Црногорски криминалци све важнији у кокаинском бизнису у Колумбији: Прочитајте велико међународно истраживање!

Балканска истраживачка новинарска мрежа (БИРН) објавила је нови текст о улози црногорских и држављана других балканских земаља у кокаинском бизнису у Колумбији. Истраживање објављују БИРН и колумбијски „Ел Еспектадор“ а Портал РТЦГ доноси његове најзанимљивије дјелове.

„Предсједник Колумбије Иван Дуке назвао је то „најтежим ударцем” за трговину дрогом у Колумбији у овом вијеку, упоредивши хапшење Отонијела са хапшењем нарко боса Пабла Ескобара од прије три деценије. Узбуђење је било разумљиво. Даиро Антонио Усуга, познатији у Колумбији као ‘Отонијел’, био је најтраженији трговац дрогом у земљи – бивши герилац који је постао вођа Заливског клана (El Clan del Golfo), највеће криминалне банде у Колумбији“,пише у чланку.

Ухапшен је крајем октобра, када се 500 војника и 22 хеликоптера спустило у његово рурално скровиште на сјеверозападу Колумбије.

Међутим, Отонијелов пад ће се осјетити много шире од граница његове родне Колумбије: власти кажу да је Заливски клан имао везе са међународним нарко картелима у Мексику, Италији и на Балкану.

Последња сарадња није случајна. Везе између организованих криминалних група у Колумбији и на Балкану сежу годинама уназад и базирају су не само на обостраним интересима већ и на сличној прошлости, а понекад и на војном или паравојном искуству.

Везе, како су казале колумбијске власти, биле су толико блиске, да су представници балканских кријумчара дрогом лично посјећивали Отонијела како би лицем у лице преговарали о условима.

„Многи [балкански криминалци] су прошли војну обуку у својим земљама, а могуће је и да су припадали паравојним групама или обавјештајним агенцијама”, истиче истражитељ колумбијске полиције који је говорио за БИРН/Ел Еспектадор под условом да остане анониман, с обзиром на то да није имао овлашћења да разговара са медијима.

„Балкански картели за састанке користе хотеле са пет звјездица, а затим проводе неколико дана у џунгли како би се састали са вођама колумбијских криминалних група”, даље наводи истражитељ.

Дугогодишње везе

Међутим, како то често умије да буде случај у криминалном подземљу, добре везе између трговаца дрогом лако могу да се наруше.

У марту 2020. године, српски држављанин Дејан Станимировић убијен је из ватреног оружја у колумбијској провинцији Мета током пијане свађе са Хозеом Висентеом Ривером Мендосом. Станимировић, који је у Колумбији био познат под надимком „Маркос”, наводно је био члан балканске криминалне „Кекине“ групе. Мендоса, познат као „Солдадо”, или Војник, био је повезан са Отонијеловим Заливским кланом.

Но Станимировић није прва криминална веза између Колумбије и земаља Балкана. Нити ће, вјероватно, бити последња.

Заправо, везе трговине дрогом сежу најмање двије деценије уназад, у период непосредно након распада Југославије и турбулентне албанске транзиције из комунизма у капитализам. У том временском раздобљу долази до раста моћних локалних мафијашких група, од којих су неке вукле коријене још из времена сукоба.

Колумбијско-балканске везе су први пут званично разоткривене 2001. године, када је пет албанских држављана – међу којима и један полицајац – ухапшено у Албанији у заједничкој операцији колумбијске и албанске полиције, које су пронашле везу између картела Медељин – који је основао Ескобар – и балканских мафијаша. Шеснаест година касније, двојица Колумбијаца и унук бившег албанског комунистичког диктатора Енвера Хоџе, Ермал Хоџа, пред албанским судом проглашени су кривим за трговину дрогом.

У Србији се оно што је почело почетком 2000-их са познатим криминалцем Сретеном Јоцићем, наставило са Дарком Шарићем, којег је суд у Србији 2018. године осудио за шверц 5,7 тона кокаина из Јужне Америке у Европу. Ову је пресуду у јуну ове године укинуо Врховни касациони суд због, како је образложено, повреде одредаба кривичног поступка.

Шарић је повезан са колумбијским нарко картелом и парамилитарном групом Лос Растројос, коју је формирао Вилбер Варела, познат под надимком ,,Jabón” (Сапун), иначе вођа картела Сјеверна долина (Norte del Valle).

Затим је 2019. године српски држављанин Владимир Видаковић преминуо из непознатих разлога у болници у Медељину, Ескобаровом родном мјесту.

Банане намијењене за Европу

Колумбија није једина јужноамеричка земља са којом сарађују балканске криминалне групе. Полиција у Еквадору вјерује да је граница између ове две земље – посебно између провинција Путумајо и Сукумбиос – главна рута коју користе балканске групе које кријумчаре кокаин.

Ову област контролишу бивши герилци Револуционарних оружаних снага Колумбије (ФАРК) и припадници Ла Констру, парамилитарне организације која је повезана са мексичким криминалним групама и која је уједно и један од главних добављача кокаина за балканску мафију.

Пошиљке се испоручују у еквадорске луке Гвајакил и Ел Оро, пишу еквадорски медији, одакле се укрцавају на бродове, који често превозе банане за Европу.

Армуш се договарао са Заливским кланом

Неколико мјесеци раније, црногорски држављанин Иван Армуш ухапшен је након откривања пола тоне кокаина на једрилици у колумбијском карипском лучком граду Картагени. Вјерује се да је пуне три године прије хапшења Армуш живио у Колумбији – колумбијски истражитељи за наркотике рекли су да је Армуш 2018. године побјегао из Шпаније јер је био умијешан у убиство, такође повезано са трговином дрогом.

Власти су саопштиле да је Армуш, осим што је набављао кокаин из Отонијеловог Заливског клана, такође имао везе са герилцима Ослободилачке националне армије у подрегиону Кататумбо.

Према ријечима генерала Хорхеа Луиса Варгаса, директора колумбијске националне полиције, представници или изасланици балканских мафијашких група путовали би у планински масив Парамиљо и у Урабу како би преговарали са Отонијелом и његовом десном руком, човеком по имену Ћикито Мало.

Тај Мало је осумњичен да је одиграо кључну улогу у кријумчарењу 96 тона кокаина у САД између 2003. и 2021. године, за шта су Отонијел и његов партнер Авила Виљадиего оптужени у Њујорку.

Мало је, кажу извори из колумбијске полиције, доспио у фокус европских власти прије отприлике четири године, током истраге против босанско-херцеговачког држављанина Едина Гачанина, званог Тито.

По службеним документима, вјерује се да Гачанин живи у Дубаију, одакле усмјерава трговину дрогом између Јужне Америке и источне Европе.

Гачанинов стриц, Мирза Гачанин, ухапшен је у холандском граду Бреди у мају 2020. године због оптужби за прање новца.

У јуну 2019. године, више од 15 тона кокаина заплијењено је на броду из Чилеа који је стигао у америчку луку у Филаделфији, што је највећа акција одузимања кокаина у САД-у. Иако јавно није споменута никаква веза између брода и Колумбије или Балкана, извори који су учествовали у полицијској акцији кажу да је кријумчарење било урађено на начин који је типичан за балканско-колумбијску сарадњу у овом пољу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: