Црногорска династија

Опет представа? Ђукановић и Кривокапић би свакако остварили колосалније резултате од досадашњих политичких учинака да се којим случајем баве глумом. Јер, заиста, кога је ако већ гледа неку турску сапуницу брига како живи турски народ, колики је привредни раст, да ли предсједника подржавају само необразовани и фанатични, да ли нобеловца хоће да убију само зато што је другачији од просјечног брке који би могао без припрема да буде дублер Садаму Хусеину? Ми, старији, памтимо „матеру свих сапуница“ „Династију“ (наслов нема везе са режимима Ким Ил Сунга и гошјудара са Горице) и сложене односе у троуглу Блејк, Кристл и Алексис. Односи Мила и Ранка током свих ових година некако неминовно вуку на сложене и сладуњаве релације између Блејка Карингтона и његове Кристл. Заједно су, свађају се, али некако, напослетку, узвишена осјећања некако превладају. Због дјеце и породице у једном, због једне „нације грађана“, једне државе и једног вође у другом случају… Али, ипак превладају. Има ту понека фина, танана разлика. Блејк и Крисгл су ликови серије о декадентним богаташима, свака логичка криза инспирације писаца маротонског сценарија могла је да буде превазиђена калемљењем лажне трудноће, проналаском несталог дјетета, открићем неке правне аномалије као што је важећи ранији брак или, ако нема друге, терористичком кланицом у којој на крају страдају само келнери… Све је то могло да прође код незапослених домаћица и у неким земљама социјалистичког блока, које су наивно чекале да их до америчких вриједности одведу стручњаци типа слијепог водича специјализованог за препознавање девиза на додир и акцизне робе на мирис. Како ће то да прође код гладног радника који је одгладовао све шарене лажи током протеклих четврт вијека и сада би најрађе да примијени сарајевскокијевски сценарио, али зна да од тога нема ништа пошто би га „пријатељи“ из Брисела смјеста бомбардовали?! Подсјетимо: случај Нориега никад не отварају Панамци, већ увијек Американци.

И свадише се… Куку, шта ће сада Кристл да ради по цијели дан…? Ко ће да наслиједи онолику кућу? Шта ће сада Фелон и Стивен у тридесет и петој без мајке?

Да ли је то на прагу нова расподјела улога у црногорском игроказу и то у часу када нам Јелко Кацин јасно поручује да Црна Гора носи штафету и предњачи у срљању ка ЕУ у коју ће стићи за 56 или у бољем случају за 34 године. Да не кажем, годинице. Да ли ће могући одлазак каријески шармантног шпијекера са трона Скупштине ЦГ успорити еуроинтеграције ове слободне државе у којој новинарство није занимање, већ екстремни спорт? Да ли ће улазак неке напредне радикалке у вилу Карингтоновића зауставити модернизацију Црне Горе? Хоће ли тада бити спријечено увођење нових слова и укидање смрдљиве, оријенталне ћирилице? Да ли ће онолика илирска и млетачка имена остати невраћена умјесто словено-српских окупаторских? Ко ће да ископа и ритуално спали оних петстотинак Паштровића који су учествовали у балканским и свјетском рату, да би касније учествовали у самоокупацији и развлашћивању неколико стотина оних који су били велики Срби док су за то имали интерес и докје господар коме су били у милости бесудно владао?

Чекамо нови наставак црногорске „Династије“ или можда дукљанске „Љовисне“… За то вријеме у Србији траје карневал. Замислите, код нас постоји могућност да на изборима не побиједи онај ко их је расписао!? Какав недостатак, или да будем потпуно прецизан какав дефект. Али, и ми смо научили понешто. Сада имамо власт која зна пред ким погнути главу, коме потврђивати и пред ким пасти на кољена. Неинтелигентни народ још увијек им не да ђукановићевску парламентарну већину, али док не буде развијена параполицијека држава ту су разне Кристл и Хурем Јовановић, Тадић, Дачић… Пред вама и нама стоји избор. Ви можете да уједините опозицију, а Ђукановићеве и Милошевићеве креатуре отјерате код њиховог творца или у ванпарламентарну опозицију, и да побиједите на изборима, а у случају фалсификовања оборите ненародни режим са много више права од оног које су имали демонстранти у Сарајеву и Кијеву (који нису имали већину грађана из себе). Ми у Србији, послије ових избора, лако можемо да се пробудимо у нашој верзији Црне Горе из 2007. године. Опозиција седуче међу собом за наколоност власти, спрема се промјена Устава… У Црној Гори то је рађено против интереса српске нације, а у Србији против уставних права српског народа…

Ипак, како год било, недемократске и ненародне власти увијек су исте. Напослетку увијек издају чак и идеје које су им биле оправдање. Они који су им пришли како би бранили државу – остану без исте. Гладнице које су хтјеле да се наједу и огрију око режимског казана коначно изгладне и смрзну се јер тамо има само за владајућу фамилију и олигархију… Све што је потребно, јесте да се манемо лутања. Можда ћемо на путу ка слободи, достојанетву, слободном тржишту, сигурности имовине и социјалној правди наићи на противљење Европске уније… Ако буде тако, можемо само да слегнемо раменима: и са османлијама смо изашли на крај…

Објављено у дневном листу ,,Дан“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: