Црногорски Стразбур

Пише: Батрић Бабовић

Најљепши могући наслов за најтежу тему. Да није оваквих политика и политичких вратоломија просјечан грађанин Црне Горе независно од националне, вјерске или образовне припадности не би научио елементарну европску географију. Овако су сви сазнали да је Савјет Европе основало десет држава ( без Њемачке ) , да савјет Европе у једном дану давних 50-их година прошлог вијека прима Грчку и Турску, а почетком 21.вијека Азербејџан и Јерменију.

Ова организација у свом саставу има 47 држава са 820 милиона становника, уз годишњи буџет од 500 милиона евра. Савјет Европе није Европска Унија, није Европски савјет, нити је Савјет Европске Уније. Европска Унија је Брегзит. Или прецизније речено, Брегзит је растемељење Европске заједнице народа. Како и зашто, коме или чему сви изведени или процеси који су у току, сазнаће се у оптимално вријеме. Најкасније за 100, а најраније за 50 до 60 година. Правила светске политике имају временске зоне за отварања повјерљивих докумената. На тим дозирањима настају токови историје, и различита оправдања процеса у том раздобљу које остаје иза леђа догађаја.

Није са Стразбуром и тзв. Косовом све почело, кад је неовисна Црна Гора предмет посматрања тог међуодноса. Октобра 2008. Влада Црне Горе са Владом Сјеверне Македоније признала је једнострано проглашену независност јужне српске покрајине. У Подгорици је било отпора, сузаваца и на крају један штрајк глађу. Махатма српског народа водио је битку са животом за одбрану свете српске земље. Епилог је био сјајан. Ванвремена филмска прича и феномен који ће се изучавати у уџбеницима историје српског народа.

Након признавања од стране Владе, званична Црна Гора је дала подршку уласку јужне српске покрајине у Унеско. Пећка Патријаршија, Дечани, Будисавци, Призрен са древном историјом, Ђураковац и Царев Мост на Дриму по званичном црногорском гласу ушли су у „ косовску културну баштину“.

Историја Петра Другог Петровића Његоша и Краља Николе отишле су у заборав. Балкански ратови постали су нова вододјелница историјских токова са ове стране Проклетија. Ново доба са новом историјом, бездушје као станац изнад свих видова живота и историје. Све ово избројано усуд је данашњице у Црној Гори. Улазак у Унеско тзв. Косова одбранили су други. Црна Гора је дала глас да квазидржава добије квазикултурно наслеђе. Њен народ је 90% био против те одлуке. Нови Светски Поредак није милост. Лаж која има сатански циљ не моли Бога. Немилости су почетак и крај глобализама на најсаркастичнији начин, који је лијеп и пријемчив оку незаинтересованог посматрача .Дритан Абазовић када је доношена ова срамна одлука није био црногорски премијер. Он то данас јесте и наставља евроатланску и неке друге агенде давно дефинисаног магистралног тока. А магистралу су одредили Мило Ђукановић и нетрансформисано-нереформисани ДПС као послушници Квинте и глобалних центара моћи са Запада.

Данашњица је мало питкија, лакша за гутање и варење. Мудри Дритан Абазовић прије сједнице Савјета Европе прво је слетио у Приштину. Случајно?Да ваздух (по) веже Црну Гору и Косово? У навечерје католичког Васкрса, са достојном пратњом. Ентеријер политичке експресије за поштовање . Повео је дијалог са званичницима привремених институција, властима и опозицијом. Наравно, ту су биле мањине на територије јужне српске покрајине. Затим је посјетио Пећку Патријаршију и сазнао све о миленијумима српске духовности на српској завјетној земљи. Ни сада у Савјету Европе није гласао Дритан Абазовић. Министар спољних послова и премијер мало говори о гласању у кровној европској институцији. Гласу за још једну такозваност. Е сад, ако се погледа другачије, није ни Абазовић крив свему овоме. Његова Влада је пала, а девет мјесеци оперативно дјелује и функционише као да је у пуном мандату.

Сви желе изборе, а нико не жели да скрати мандат са ДПС-ом. Како су смијењени Владимир Лепосавић, Алекса Бечић и Здравко Кривокапић? Без гласова ДПС? Ко је срушио 43. Владу? Ко је подржава у парламенту након рушења? Да ли је било ко од парламентарних субјеката нагласио да ће промијенити спољнополитички курс Црне Горе у односу на ЕУ и НАТО?

Дритан Абазовић је чувар готовине свих субјеката на црногорској политичкој сцени. Банкар са четири мандата потписао је Темељни Уговор са СПЦ.

Његов претходник са два експерта која се дијеле око популистичке заоставштине није извршио тај задатак. Прост факат.

Мило Ђукановић је гласао за једнострану тзв.косовску независност, Дритан Абазовић није. Мило Ђукановић је напао Митрополију црногорско-приморску и СПЦ, Дритан Абазовић то није урадио.

Мило Ђукановић је гласао за улазак квазикултуре у Унеско, Дритан Абазовић није. Мило Ђукановић је изневјерио косовско-метохијски талас. Дритан Абазовић то није урадио, јер такав талас за њега не постоји. Ако је Борис Тадић могао да уведе ЕУЛЕКС на Косово и Метохију, Борко Стефановић са Едитом Тахири потпише технички споразум о елементима мале државности, а Ивица Дачић, Александар Вучић и Ана Брнабић да потпишу потфазе и круну Бриселског Споразума, зашто би се неко љутио на Дритана Абазовића што води своју природну грађанску и националну политику?
Американци ће можда покушати са неким обликом Темељног Уговора на Косову и Метохији. Сигурно ће тражити Дритана Абазовића из редова српског народа.

Сви исходи бриселских драма зависиће од чврстине материјала Александра Вучића.

Црногорски Стразбур је карика у ланцу Отвореног Балкана, а Дритан Абазовић најсигурнији путник ка осмом реду, преко рамена и политичких леђа свих оних који га критикују, а у завјетринама епских прича, искрених националних осјећања и покривених интима чувају политичку готовину зарађену туђим мукама далеког августа 2020.године .

А пињешки и улцињски Дритан Абазовић од почетка ради само свој посао!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: