Чудо древне архитектуре: Како су Римљани створили бетон који остаје непромењен хиљадама година

Стари Римљани су направили огромне мреже путева, аквадукте, масивне храмове, зграде и мостове, чији су остаци остали стабилни чак два миленијума. Попут чувеног римског Пантеона, који има највећу куполу од неојачаног бетона на свету, многе од ових грађевина изграђене су од бетона, а неки древни римски аквадукти и дан данас допремају воду у град.

У међувремену, многе бетонске конструкције изграђене у наше време се сруше након само неколико деценија (или чак брже). Како су Римљани стварали зидове који су претрпели толико временских неприлика и година, посебно оних у околини мора, канализација и на локацијама где се дешавају земљотреси?

Изгледа да бетон који су Римљани користили има способност самоизлечења, закључио је тим истраживача са Института МИТ (Massachusetts Institute of Technology), Универзитета Харвард и лабораторија у Италији и Швајцарској.

Први кључни састојак је дошао из вулкана

Дуго година, истраживачи су претпостављали да је кључ издржљивости древног бетона био заснован на пуцоланском пепелу. То је вулкански пепео из области Поцуоли, у Напуљском заливу, а откривено је да је ова врста пепела је испоручивана широм Римског царства да би се користила у грађевинарству.

Тадашње архитекте и историчари су је описивали као кључни састојак бетона, јер су веровали да је пуцолански пепео, заједно са другим једињењима, спречавао ширење пукотина. Међутим, недавна истраживања су показала да је уградња кречњака заправо омогућила бетону да самостално поправи пукотине. Када се помешају са водом, ова два материјала могу реаговати и произвести јак бетон, преноси „Сајенс алерт“.

Бетон који има способност самоизлечења

Древни узорци бетона су садржали милиметарске светле беле минералне карактеристике, које су дуго биле препознате као свеприсутна компонента римских бетона. Ови бели комади, који се често називају „класама креча“, потичу од креча,још једне кључне компоненте древне мешавине бетона.

Оне се не налазе у савременим бетонским мешавинама, па зашто су онда присутне у овим древним материјалима? Према истраживачима, ови сићушни класови креча су дали бетону раније непознату способност самоизлечења.

Тачније, римски бетон је вероватно направљен мешањем живог креча директно са пуцоланом и водом на екстремно високим температурама, а ово је процес који тим назива „вруће мешање“, које доводи до претходно откривених класова креча из узорака.

Да би доказали да је ово заиста био механизам одговоран за издржљивост римског бетона, тим је произвео своје узорке вруће мешаног бетона, који су укључивали и древне и модерне верзије. Затим су намерно су направили пукотине на њима, па пропуштали воду кроз њих.

У року од две недеље, пукотине су потпуно зарасле и вода више није могла да тече на узорцима урађени по древној формули, док идентичан комад бетона направљен без живог креча никада није зацелио, а вода је само наставила да тече кроз њега. Као резултат ових успешних тестова, тим ради на комерцијализацији овог модификованог цементног материјала, за који верују да може бити користан у грађевини у будућности.

РТ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: