Цр­но­гор­ску ен­ци­кло­пе­ди­ју од­ло­жи­ти због ри­зи­ка од но­вих по­де­ла

Цр­но­гор­ска ака­де­ми­ја на­у­ка и умет­но­сти је до­не­ла од­лу­ку о име­но­ва­њу чла­но­ва ре­дак­ци­је за из­ра­ду „Ен­ци­кло­пе­ди­је Цр­не Го­ре”. У јав­но­сти се по­ди­гла пра­ши­на око са­ста­ва ре­дак­ци­је и чи­ње­ни­це да у њој не­ма на­уч­ни­ка и умет­ни­ка ко­ји при­па­да­ју срп­ском на­ро­ду и срп­ској је­зич­кој за­јед­ни­ци, ина­че нај­број­ни­јој у Цр­ној Го­ри.

„Очи­глед­но је да је са­став ре­дак­ци­је ’Ен­ци­кло­пе­ди­је Цр­не Го­ре’, иде­о­ло­шки, на­ци­о­нал­но и је­зич­ки јед­но­зна­чан, што не до­при­но­си дру­штве­ном ди­ја­ло­гу, јед­на­ко­сти и по­ми­ре­њу, и не од­ра­жа­ва ре­ал­ност Цр­не Го­ре. Кад ка­жем ре­ал­ност, имам у ви­ду чи­ње­ни­цу да је ен­ци­кло­пе­ди­ја др­жав­ни про­је­кат, а да је др­жа­ва вер­ски, на­ци­о­нал­но и је­зич­ки хе­те­ро­ге­на, што су по­ка­за­ли ре­зул­та­ти не­дав­но одр­жа­ног по­пи­са ста­нов­ни­штва. Има­ју­ћи то у ви­ду, мо­же­мо кон­ста­то­ва­ти да су ре­ак­ци­је јав­но­сти са­свим оправ­да­не, јер је ова­кав по­тез уз­бур­као стра­сти у дру­штву уме­сто да се те­жи хар­мо­ни­за­ци­ји од­но­са јер, као што зна­мо, на­у­ка има из­у­зе­тан дру­штве­ни зна­чај и не­мер­љи­ву дру­штве­ну уло­гу”, ка­же у ин­тер­вјуу за „По­ли­ти­ку” др Бу­ди­мир Алек­сић, пот­пред­сед­ник Вла­де Цр­не Го­ре за на­у­ку, обра­зо­ва­ње и од­но­се са вер­ским за­јед­ни­ца­ма.

Че­га је он­да то од­раз?

Сма­трам да је то од­раз оправ­да­не сум­ње да ће ен­ци­кло­пе­ди­ја ко­ју ће кре­и­ра­ти ова­ква ре­дак­ци­ја да­ти јед­ну сли­ку Цр­не Го­ре у ко­јој се огро­ман број гра­ђа­на не­ће пре­по­зна­ти и ко­ја не од­го­ва­ра ре­ал­ном ста­њу, али ко­ја ће би­ти фи­нан­си­ра­на од стра­не свих гра­ђа­на на­ше др­жа­ве.

Шта је ре­ше­ње у том слу­ча­ју?

Твр­дим да ова­ко ком­плек­сан про­је­кат ко­ји очи­глед­но по­ла­ри­зу­је не са­мо ака­дем­ску за­јед­ни­цу не­го и дру­штво у це­ли­ни тре­ба од­го­ди­ти за не­ко ста­бил­ни­је вре­ме. Ну­жно је крај­ње озбиљ­но при­сту­пи­ти при­пре­ми ен­ци­кло­пе­ди­је, што је ду­го­тра­јан и од­го­во­ран про­цес, у ком не сме би­ти ме­ста за би­ло ка­ква ин­стант ре­ше­ња. Пре­ци­зни­је, тај про­је­кат из­и­ску­је по­год­ни­ји тре­ну­так ши­рег дру­штве­ног кон­сен­зу­са, а све­до­ци смо да то ни­је овај са­да. На­и­ме, из­ра­да „Ен­ци­кло­пе­ди­је Цр­не Го­ре”, усме­ра­ва­на ова­квим са­ста­вом ре­дак­ци­је, у ак­ту­ел­ном по­ли­тич­ком и дру­штве­ном кон­тек­сту мо­же иза­зва­ти да­ље по­де­ле и кон­фрон­та­ци­је у и она­ко по­де­ље­ном дру­штву.

Ка­ко по­сти­ћи кон­сен­зус у бу­дућ­но­сти?

Та­ко ре­ле­вант­но де­ло, та­кав кру­ци­јал­ни про­је­кат као што је ен­ци­кло­пе­ди­ја, тре­ба и мо­ра би­ти при­хва­тљив чи­та­вој на­уч­ној и ин­те­лек­ту­ал­ној за­јед­ни­ци у Цр­ној Го­ри. Са­мо на тај на­чин ће Цр­но­гор­ска ака­де­ми­ја на­у­ка и умет­но­сти, као нај­зна­чај­ни­ја на­уч­на и умет­нич­ка ин­сти­ту­ци­ја у зе­мљи, до­при­не­ти ста­би­ли­за­ци­ји и хар­мо­ни­за­ци­ји од­но­са у дру­штву, ува­жа­ва­ју­ћи бо­гат­ство раз­ли­чи­то­сти у Цр­ној Го­ри, а не бр­зо­пле­тим и ин­стант ре­ше­њи­ма про­ду­ко­ва­ти до­дат­ну де­ста­би­ли­за­ци­ју дру­штве­них при­ли­ка.

Ко­је ин­сти­ту­ци­је и ко­ји дру­штве­ни фак­то­ри мо­ра­ју би­ти ин­вол­ви­ра­ни у из­ра­ду јед­ног ова­ко зна­чај­ног про­јек­та ка­кав је „Ен­ци­кло­пе­ди­ја Цр­не Го­ре”?

Без на­ме­ре да би­ло ко­га фа­во­ри­зу­јем, сма­трам да је оба­ве­за ЦА­НУ би­ла да кон­сул­ту­је ин­те­лек­ту­ал­це, умет­ни­ке и на­уч­ни­ке ко­ји би би­ли зва­нич­но пред­ло­же­ни од стра­не Уни­вер­зи­те­та Цр­не Го­ре, Ма­ти­це срп­ске – Дру­штва чла­но­ва у Цр­ној Го­ри, Удру­же­ња књи­жев­ни­ка Цр­не Го­ре, али и дру­гих кул­тур­них и на­уч­них ин­сти­ту­ци­ја ко­је оку­пља­ју зна­ча­јан број ре­ле­вант­них ства­ра­ла­ца ко­ји де­лу­ју у Цр­ној Го­ри и свој рад ве­зу­ју за Цр­ну Го­ру. По­треб­но је јав­но­сти скре­ну­ти па­жњу на чи­ње­ни­цу да је ви­ше од пе­де­сет уни­вер­зи­тет­ских про­фе­со­ра јав­но ука­за­ло на про­бле­ма­ти­чан са­став ре­дак­ци­је за из­ра­ду ен­ци­кло­пе­ди­је, те да су из­оп­ште­ни ре­но­ми­ра­ни чла­но­ви ака­дем­ске и на­уч­не за­јед­ни­це. Они су из­ра­зи­ли бо­ја­зан да тре­нут­на ре­дак­ци­ја не­ће тре­ти­ра­ти на на­уч­но уте­ме­љен, ве­ро­до­сто­јан и ме­ро­да­ван на­чин пи­та­ња и од­ред­ни­це ко­је се ти­чу укуп­не исто­ри­је Цр­не Го­ре, ње­ног бо­гат­ства и ње­не сло­же­но­сти.

Политика 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: