Црногорски вијенац

Најављује се у Црној Гори састављање „црне листе“ на којој ће се наћи имена свих оних који неће смети да уђу у државу. Биће сматрани „непожељнима“. А каква ће листа бити састављена у гори у којој је све црно него црна? Зашто не саставите белу листу, јер сваки од ових људи које планирате светли својим умом и појавом где год оде, па и у Црну Гору. Нека у целој тој црнини светли барем ова листа и они који добију част да се на њој нађу.

Црна листа иште светле људе, см(иј)ешани најлакше се читају, јер ко ће црно на црном прочитат’.

Кад се већ Монтенегро кити ордењем демократије, зашто не упитати да ли су црне листе врхунац демократије? Када тај ловоров венац ставите на главе, изгубићете онај горски? Одлучили сте да забраните улазак у земљу онима који су вам највише добра учинили, а као да има још неко осим њих ко би у Монтенегро дошао тек онако, туристички. Од свих добара демократије, ви сте узели само оно лоше што носи њену маску.

Ћуд је монтенегринска см(иј)ешна работа. Стотину ће начинити листа, да учини што јој срце жуди.

Састављање црних листи води вас толике године уназад до онога који је и посејао семе раздора између Срба, тј. Срба и Црногораца, синонима који се данас сматрају антонимима. Поред тога што ће се овим забранама радовати они који буду на листама, радоваће се и Тито са онога света, оног доњег, што ипак ништа није било узалуд и што је опет жив међу вама. Патријарха Иринеја стављати на црну листу, а папу величати исто је као када би миш уместо од лава, тражио помоћ од лисице када га нападне тигар.

Без буке се листа не састави. Без мрака се она не оцрни. Благо ономе ко је на листи, имао се рашта и родити.

Зашто не отићи корак даље? Зашто неке Црногорце који живе у Монтенегру не ставити на црну листу? Због чега стајете на овима са стране? Има толико њих који су заслужили место на тој листи, да је назовемо листом части, а ви само бирате оне из Србије.

У добру је лако добар бити, на листи се познају јунаци!

„Шта се црни у Гори Црној? Да л’ су ђулад или су брабоњци, ил’ образи ил’ су кућни огарци? Све се црни у Гори Црној. Црна су ђулад, црни и брабоњци, црни су образи и кућни огарци, ал’ најцрње црнило је оно црне листе. Само се она у свеопштем мраку истиче.“ Овако би могла почињати нека нова народна песма, прича или било шта. Штета је црну листу не опевати по њеном повратку међу народ земље њене боје.

Црна је листа црнила чудновата. Црни се а у мраку је виде.

Да ли ће нама који волимо Црну Гору бити загарантовано место на тим листама? Све што је црно, мора некад избледети. Не мислите да ће црна листа трајати док је Црне Горе и црнила свакојаког. И ноћ је дуга, па онда сване и сунце растера црнило. Можда, ако бисте се замислили, понеки ген ваших предака растера црнило у вашим душама, па схватите да на овај начин радите против своје државе. Ако већ мислите да они који би били на листама немају право у ономе што говоре или раде, онда их демантујте својим говорима и делима, уместо неделима.

Свака листа за по једну употребу, само црна живи дов(иј)ека.

У супротном, било би срамота не бити на тој листи.

Када из Монтенегра крене изгон оних који нису ни ушли, важиће чувена реченица, са исправком мене грешнога: „Ко на брду ак’ и мало стоји, боље види н’о онај под брдом ко се са Гостуна враћа кући срећан да забраном осветла образ својима!“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: