Aмбасадор Црне Горе дао подршку Османијевој! Док се у Приштини братиме, српски народ у Црној Гори се системски понижава
Предсједница самопроглашеног Косова* Вјоса Османи, примила је акредитивна писма новог црногорског амбасадора у Приштини Бернарда Чобаја, и том приликом поручила да „цијени подршку Црне Горе Косову* у важним тренуцима“.
У званичном саопштењу предсједништва у Приштини наводи се да су Османи и Чобај разговарали о „добросусједским односима, међусобном поштовању и сарадњи на путу евроатлантских интеграција“.
Према ријечима Османијеве, „Црна Гора је показала подршку Косову у кључним моментима“, те је исказана намјера за „даље јачање сарадње у областима од заједничког интереса“.
Међутим, управо такав тон црногорске дипломатије изазива оправдану забринутост и огорчење међу грађанима који се не мире с тим да званична Подгорица отворено гради односе са такозваном државом Косово – док истовремено унутар саме Црне Горе је трајао и још увијек траје систематски покушај умањивања значаја српског народа и његове вјере, културе, језика и традиције.
Док се дијеле осмијеси у Приштини и договарају „заједнички циљеви“, у Црној Гори траје процес, понижавања српског језика и маргинализације једног од конститутивних народа.
Тако испада да званична Црна Гора пријатељски рукује са институцијама које су произашле из НАТО агресије, а у исто вријеме окреће леђа онима који су вијековима градили и бранили државу.
Даље о односима два државолика провизоријума најбоље говори недавно хапшење тројице Никшићана. Подсјећамо, Рајко Кривокапић (34), Драгутин Лалатовић (24) и Маринко Јовановић (24) ухапшени су на Косову и Метохији од стране самозваних приштинских власти приликом молитвеног учествовања на прослави ктиторске славе Светог Краља Стефана Дечанског у манастру Високи Дечани, 24. новембра 2024. У казаматима лажне државе остали су до 17. јануара 2о25.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ko је дотични Чобај, никад чули и гдје га нађоше биједе од Јакова и Милојка, наставак ругања сопственом народу.Наши представници у Приштини су гори од Куртијевих зулумћара.Све ово диктирају амбасаде, НАТО, Брисел. Пропало се.
Koga ove neznalice na vlasti,i prosloj i sadasnjoj ,biraju za ambasadore sramno je..jadna ova zemlja.
Tako znači! Podupire joj leđa.
Čobaj sa Osmanijevom može samo da priča o zajedničkim naporima na sprovođenju projekta „velike Albanije“, da se ne lažemo i ne foliramo više!
Црна Горо пропала се . Одавно си дотакла дно сад га још и пробијаш.
СПРЕМИТЕ СЕ МИ ВАС НИЈЕСМО ЗАБОРАВИЛИ, ИМАЋЕТЕ ПРИЛИКУ ДА ДОКАЖЕТЕ ИСТИНУ И ПРАВДУ, ЗА НАС СУ ПОЛИТИЧАРИ ПОПУТ ВАС КРПА КОЈУ ЋЕМО БАЦИТИ!!!!!!
Ви бандо дођоша, аустроугарских чешагија за коње, британских крвника уништили сте СРПСКУ АРБАНИЈУ и народ, вијете тзв албански барјак -заставу Црнојевића, а сви вам гробови СРПСКИ!!!!Спремите се долазимо по вас, лагано тачно у подне!!!!Биће блјесак и свијет ће видјети.
…… Права Срба су, од 1934., у Албанији поништавана декретима (последњи пут документима број 5339 и 5354 из 1975) као што су им, насилно, мењана имена. Од 1950. године власт у Албанији руши српске верске објекте и мења географске називе и имена места у којима Срби живе.
Област данашње северне Албаније је историјска област српског народа, јер на територији од Скадра до Драча (и реке Црног Дрима), све до Београда (Берат) и Авлоне- они живе од раног средњег века. Скадар је од IX века престони град Доње Зете (Скендерије). Пећки патријарх је посебном повељом признавао духовну власт митрополита који су као егзарси пећког трона носили титулу архијереја приморског, брдског, црногорског и скендеријског. Код Скадра је Стеван Црнојевић, 1474., победио Сулејман- пашину војску и нанео један од највећих пораза Отоманској империји.
Српски цар Душан је управљао целом Албанијом а српски војвода Милета, са седиштем у Авлони, управљао је Албанијом од 1396. до 1419. године. Балшићи су управљали северном Албанијом, и престони град им је био Скадар којим су Срби управљали до 1479.године.
Први српски светитељ, Јован Владимир (X век) живео је на територији данашње Албаније, и као владар столовао у Скадру, Елбасану и Преспи. Најпознатији устаник из Албаније, Ђорђе Кастриотић Скендербег (кога албанска историја кривотвори), преведен је у ислам у 8. години када се у цариградском сарају султана Мехмеда I и нашао као жртва „данка у крви“. Ђорђе Кастриотић Скендербег (1405-1468) у европској историјској традицији егзистира као Србин, што сведочи и аустријски конзул Ј.Г.Хан- сигурно не из србофилских разлога. Православни родитељи Ђорђа Кастриотића су се звали Иван и Војислава, а он је имао пет сестара ( Марија, Влајка, Ангелина, Јела, Мамица) и три брата (Станиша, Репош, Константин). Турци су, у знак одмазде, исекли и разбацали тело Ђорђа Кастриотића сахрањено у православној цркви у Љешу. Најзад, да историјска истина није поткупљива сведоче и следеће чињенице. Иван Кастриот, чијом је заслугом Хиландар имао метох у Албанији (од неколико поклоњених села и цркава), одкупио је у близини Хиландара један пирг. У хиландарској цркви је сахрањен и Репош, један од четворице Иванових синова.
Због свега изреченог Срби с правом траже заштиту од скрнављења и затирања гробишта!
Посебно заштиту и обнову свих спомен-костурница и обележја страдања српских војника у Првом светском рату на територији Албаније.
Истозначно, потраживање доношења закона о повраћају имовине, земље и кућа одузетих Цркви и Србима из политичких и шовинистичких разлога- ствар је цивилизацијског императива. У том смислу веома је важно, а у складу с владавином права, укинути државна акта о албанизацији српских, цинцарских и горанских имена у личним документима и исправљање њихове вишедеценијске примене! Такође, једино ургентно враћање преименованих историјских грчких и словенских топонима (река, језера, планина, долина, села, градова, области) даје право Албанији да из политичког мрака искорачи у велику фамилију европских народа. У сличном кључу отварање архива свих логора (италијанске управе 1941-1943. и политичких логора од 1948.) у које су смештани првенствено Срби и Цинцари и у потпуности спроведен правни поступак Међународног суда о размерама злочина почињених у овим логорима- најупутнији је начин да ЕУ и међународна заједница скину са себе етикету србофобије и православофобије.
Најзад, реализацији пуне културне аутономије, која се манифестује и у покретању листова и оснивању радио и ТВ програма на српском језику, једини је пример да се ЕУ и на Балкану држи сопствених начела а не расистичке идеологије.
Коначно, уместо декларативног заговарања људских права ЕУ треба да издејствује успостављање обједињене територијалне аутономије српских села северно од старог немањићког пута, на потезу од Светог Јована Медовског (на ушћу Дрима у Медовски залив Јадранског мора), преко Задрима са Скадром и горанских села у продужетку Горе и Опоља под називом Аутономна покрајина Јужно и Северно Подримље, са седиштем у Скадру.
Ovi i slicni potezi naseg otudjenog ranijeg i sadasnjeg rukovodstva, doveli su do toga da se polovini gradjana nase jadne Crne Gore ogadila i soostvena Otadzbina. Stidimo se da kazemo odakle smo…
A koliko do juce, nosili smo je u srcu i bili smo ponosni ko smo i odakle smo…