Црногорски трилер: “Парадајз терористи”, Синђелић и НАТО

Недавни догађаји око неуспијешних “пучева” и “атентата”- показали су да Србија и Црна Гора “раде” по систему спојених судова- потврђујући, у карикираном облику, давнашњу тезу да су- “Србија и Црна Гора два ока у глави”.

Теј ефекат је најбоље одсликао текст публицисте Мићуна Милатовића, који је имао следећи наслов: “Два ока у глави – једно види терористе без оружја, друго оружје без террориста!”

Ето, каква се чудеса дешавају када се раздвоје два ока у глави!

Ипак, није све тако лоше. Раздвајање “два ока у глави” је довело до тога да можемо констатовати да су се и потенцијални терористи системски “отцијепили од оружја”, а то је спријечило “хаос и трагедију два простора” која обитавају у границама лудила.

А да се ради о производњи лудила, свједочи и јучерашњи изненадни долазак у Подгорицу “терористичког вође Александра Синђелића”, последњег адута актуелног режима.

Тај долазак се “случајно поклопио” са вјежбама НАТО пакта у Црној Гори, које ће трајати до 4. новембра, гдје ће бити- “извођена теренска вјежба управљања посљедицама ванредних ситуација, а у којој ће учествовати 570 војника из 26 земаља чланица НАТО и партнерских земаља”, како је “званично саопштено”.

Премијер предухитрио терористе

Ситуацију са циљевима “терориста у Црној Гори” најбоље је описао афористичар Блажо Паповић, рекавши: “Они су хтјели да униште Црну Гору, али их је Премијер предухитрио!”

Да је господин Паповић у праву свједочи чињеница да је Црна Гора- дужна 2,36 милијарде еура и има 44.441 незапослених грађана, да је стопа формалне незапослености у Црној Гори- 19,15 одсто, а неформалне незапослености- 59,5 одсто, да је просјечна плата у Црној Гори 489 еура- а минимална потрошачка корпа за преживљавање четворочлане породице 805 еура.

Дакле, спора нема да је премијер предухитрио терористе- те да је “Црна Гора завијена у црно” много прије њихове појаве!

Испада да су “парадајз терористи” исувише касно дошли у Црну Гору да “направе хаос са својим “специјалцима”: керамичарима, молерима, рибарима и музичарима.

Да су раније дошли могли су, рецимо, са Пајом Нејаким, лидером пострадале Позитивне Црне Горе, опробати шпагете у Народној кухињи у Подгорици.

Тако би остало забиљежено да су 3.08.2016.г.- скупа са Пајом Нејаким, ударили на државну институцију- Народне кухиње.

Режимски медији би затрубили да је извршен “терористички акт” на дневно следовање гладних грађана- које је пропорционално умањено појавом политичких и терористичких изјелица, и такав пуч би имао реалне обрисе.

Није спријечио, али је излијечио!

Дана 27. октобра, у црногорским медијима је освануо следећи знаковити наслов: “Вучић: Нијесам рекао да смо спријечили убиство Ђукановића”!

Ова изјава објашњава- зашто се десило то што се десило! Јер, службена лица Србије су требала спријечити убиство премијера сусједне државе, а не медијски лијечити пострадалог државника послије извршеног бруталног акта- који се није десио.

Ипак, у изјави господина Вучића предсједник Црне Горе Филип Вујановић је видио нешто друго, рекавши: “Вучићева изјава показује пуно партнерство!”

Тиме се на простору нечињења Вујановић придружио Вучићу- јер то што се убиство није десило их никако не оправдава одговорности за превентивне мјере које су требали предузети- против ничега, а резултирати- ничим.

То не оправдава и црногорску полицију која је свога шефа, министра полиције Црне Горе Горана Даниловића, обавијестила о планираном пучу, и токовима истраге- преко ТВ Пинк М.

Дакако, због тога су се и појавили „зли језици“- који су тврдили да је за вијест о пучу од црногорске полиције прва сазнала старлета Тијана Ајфон, којој су са криптованог телефона позвонила непозната лица са “црногорским таблицама”.

Грађане Црне Горе је, према тим непотврђеним и злим информацијама, преко ТВ Пинк М о пучу обавијестила спикерка Маца Дискреција, коју је Ајфонова упознала са ексклузивним новостима из Црне Горе, и тако се закотрљала информативна лавина о пучу. Или, није била баш оваква режија!?

Министрица војна откачила пуч, институција и медије

Да су, осим познатих “парадајз терориста”, у исто вријеме неки други непознати терористи планирали и нападе на Војску Црне Горе, сазнали смо од специјалног државног тужиоца Црне Горе Миливоја Катнића.

Десет дана послије “планираног напада на војску”, јавила се министрица одбране Црне Горе Милица Пејановић- Ђуришић, и саопштила јавности следеће: ”Војска Црне Горе није имала сазнања о планирању терористичког напада на дан избора 16. oктобра!”

Овим изјавом, министрица Милица Пејановић- Ђуришић је достојанствено откачила све актере такозваног пуча.

Отворено је унизила чудне државне структуре Црне Горе- које из непознатих разлога не обавјештавају највише функционере војске и полиције о сазнањима током “истраге о опасној терористичкој ситуацији по војску и полицију”.

Наравно, тиме је демонстрирала да је не интересују бубњари ТВ Пинк М, писања Дневних новина, Побједе, Информера, портала ЦДМ и Аналитика, који су се толико запетљали у својим контрадикторним текстовима и транскриптима, да су од сценарија пуча направили рашомонијаду.

Кривокапић- Зашто није смијењен Марковић, шефови АВБ и полиције

Само дан послије изјаве госпође Пејановић- Ђуришић, црногорски медији су пренијели информацију из редова опозиције, са следећим сликовитим насловом: ”Кривокапић: Зашто Ђукановић није смијенио Марковића и шефове АНБ и полиције?”

Наиме, лидер Социјалдемократске партије Ранко Кривокапић је у емисији Начисто на ТВ Вијести упитао следеће: “Ако лидер ДПС и премијер Мило Ђукановић није знао да се спрема напад на њега и државу, зашто онда није смијенио Душка Марковића, шефа АНБ и Управе полиције?”

На то је додао и следеће: ”Зашто се, ако је у било у изгледу “највеће крвопролиће у Црној Гори од Другог свјетског рата”, нису хитно назвали органи који би анализирали ситуацију, оцјену безбједности и донијели одлуку шта да се ради, а то немате, ево- ни скоро 15 дана касније?”

Наводећи да је чудно то што “министарка одбране Милица Пејановић-Ђуришић није знала да оружане снаге наводно крећу на Црну Гору”, констатујући да ”вјерује специјалном тужиоцу Миливоју Катнићу, часном човјеку и професионалцу, али и да часни људи могу бити обманути.”

Износећи дилему- ”Било да се радило о реалном покушају државног удара или монтираном државном удару”, Кривокапић је утврдио да се “у оба случаја на власт долази или остаје мимо Устава.”

У међувремену се легенда о организацији пуча потпуно рапала.

Томе су допринијеле нове информације, по којима је координатор терориста у Црној Гори- Мирко Велимировић из Зубиног Потока, наводно, ноћ уочи избора отишао у полицију и “инспекторе упознао са застрашујућим сценаријом” одлучивши да “спријечи злочиначки план Александра Синђелића и Братислава Дикића”!

Медији су пренијели следеће: ”Велимировић је испричао да је добио 15.000 еура од Синђелића како би у Црну Гору допремио 50 аутоматских пушака, три сандука муниције и полицијске униформе које је требало да смјести у изнајмљеној кући у Подгорици.”

Елем, све су прилике да је Мирко Велимировић постао полицијски сарадник много раније- и “скупљао доказни материјал” против осталих “терориста”, прије свега против терористичког организатора и финансијера- “Александра Синђелића”.

Послије првих лажираних транскрипата било је јасно да је Велимировић, у сарадњи са црногорском полицијом, учествовао и у паковању оптужнице против Дикића.

Синђелић није одмах ухапшен, зашто?!

Логика говори да је и Александар Синђелић такође сарадник црногорске полиције, јер би прије двије недјеље одмах био ухапшен- да је дао 15.000 еура Велимировићу за куповину оружја и муниције за терористе, обезбиједио полицијске униформе за терористичку акцију, давао мотороле и дронове, и трговао се с Велимировићем око величине неграде за хапшење црногорског премијера.

Како није одмах ухапшен, не бих се зачудио да се на крају бајке устнови да „Синђа“, главни организатор „терориста“- није уопште Синђелић. Или, ако је Синђелић- да није Александар.

На крају остаје само Братислав Дикић, са напакованим првим транскриптом које су објавили режимски медији, а који је демантован објављивањем другог транскрипта, гле чуда- од стране истих медија.

Осим тога, прва информација режимских медија- по којој је Дикић добио од Синђе задатак да ухапси Ђукановића, и која је била елемент ударних наслова- је оборена другим објављеним транскриптом, гдје о хапшењу Ђукановића- Синђелић преговара са Велимировићем, и тргује се око величине награде.

Тако испада да су режисери пуча све урадили да се докази против Дикића подметну, звучно избубњају преко свих наслова, а потом релативизују и упропасте индиректним признањем о отвореном фалсификату непостојећег разговора.

Зато се код јавности јавља основана сумња да је, осим Велимировића и Синђелића, и Братислав Дикић био режирани играч у овој неспретној терористичкој игри, у којој су сви актери на почетку приче били неоспорни кривци, да би све ишло ка томе да буду неоспорно невини, па да се све заврши у неком, евентуалном- прекршајном поступку.

Режија пуча пропала, циљ пуча успио

Иако се распала режија црногорског пуча, и показала снагу свога фалсификата, пуч је обезбиједио достизање циљева због којих је и измишљен.

Да је, којим случајем, опозиција успјела да обезбиједи већину мјеста у парламенту Црне Горе, без посланика мањина, вјероватно би прича о пучу добила тврђи наставак.

Рецимо, Синђелић би, вјероватно, „признао“ да је „радио по налогу одређене политичке групације у Црној Гори“, па би се десила хапшења лидера те групације.

Послије тога би сваки покушај партија- СДП-a, Демократa и Коалиције Кључ да формирају власт са остатком „неухапшених посланика ДФ“- био медијски пропраћен као „чин велеиздаје државе“, па би кренуо нови талас медијског насиља.

Ипак, ја бих се осврнуо и на други сценарио, којег је спомињао специјални државни тужилац Црне Горе- Миливоје Катнић.

Како Дикићева група представља „парадајз терористе“, који нису способни ни за шта, то у фокус долази прича Катнића о постојању неких других група, много опаснијих, у које не сумњам да би се појавиле да је опозиција побиједила на изборима.

Терористи проглашавају побједу, а полиција хапси опозицију?

Наравно да су се могли појавити други режирани терористи, пуцати и на народ и на полицију, ући у Скупштину и прогласити побједу опозиције.

Али, послије тога би скочило неколико хиљада црногорских полицајаца, неколико стотина САЈ- оваца, те све лидере опозиције стрпали у затвор. Tерористи из Скупштине би кроз неколико дана, под окриљем ноћи, побјегли у непознатом правцу, рецимо- до руске подморнице која се изненада појавила на обалама Црне Горе.

Овакав сценарио, идентичан Синђелићевом, како су то представљали режимски медији, по којем би терористи прогласили побједу опозиције- а полиција похапсила опозицију, говори о томе колико је план био бесмислен и неадекватан.

Управо у том контексту бих и посматрао данашњу информацију медија- да се Александар Синђелић јуче обрео у Спужу, јер је „акцијом србијанске полиције изненада ухапшен, у највећој тајности“- и испоручен Црној Гори по потјерници Интерпола.

Паралелно иде и информација подгоричких Вијести да је Синђелић сам дошао, да би „појачао сценарио пуча“- који се свакако распао до овог изненадног доласка.

Ако је ово тачно, тада се Синђелићева изјава подгоричким Вијестима од 19. октобра- “Ако (Мило) Ђукановић тамо пали марихуану и пише глупости, то је његов проблем, разумијете”, може посматрати као режирано фолирање- с намјером прављења наводне дистанце од црногорских власти.

Дакако, изненадни долазак Синђелића може се повезати и са тешкоћама које ДПС има у формирању нове Владе.

Може се претпоставити да се Синђелић јавља и као последњи адут који се мора потегнути у безизлазној ситуацији, чију тежину потврђује и то да су у Црну Гору, изненада и из ниоткуда, долетјеле чак и НАТО јединице, које у њој остају до 4,новембра, а можда све док се не формира нова послушна Влада Црне Горе.

Политичари да пролазе “допинг контролу”

Нема сумње, сва ова прашина која се дигла око режираног пуча је направила психолошки и ментални удар на грађане Црне Горе.

Дошло се до ситуације да власт, иако има катастрофалне економске резултате, жели да влада и даље по сваку цијену.

Све ово говори да прелазак Црне Горе на демократски ситем промјене власти очигледно не функционише.

Испада да- не само пуч, лажирани или стварни, већ и грађански рат пријети Црној Гори у свакој ситуацији гдје се буде назирала било каква промјена актуелне владајуће структуре.

Изгледа да политичарима У Црној Гори треба увести нешто попут „антидопинг контроле“, коју би проводио неки овлашћени институт или државна институција.

У том случају, политичари који претендују на највише државне функције- пролазили би кроз тестове гдје би се медицински потврдило- да ће сигурно предати власт уколико је изгубе на демократским изборима.

Уколико тестови покажу да пацијент неће предати власт нити по коју цијену- слиједила би његова трајна дисквалификација из политике.

Јер, како другачије системским путем онемогућити болесне људе да дођу на власт и не пуштају је по цијену оружаног сукоба, хаоса на улицама и у медијима Црне Горе?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: