Црногорски католици у четири колоне, ЦКЦ за уједињење

У регистру вјерских заједница који води МУП Црне Горе евидентиране су 23 вјерске заједнице, међу којима су чак четири правна субјекта са католичким префиксом,  и то  – Црногорска католичка црква са сједиштем у Сутомору, Надбискупија барска у Бару, Которска бискупија у Котору и Католичка мисија “Тузи” у  истоименој  подгоричкој  градској  општини. 

Из Црногорске католичке цркве су до сада више пута саопштавали да се залажу са уједињење, не само католичких цркава у Црној Гори, већ свих хришћанских заједница.

ЦКЦ, истицали су из те цркве, има своје неспорне историјске коријене у најстаријој црквеној институцији на Балкану, у Барској надбискупији, коју је утемељио дукљански Краљ Михаило Војисављевић, и која је имала статус самосталне црквене институције односно неспорну аутокефалност, на челу са својим архибискупом, и то у другој половини једанаестог вијека, одмах након раскола јединствене хришћанске цркве.

Подсјетимо, канцелар Бискупије которске дон Павао Медач изјавио је раније да вјерује да се неко грубо нашалио оснивањем Црногорске католичке цркве, јер би, како је навео, било скандалозно да је МУП регистровао тако нешто и дозволио злоупотребу имена Католичке цркве.

 Митрополит црногорско-приморски Амфилохије казао је раније за портал ИН4С, да “ако може да се, како је навео, оснива такозвана ‘ Црногорска православна црква’   (ЦПЦ), зашто да се не оснује и Црногорска католичка црква”.

Формирање Црногорске католичке цркве је још један подстицај да се дубље размисли о разлозима који у нашем времену изазивају феномене у области религиозности у Црној Гори – навео је митрополит Амфилохије.

Он је казао да је времену духовног буђења, које је током последњих двадесет година задесило Црну Гору, дошло до настајања одређених поларизација, односно покушаја партијских структура да оне, по неким својим основама, формирају сопствене вјерске заједнице.

„То је и последица духовног осиромашења једног низа генерација које су овдје одрастале без цркве и без Бога. А, душа не може без Бога, и добро је када трагајући за Богом душа нађе истински пут Богу и тврдој божјој вјери, што се не догађа увијек”, истакао је тада митрополит Амфилохије.

Затвор за оне који ометају вршење вјерских обреда

У Информацији о потреби утврђивања Предлога закона о слободи вјероисповести, коју је јуче усвојила Влада Црне Горе, наводи се да ће се новчаном казном или затвором до двије године казнити свако ко спрјечава или ограничава слободу вјеровања или исповиједања вјере или омета вршење вјерских обреда. 

У документу је наведено да ће особа која присиљава некога да се изјашњава о свом вјерском увјерењу бити кажњена новчаним износом или затвором до једне године, док је казна од три године „иза решетака“ запријећена службеном лицу које то учини.

У истој информацији се истиче  да се у држави генерално поштује слобода мисли, савјести и вероисповести и да до сада ниједној вјерској заједници није забрањен или ограничен рад.

Такође се каже да евиденција вјерских заједница не треба да буде обавезна, “али стицање правног субјективитета вјерске организације је услов уколико жели да остварује државне бенефите”.

Џомић: ЦКЦ регистрована законитије од тзв. „ЦПЦ“

Протопрезвитер-ставрофор др Велибор Џомић, координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске рекао је раније да као правник може  да констатује да је законитији упис у евиденцију вјерске заједнице под називом Црногорска католичка црква, него што је 2000. године био упис новоформиране „заједнице“ под називом „Црногорска православна црква“. Наиме, објаснио је он, у члану 11. Устава Републике Црне Горе од 1992. године било је прописано да у Црној Гори постоје по једна православна и католичка црква и исламска заједница.

„Мимо тога, МУП је, примјењујући одредбе Закона о правном положају вјерских заједница од 1977. године, на противуставан начин, у јануару 2000. године, дакле за вријеме примјене и важења тог устава, у евиденцију уписао и тзв. ЦПЦ. Прије тога је њихове захтјеве одбијао” –  казао је Џомић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: