Црногорска ДИЈАСПОРА

Пише: Горан Шћекић

Црногорска дијаспора, како и сам назив говори, треба да представља све грађане Црне Горе који живе у расејању. У дијаспори у основи мора да постоји шароликост свих нација и вјера које су отишле трбухом за крухом из своје матичне државе, без икакве политизације.

Међутим, наша дијаспора је веома спорна када је различитост у питању.

Она је одавно постала приватна прћија владајућих структура.

Постала је партијска база око које се окупљају поштоваоци и гласачи претходног режима.

Тако се црногорска дијаспора од црногорске претворила у партијску дијаспору.

Играла је кључну улогу на свим претходним изборима, и тако дала велики допринос претходној власти да влада државом чак 30 година. Смисао постојања црногорске дијаспоре заправо треба да буде подршка нашим исељеницима у свим правцима. Да их повезује са матичном државом, даје подршку када су у питању улагања и омогућава њихов повратак.

Међутим, дијаспора функционише само с циљем довођења гласача за потребе једне партије и једне опције. Промјеном власти на последњим парламентарним изборима кренуле су и промјене у свим структурама које су под патронатом државе. Тај процес промјене кадрова за сада иде веома споро због поштовања самих протокола.

Тако је стари управљачки кадар црногорске дијаспоре и даље остао у својим фотељама.

То је претходна власт искористила за наставак агитовања због предстојећих општинских избора у Никшићу. Зато наша дијаспора не спава, већ се растрчала по државама у региону тражећи никшићке гласаче који ће гласати само за ДПС по моделу који је кориштен на свим претходним изборима. Зато и није тешко закључити због чега сви исељеници, рецимо из Луксембурга, имају право гласа, а из Београда само понеко.

Много је избора било у историји града Никшића, али ниједни нису били доведени до усијања као предстојећи. Тако се данас читава Црна Гора нашла у Никшићу.

Из главног града Подгорице ка Никшићу стижу разне директиве, како из којег табора:

„Никшић мора пасти”
„Никшић не смије пасти”
Постало је „бити или не бити”,
„Или јеси или ниси власт”.

И док се у Никшићу копља ломе, дијаспора полако ради свој посао у окружењу, наравно све у корист никшићког ДПС-а.

Историјску промјену власти на последњим парламентарним изборима, по свему судећи, покренуле су величанствене литије.

Тако је вјера покренула народ, а народ је покренуо промјене послије 30 година.

Очигледно је Свети дух умијешао прсте и донио дуго чекану правду на овим просторима.

У Београду је Свети дух од тројице кандидата изабрао Порфирија за патријарха Српске православне цркве.

За грађане Црне Горе посебну важност има избор новог митрополита који ће наслиједити трон Амфилохија Радовића. Зато се надамо да чланови Сабора Српске православне цркве осјећају и чују молитве православног народа Црне Горе да то не може бити нико други осим његово преосвештенство владика Јоаникије Мићовић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: