Црногорска жаба која је видјела да поткивају коње у Србији

Пише: Отац Јован Пламенац

Нејакој црногорској власти недостаје скопости да заустави захуктали црногорски генератор мржње. Она томе није кадра надасве због тога што је и сама прожета произвођачима мржње из Ђукановићевог подземног режима

Црна Гора је кроз кијамет вјекова опстала на троношцу православне вјере, јунаштва и чојства. Бивало је да да овај свети црногорски троножац нападне сипац друге вјере, латинске и још више Мухамедове, те кукавичлука и несојлука. Али Црна Гора се самовидала и тако дотрајала, досегла до овог времена. Зли вакат Црној Гори букнуо је средином претходног вијека, када се као никада раније расклимао троножац на којем је бивствовала. Погана идеологија, као канцер подмукло, напала је централни ногар овог троношца – вјеру православну – а онда се болештина пренијела на остала два.

У Црној Гори се вазда крвило, са Турцима и другим освајачима који су на њу кидисали, али и у међусобицама, од унутарпородичних до међуплеменских. И вазда се мирило… Завађене су мирили угледни људи, племенске старјешине и владике, а најуспјешније су их мириле – трагедије. Када би се некоме догодила породична несрећа, и они који су са њим у незбору пружали су му руку братске помоћи. Тако је и племену које би било нападнуто од освајача у помоћ прискакало и племе са којем је било у сукобу.

Несрећан однос према несрећи на Цетињу

Данашња Црна Гора, добрим дијелом, само носи име историјске Црне Горе. Томе свједочи однос према новогодишњој несрећи на Цетињу. Умјесто да цетињски злочин, сличан ономе од прије двије и по године, у дубоком осјећају трагедије за читаво друштво, ако не изглади а оно барем потисне политичке међусобице, он их је разбуктао. На црногорску политичку супротстављеност, штовише на црногорску мржњу, овај злочин дошао је као снажни вјетар на пожар у Лос Анђелесу.

Тродеценијски режим Мила Ђукановића, до гуше уваљен у криминал, који је номинално поражен на парламентарним изборима 30. августа 2020. године, цетињску трагедију шчепао је као ненадну прилику, с неба му палу. Она му је разбудила наду да није све пропало, упркос морбидности његове владавине која постаје све бјелоданија како у јавности напредује серијал скај преписке унутар најмоћнијег црногорског криминалног клана, којем припадају и они у то вријеме на највишим положајима у јавној и тајној полицији и у правосуђу који су већ судски процесуирани, као и они који ће тек бити, који дјела под високим покровитељством самог Ломија, премногогодишњег неприкосновеног газде Црне Горе.

Као она жаба која је видјела да поткивају коње па је и сама дигла ногу, тако је и овај андерграунд режим дигао на буну студенте имитирајући студентску буну у Србији. У јавности се убрзо појавио сурогат „неформална студентска група ‘Камо śутра’“, која је формални организатор протестâ на којима због трагедије на Цетињу траже одговорност политичког руководства црногорског безбједносног сектора.

Помоћ Динка Грухоњића

Демократска партија социјалиста за три деценије своје владавине Црном Гором била је довела систем опстанка на власти безмало до савршенства и требало је да се догоди чудо литија да би изгубила скупштинску већину. Она је својим повјереницима била прожела цјелокупно црногорско друштво: од државних органа до кућних савјета. Тако и студентске организације.

Групу „Камо śутра“ подржали су професори и сарадници из црногорског високог школства, са Факултета за црногорски језик и књижевност листом; невладине организације и грађански активисти; умјетници; спортски радници; Црногорска партија чије је сједиште у Новом Саду; Црногорско друштво „Ловћен“ из Ловћенца; Савез Црногораца Хрватске; Удружење стоматолога; Удружење подстанара; Дукљанска академија наука и умјетности (ДАНУ); „митрополит Борис“, шеф отцијепљеног крила НВО „Црногорска православна црква“… Све јавности познати шрафови и шрафчићи Ђукановићевог режима још док је он жарио и палио Црном Гором.

Црна Гора је постђукановићевска таман колико је и посткомунистичка. Притуљени Ђукановићев режим, попут коријена живог пања који пушта изданке, прожима сав организам црногорског друштва, па и извршну, али и законодавну власт иако није на власти, а у правосуђу и полицији, тајној и јавној, чврсто је ушанчен. Универзитетски професори и сарадници на порталу ЦдМ објавили су писмо са 106 потписа у којем кажу: „Неформална студентска група ‘Камо śутра’ јасно се одредила и изнијела захтјеве који за циљ имају оздрављење црногорскога друштва и његово право да зна пуну истину о стравичним дешавањима на Цетињу“. Динко Грухоњић и још 54 потписника такође су подржали „Камо śутра“: „Ми, универзитетски професори и професорке, истраживачи и истраживачице, сарадници и сараднице и запослени на универзитетима и институтима из Србије овим писмом изражавамо солидарност са захтјевима студената у Црној Гори да се до краја расвијетли одговорност за два масовна убиства која су се догодила на Цетињу током претходне двије и по године“.

Предсједник Странке европског прогреса Душко Марковић, од 1998. до 2010. директор Државне безбиједности која је 2005. преименована у Агенцију за националну безбиједност, предсједник Владе од 2016. до 2020, један од највиђенијих чланова Демократске партије социјалиста у њеној историји, такође је подржао „Камо śутра“. Он је казао да трагедија на Цетињу тражи укупну пристојност и емпатију и ефикасан одговор надлежних институција и да су носиоци најважнијих функција реаговали неадекватно, уз недостатак моралне и политичке одговорности.

Они који су исфабриковали новоцрногорску мржњу, који су сурфујући на њој Црном Гором владали три деценије, који је и сада непрестано потпирују, и сви они који су их подржавали и сада их подржавају кроз пројекат „Камо śутра“, од подстанарâ, ДАНУ и „митрополита Бориса“ до професорâ из Србије и Црне Горе и Душка Марковића, своју одговорност за злочине на Цетињу товаре на нејака плећа шарениша садашње црногорске власти.

Удари на СПЦ, Србију, али и Русију

Колико год се у овим протестима труде да замаскирају мржњу, она цури као тијесто између прстију. Фокусирана је на српски народ, па и руски (што је курентна идентификација код евроатлантских господара), а надасве на Српску православну цркву.

Примјера ради, портал „Актуелно“ 12. јанура објавио је саопштење „Удружене црногорске дијаспоре из Сједињених Америчких Држава“, из Њујорка, Лас Вегаса, Бостона, Лос Анђелеса, Детроита, Чикага и Флориде, у којем се, поред другог, каже: „Опогањени трон доласком секте СПЦ постао је страшни усуд и тамна копрена над главама црногорских грађанки и грађана.“ (…) „Секта СПЦ је постала врховна команда у којој су криминал, проституција, педофилија, трговина оружјем и црномагијски ритуали ‘богоугодна’ свакодневница.“ (…) „Како је црногорској јавности већ одавно јасно, оба починиоца стравичних масакара на Цетињу били су фанатични вјерници такозване СПЦ.“ (…) „Зна бањски поп да крвави трагови воде до манастирских келија у којима су вршене процесије испирања мозгова над начетим менталним здрављем оба монструма.“ (…) „Крв наше недужне ђеце је на рукама монструма у црним мантијама.“

Већ у ноћи која је услиједила, 12/13. јанура, у Тивту је запаљен аутомобил познатог свештеника Мијајла Бацковића. Два данас касније портал „Актуелно“ појадао се читатељству на неправду која га је снашла: „ПО НАЛОГУ СПЦ И БИА САСЛУШАН УРЕДНИК ПОРТАЛА АКТУЕЛНО“. Под кровом овог и у духу му сличних портала, у коментарима углавном анонимних аутора липти мржња. Оно што ту пишу о Цркви „пас с маслом не би појео“.

Овим људима Црква није непријатељ својим дјелањем. Она им је непријатељ својим постојањем. Божије присуство кроз Цркву, сажиже бестијалну мржњу и она вришти, захваљујући технолошком развоју и „напретку цивилизације“, ето, и кроз друштвене мреже. Та џунгла мржње погодан је амбијент за мешетарења оних који функционишу на мржњу, који је подбадају и усмјеравају, који њоме управљају помоћу ботова.

Потреба за људима добрих намера

Само позивањем на уважавање цетињских жртава, саучествовањем у боли њихових најближих, позивањем на трезвеност и помирење, само сагледавањем стања у Црној Гори након посљедњег злочина на Цетињу и настојањем да се расвијетле његови узроци, као ни психолошком подршком Цетињанима и повећањем броја полицајаца на Цетињу, неће се постићи значајно више од декларативног.

Спасоје Кривокапић, предсједник Српског форума грађана из Европске уније и Швајцарске чије је сједиште у Цириху, Херцегновљанин који одавно живи у Француској, изнио је конкретну иницијативу. Он, свједочећи да Црна Гора има и дијаспору која није мрзитељска као она у Америци која се огласила на порталу „Актуелно“, позива честите и умне људе, угледне у срединама у којима живе, који нијесу политички ангажовани, да формирају групу која би, по угледу на светог Петра Цетињског, радили на умиру црногорског народа.

Најдубља подјела народа у Црној Гори, генерално, није ни социјална ни идеолошка него – идентитетска. Идентитетски, народ у Црној Гори сврстан је у два пола: српски и монтенегрински. Они бивствују на својим идентитетским истинама. Њиховим трвљењем производи се мржња.

Очито, нејакој црногорској власти недостаје скопости да заустави захуктали црногорски генератор мржње. Она томе није кадра надасве због тога што је и сама прожета произвођачима мржње Ђукановићевог подземног режима. Тим прије, Кривокапићева иницијатива добија на смислу. За њено остварење потребни су људи добрих намјера са оба пола црногорске идентитетске подјеле који су спремни на личну жртву.

„Камо śутра“ је одржала неколико протестних скупова у Подгорици. Они су у медијима Ђукановићевог режима пропраћени помпезно. Али, у коментарима на ове славодобитне текстове и видео снимке и те како је видљиво разочарење: „Преко 400 универзитетских професора само из Подгорице тада је јавно подржало литијаше, а ђе су сада ти професори универзитетски? А студенти су посебна прича, највеће разочарење!“ Изостала је и подршка Студентског парламента, кровне студентске организације Универзитета Црне Горе која заступа више од 18.000 студената.

На највећем скупу у организацији „Камо śутра“ није било народа ни приближно колико, рецимо, на некој од литија у Подгорици. Штовише, није било народа ни колико на пливању за Часни крст на Богојављење у Подгорици, или у Бару…

Ипак, има наде за Црну Гору.

Извор: Печат

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: