Црногорски режим као аустроугарски окупатори: Први потез прогон ћирилице
Забрана употребе ћирилице објављена на њемачком језику, као и на латиници и ћирилици
Прогон ћирилице нису измислиле данашње власти. Прво што су забрањивали сви окупатори били су писмо и језик. Мотиви су само привидно различити, циљ је исти.
Званично, ћирилица у Црној Гори није забрањена. Али, ње више нема ни у једном званичном документу, ни на једној саобраћајној табли, па ни у личним документима. Ради се о пројекту стварања нове нације отклоном од свега што је традиционално одређује.
Међутим, такав потез својствен је до сада био само окупаторима. У име „демократије“ и „цивилизацијских вриједности“ које би Црна Гора „морала“ да прихвати, било је „неопходно“ да се одрекне свега што у суштини јесте.
Окупацијом Црне Горе у Великом рату, први потез аустроугарских власти био је забрана ћирилице. Наредба међутим, није изричита. Она је замаскирана у оправдање, којим је наводно оваква одлука „изнуђена“.
Интересантно колико реторика тадашњих власти подсјећа на реторику данашњег режима. Као и данас, ћирилици се спочитава да „није практична“, те да отежава комуникацију, додуше 1916. године са окупационим властима.
У објави ц. и к. војног генералног гувернера Црне Горе Вебера, која је 15. априла 1916. године осванула на Цетињу, наводи се да употреба ћирилице „беспотребно“ отежава рад нове „власти“.
„Упораба ћирилице од стране пучанства, услијед тога што овоме писму нису вјеште ц. и к. команде, отешчава без потребе уредовање и завлачује ријешавање молба и притужаба грађана.
Велики постотак писмених људи вјешт је латиници.
У обостраном интересу заповиједам онда:
„У саобраћају са к. и ц. областима, у свим списима, који службеним путем морају доћи до њих, а исто тако и у поштанском промету мораде се употријебљавати латиница“, наводи се у објави ц. и к. војног генералног гувернера Црне Горе Вебера.
Већ у сљедећој објави, од 10. маја више нема ћирилице.
Подсјетимо ипак, на ријечи великог Матије Бећковића који је најбоље срочио зашто треба чувати ћирилицу:
„Довољан разлог да Срби сачувају ћирилично писмо старо хиљаду година то што га је сваки окупатор забрањивао.
И да нема других разлога, то је довољно да оно буде свето и сачувано у сваком народу који се докопао слободе“, нагласио је Бећковић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
… S tim što je srpsko pismo “ srbica „,lažno nazvana ćirilicom, neuporedivo starija!
I da ne bude zabune, kojim su se onda pismom služili Srbi prije Ćirila!? Ili, ovim rogobatnim falsifikatom i podmetanjem ćirilice za srpsko pismo hoće da se kaže da su Srbi dotad bili nepismeni, da nijesu imali svoje pismo!?
A zašto Srbi u takvu konstrukciju famozne ćirilizacije zdušno vjeruju i dan danas, ostaje rijetka i nadasve bolesna i šizofrena misterija srpskog mazohističkog samouniženja i autodestrukcije!
P. S. Inače, ako bi ste, recimo u Njemačkoj, ozbiljnom naučnom svijetu postavili pitanje kojim su to jezikom Srbi pisali u vrijeme franačko-srpskih ratova ( 7. vijek ), bez razmišljanja bi vam odgovorili da je u pitanju, logično, srbica!
Još bi vas uputili i na artefakte. Kojih, naravno, kako, nego ima. Ima, nama avetnima zalud ima!?
Ова речица „као“ из наслова је сувишна.
РТЦГ, Побједа, школски документи…све под оупацијом данашњом у ЦГ прелази на папско писмо.
@ Станслав…—
Поштовање.
Добро је рекао Матија Бећковић ово за ћирилицу и окупаторе.
И данас постоје Срби корисни идиоти који када виде да неко пише ћирилицом, питају „а шта ће вам то“.
Иначе, види се да из овог дописа да промиче Хрватско наречје српског језика. То ми даје основу да тврдим да су и Хрвати 1916. били окупатори, а не само ти фамозни „Аустроугари“.
Као када су ономад хрватски припадници КФОРа у Митровици написали „Не прилазите, БУДЕМО ПУЦАЛИ“, наравно да нам ставе до знања да су и они ту.
Када је Аустро-Угарска окупирала Београд 1916. године, прво што је било, јесте да је такође донела уредбу о забрани употребе ћирилице. Па је онда почела да издаје неке „Београдске новине“, на латиници, а текстови на коме другом језику, него на хрватском наречју. Главни уредник је био Хрват Јурај Оршић-Славетићки и хрватски књижевник Милан Огризовић, који је као дечак конвертовао у римокатоличку веру. Војска и део Београђана је била одсутна јер је ратовала и гинула. Ово преостало становништво је преживело читајући те аустроугарско-хрватске латиничне новине. Некима и није то падало тешко.
1918. је пропала К унд К монархија, дошло ослобођење, па су се ови Хрвати на брзину прешалтовали „Где сте до сада, браћо Срби“.
Хвала на информацији са именима и презименима окупаторских слуга и богу хвала што има неко ко посједује такве податке а Боже дај да се не загубе и забораве