Црној Гори недостају логопеди, стотине дјеце упућују на даље лијечење у Београд

Због недостатка термина, али и стручног кадра, на годишњем нивоу у Црној Гори неколико стотина дјеце, која касне у говору и којима су потребни интензивни дефектолошко-логопедски, стимулативни третмани, добија упут за двије установе у Београду које се баве говорном патологијом – казао је за Побједу директор Центра за аутизам др Иван Крговић.

Он је појаснио да интензиван логопедски третман подразумијева три до пет термина недјељно, али да тај интензитет, на број дјеце која имају потребу за овим третманима, у Црној Гори није могуће постићи.

– Обично родитељи могу да закажу један до два термина на мјесечном нивоу, а понекад, када су колегинице на оправданом одсуству, и мање од тога. То су дјеца са неуроразвојним поремећајима попут дисфазије, мјешовитог развојног поремећаја, поремећаја из спектра аутизма, интелектуалним сметњама, батаризмом, дислексијом и свим оним стањима и синдромима у оквиру којих се појављују овакве потешкоће – казао је др Крговић.

Да у нашим здравственим институцијама фали стручних лица, која би радила са дјецом на поспјешивању говора, сагласна је логопедица ЈПУ ,,Ђина Врбица“ Сенка Живковић, која је посебно истакла да број дјеце којима је потребан рад са логопедом расте из године у годину.

– До школске 2021/22. године у ЈПУ ,,Ђина Врбица“, која броји преко 6.000 дјеце, био је запослен један логопед. Сада ова установа има два логопеда, али реална ситуација, као и статистички подаци указују на то да је тај број недовољан и да захтијева ангажовање већег броја логопеда. Међутим, учесталост логопедских третмана је само један од чинилаца од којих зависи даље напредовање дјетета. Динамика напредовања сваког дјетета је индивидуална и зависи од његовог капацитета, мотивације и адекватне стимулације свих сегмената који су укључени у његов развој – казала је Живковић.

Појашњава да је први корак ка рјешавању овог проблема препознавање истог, прије свега од чланова породице.

– Родитељи, који прате развој свог дјетета, углавном препознају кашњење. Од њихове правовремене реакције и укључености у великој мјери зависи даљи рад и исход. Васпитачи у групама такође брзо уоче одступања па се често и на њихову сугестију родитељи јаве логопеду. На првој консултацији изврши се детаљнија процјена говорно-језичких и комуникативни способности дјетета. Након тога родитељи, као и васпитачи добију значајне савјете и инструкције за рад у породичном окружењу и у вршњачкој групи – испричала је Живковић.

Додаје да, уколико је то потребно, укључују се и остали чланови стручне службе – психолози, педагози. Међутим, некада проблематика буде таква да захтијева интензивније праћење, а врло често и упућивање на даљу процјену, ван установе (ресурсни центри, општинска комисија за усмјеравање дјеце са сметњама у развоју, Центар за аутизам, Центар за дјецу са сметњама у развоју.)

– Касније проговарање доводи до успоренијег развоја говорно-језичких способности, а тиме утиче на успоравање укупног развоја и учења. Све више је дјеце која имају језичке тешкоће (недовољно разумијевање, оскудан речник, аграматична реченица, слабија слушна пажња…). Такав тренд није присутан само у нашој држави, него и шире. Разлози су бројни, почев од медицинских, педагошких, социјалних, а у ширем смислу и економских – рекла је Живковић.

У Центру за аутизам тренутно раде три логопеда, један олигофренолог и један соматопед, који имају отворене термине за осам пацијената у току једног радног дана.

– Може се заказати до осморо дјеце по запосленом на дан, осим код дјечјих психијатара, гдје је тај број 11, те тако на прегледима и третманима буде преко 1.000 дјеце у просјеку мјесечно, на нивоу Центра – појаснио је др Крговић.

Центар за рани развој има и пет психолошкиња које се баве психолошким тестирањем и процјеном, али и савјетовањем и подршком адолесцентној популацији код које нијесу у питању развојни поремећаји, већ ментални поремећаји друге врсте.

– У Центру тренутно раде и два дјечја психијатра који се, такође, поред дјеце са неуроразвојним сметњама, њиховом дијагностиком и праћењем, баве и терапијом поремећаја понашања и расположења код те дјеце, у смислу фармакотерапије, а и дјецом уредног развоја који развију неки од менталних поремећаја карактеристичних за адолесценцију – од адолесцентне кризе, преко депресије, анорексије, поремећаја понашања, па све до акутних психотичних поремећаја и других менталних болести – закључио је наш саговорник.

Удружење логопеда Црне Горе тренутно броји око 90 чланова, што је број који је у порасту. Тај податак радује, као и то да се све већи број младих људи одлучује за овај позив.

Излагање виртуелним садржајима утиче на развој говора дјетета

Школске 2009/10. године у ЈПУ ,,Ђина Врбица“ логопедским третманима било је обухваћено око 100 дјеце.

Школске 2017/18. године тај број се повећао на преко 150, да би прошле године двије логопедице радиле са преко 350 дјеце, код којих је постојала нека говорно-језичка сметња или друго развојно одступање.

Поменути податак из предшколске установе из 2023. може указати на то да су изостанак вршњачке стимулације и социјална изолација, условљени појавом пандемије, у великој мјери утицали на адекватан развој језичких способности, као и на остале сегменте развоја. Неадекватна стимулација у раном узрасту, која укључује неконтролисано, прекомјерно излагање виртуелним садржајима (некад и на страном језику), такође је један од узрока одложеног јављања говора.

Једно дијете од 36 дјеце има поремећај из спектра аутизма

Доктор Иван Крговић истакао је да, када је аутизам у питању, већ неко вријеме се говори о правој епидемији.

– Посљедњи подаци америчког центра (Center for disease control and prevention), који је пандан нашем Институту за јавно здравље, говоре да једно дијете од 36 дјеце има поремећај из спектра аутизма – рекао је наш саговорник.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: