Чучавац

Пише: Мишо Вујовић

Била је саблазан у неко романтично време патријархата, видети момка и девојку како се на јавном месту љубе. Ашиковало се у мраку “кад се сва свијетла утуле”, забележио је Драган Ускоковић у монодрами “Чеговић”коју је маестрално отелотворио Петар Божовић. Све је то било колико јуче. Колико се само живот за живота изменио. Све, укључујући и ону чувену питалицу: Где је граница између Србије и Црне Горе? “Тамо где престану да псују мајку а почну псовати оца”.
Од тих осамдесетих кренуло је разголићивање, деведесетих разблуђивање, а нови миленијум нас је увео у суновраћивање.
Данас, уместо заљубљених сусрећемо отуђене парове, али и идиличне истополне партнере како се жвалаве на јавним месту. И то је кул.
У Паризу, на отварању Олимпијских игара, које су све само нису Олимпијске јер су као и све остало исполитизоване, видели смо перформанс светогрђа са “тајном вечером” који је саблазнио многе, изазвавши велике протесте хришћана широм Француске, што су “слободни” медији – мудро прећутали. Aли су се сагласили да су “границе померене”!
Чега?
Нећу да улазим у анализу да ли је хомосексуализам болест, опредељење, избор или професија, али сам убеђен да тренд тог омасовљавања може произвести несагледиве последице.
Такође, нико нормалан не оспорава право на различитост, али такође је недопустиво да та и таква врста несклада угрожава права већине утемељена још Миланским едиктом 313. године, када је званично престао прогон хришћана. Тенденција да се приликом великих манифестација – Олимпијске игре у Лондону, Паризу, Евровизија, разни скупови и параде поноса, изругује Христос, Богородица, светитељи, крст као симбол Христовог страдања и Васкрсења, само је још једна потврда да је у току велики рат против хришћанства и традиционалних вредности живота. И не само хришћанства већ и ислама, али су последице бласфемичног понашања према исламској религији много деликатније него што је то случај са хришћанима, који немају вехабије, селафите и сличне радикалне фракције спремне да репресивно реагују на ту врсту провокација.
Слажем се, такође, да је ова тема веома осетљива и комплексна, и присталица сам да се о њој дискутује са поштовањем и разумевањем са свих аспеката.
Такође не разумем становиште да такозвани уметнички перформанси често провоцирају и подстичу размишљање, али не би требало да буду схваћени као универзални став било које заједнице. Нисам чуо да се „било која заједница“ оградила од тих скарадних садржаја.
Подстицај на размишљање и директна увредљива провокација су два различита појма. Дакле, бар што се тиче мог становишта ствари су јасне, те се поставља потање ко је више угрожен: традиционална већина или ова екстремно ратоборна мањина чији је наум да своје определење силом наметне другима.
Такође сматрам да је педерлук, опростите ми због оригиналности и коришћења српског језика, старији од хришћанства те да је тај тренд добрим делом допринео нестанку Старог Рима и Атине.
Док ово пишем чујем како ми Чопави Хомер шапће на уво да је уметност често средство за промоцију или критику и разматрање дубоких и комплексних тема. Док неки перформанси могу бити шокантни или увредљиви за једне, за друге могу бити начин подстицања дијалога о ширим друштвеним питањима”
Лепо је све данас упаковано у обланду демократије.
Људи са правом осећају да је то напад на њихова верска уверења, на њихове традиционалне норме живота, те да су њима угрожена људска права под чијим се кишобраном управо пенетрира унутар тог традиционалног друштва.
Такође се не бих сложио са заговорницима теорије да је борба за права ЛГБТK+ заједнице углавном фокусирана на стицање једнакости и права која њима припадају, те да такозвани уметнички изрази нису креација појединаца већ део широко и студиозно осмишљене стратегије дубоке државе у којој најокорелији предатори воде главну реч, о чему говори и филм “Тајна Кабале”.
Такође се нећу сложити са тврдњама да традиционални начин живота и вредности није угрожен те да је важно пронаћи баланс између очувања традиције и уважавања нових облика изражавања и постојања.
Елем, битно је или јако важно приступити оваквим питањима са прихватањем да има различитих ставова и да дијалог може водити ка бољем разумевању и толеранцији.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: