти, губа пада,
Кукавица трне,
Богу слава,
To је глава
Наше Горе Црне!
С тешких брига све о Српству
И народу своме
Коса Му је процвјетала,
Ма што квара томе?
Стара коса, младо срце,
Добро одговара:
Свак се диви,
Боже, живи
Књаза Господара!
На попришту српске мисли
И српскога права,
Он не штеди Своју крвцу,
Ни Својијех глава;
Нашу Гору мушки чува,
Српству над’ улива:
Правдо света,
Много љета
Држи нам Га жива!
Као владар, као човјек,
Као Срб и пјесник,
Он је свему роду дика,
А нама небесник.
Дај Му, Боже, што Му жели
Срце домородно:
Горске ст’јене
Проширене
А Српство слободно!
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Смрт Монтенегру!
Живјела Црна Гора!
Jel vam se smrklo milogorci?
Novokomponirani montenegrini i dukljani su toliko zadojeni mržnjom prema svojim djedovima Srbima da bi prije pristali da se poturče no da priznaju što su. Iako montenegrini i bez ovih hiljadae originalnih dokaza koje godinama objavljujete dobro znaju da su porijeklom Srbi, oni to nikada priznati neće već će istrajavat na glupavim tvrdnjama kao sto je ona da kod nas biti Srbin znači bit pravoslavac. Drže se oni te sulude teze ka pijanica bandere, jedino nemaju odgovor ko su onda kroz istoriju bili Srbi katolici i Srbi muhamedanske vjere, kako su se nekada sami izjasnjavali. Ako će bit po njihovome onda ispada kad prevedemo Srbin=pravoslavac da su oni bili pravoslavni katolicii i pravoslavni muslimani. A tako nesto čak ni oni u Dobrotu pod najjačom terapijom ne bi kazali i tvrdili. Ne treba se baviti tim izrodima od svoje vjere i nacije jer oni ionako lagano klize ka unijaćenju a zatim katoličanstvu, imali smo kroz istoriju i kod okolnih naroda takav proces, to čeka i njih. Žalim samo što će djeca moga brata vjerovatno biti druge vjere i nacije od moje djece, pa mjesto da se vole ka braća oni će se mrzjeti.