Црвено слово

Можда ме Црногорци ухапсе због текста што слиједи у вези с другим доласком Путина у земљу коју добар дио Бокеља осјећа и даље својом.

Никад се не зна. Једном лојални Голом отоку – увијек за тај оток идеолошки спремни. Јер као што Запад уписује у рабош ко је шта позитивно рекао о Путину и Русији, уписује и раб домаћи.

Баук кружи Европом. Баук рата.

Геополитички аналитичар Александар Дугин каже како руски свијет није апстракција јер се материјализује, с уласком у нову епоху. Када је о будућности земље ријеч, користи све саме морске метафоре: „Земља излази на дугу пловидбу, а ово што сада можемо да видимо је – одсецање ужади. Током тог опасног путовања ће бити и буре, и вода ће квасити палубу брода, и монструми најразличитији океански и прекоокеански ће длакавим пругастим издуженим пипцима ломити кормила и вући према дну… Овде је најважније не погрешити приликом одабира тима. А мени се чини да је тим изабран“ – читам на wебу.

У српским земљама тим, канда, није изабран. Од слогана и Русија и ЕУ нема леба, научили смо по потонућу слогана и Косово и ЕУ. Да ли нам 16. октобра неко добацује појас за спасавање или онај ко треба да га прихвати вјерује да га не вриједи узимати јер ће брод бити торпедован ускоро – не знам. С обзиром на то колико има непријатеља и колико су моћни, Русија се и овога пута може спасити само чудом. Не би јој, знамо, било први пут.

Коментаришући Дугинов текст, извијесни Гремнил каже: „Има неке символике у чињеници да се, у освит нове епохе, у презимену једне од кључних личности јавља поништење презимена кључне личности којој приписују велики утицај на последњег руског цара: Путин – Распутин. Српско распуће исто је што и руско распутье – и раскрсница, и беспуће. Путин, међутим, човеку источнохришћанске цивилизације као да говори како никаквог двоумљења више нема, нити је више допуштено скретање с давно утврђеног пута.“

Степен слугањства наших разједињених влада диспропорционалан је чињеници да ће Србија, 51% Црне Горе и 100% Републике Српске бити у четвртак уз Путина. Нешто ту није у балансу. На питање да ли мисли да постоји шанса за атентат у Београду (Боже ме прости, само би нам то требало!), један обални руски обавјештајац у пензији одмахује руком. Има, биће, повјерења у Србију.

Никола Маловић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: