Ћулафић: Напредак у поглављу 27 показатељ посвећености ЕУ интеграцијама

Црна Гора је напредовала у реализацији обавеза предвиђених Акционим планом за Поглавље 27 – Животна средина и климатске промјене, казао је министар екологије, одрживог развоја и развоја сјевера Дамјан Ћулафић, додајући да то рефлектује посвећеност процесу европских интеграција.

Ћулафић је у интервјуу агенцији МИНА рекао да су од 251 обавезе, колико је предвиђено Акционим планом за испуњавање завршних мјерила у Поглављу 27, реализоване 122, што представља 48 одсто укупне реализације.

Он је навео да је велики број обавеза, 105, са роком континуирано, што значи да се оне спроводе од момента доношења Акционог плана и да ће се њихова реализација пратити све до затварања Поглавља.

Ћулафић је додао да постоје и обавезе које нијесу доспјеле за реализацију и њих је девет одсто, односно 24 обавезе.

„Дубоко вјерујем да ће дио који се односи на нашу нормативну активност бити завршен до краја 2026. године“, казао је Ћулафић.

Он је рекао да осјећа одређену забринутост када је инфраструктура у питању, али да сматра да ће и тај дио посла бити завршен ако се ствари и убудуће буду развијале динамиком којом су се развијале у претходних неколико мјесеци, у смислу обезбјеђивања средстава и сарадње са локалним самоуправама.

Према ријечима Ћулафића, у области квалитета ваздуха није детектован никакав напредак.

Он је казао да је то забрињавајуће и додао да је већ предузео одређене активности у циљу израде потребне стратегије и постизања напретка у тој области.

Извјештај Европске комисије (ЕК), како је рекао, указао је да су административни капацитети један од кључних изазова у испуњавању обавеза из Поглавља 27.

„Министарство сада располаже са веома скромним административним капацитетима. Кад то кажем заиста немам квалитативни момент на уму, већ искључиво мислим на број људи који треба да ради на овом послу“, навео је Ћулафић.

Он је истакао да међународни партнери Црне Горе показују висок ниво спремности да помогну у том дијелу.

„С времена на вријеме добијам различите врсте понуде за помоћ у том смислу, тако да сматрам да ћемо, кроз ангажовање додатних експерата, стручњака и нове радне снаге на том пољу, и тај изазов превазићи“, додао је Ћулафић.

Затварање Поглавља 27, како је казао, није само обавеза Министарства екологије, одрживог развоја и развоја сјевера (МЕРС), већ 25 државних институција.

Ћулафић је поручио да, уз ангажовање и снажну вољу надлежних институција, дубоко вјерује да је крај 2026. године реалан рок за затварање тог преговарачког поглавља.

Према његовим ријечима, за остварење тог циља потребна је и политичка стабилности и воља, као и максимална одговорност свих конституената власти, али и парламентарне опозиције.

Ћулафић је рекао да је неодговорним поступањем дијела посланика у парламенту спријечена могућност изгласавања буџета и додао да се то може негативно одразити и на затварање Поглавља 27.

Он је, говорећи о Државном плану управљања отпадом, казао да вјерује да ће усвајање тог документа и спровођење мјера које су дефинисане њиме допринијети рјешавању проблема отпада у Црној Гори и очувању животне средине и јавног здравља.

„Државни план управљања отпадом важиће пет година и то ће бити базични стратешки документ, који ће допринијети рјешавању најкрупнијих питања у погледу управљања отпадом и имплементације обавеза из европског законодавства“, рекао је Ћулафић.

Како је навео, један од важних позитивних ефеката тог документа биће обавеза за локалне самоуправе да донесу своје локалне планове за управљање отпадом.

„Државни план управљања отпадом биће снажен импулс, како држави и локалним самоуправама, тако и нашим међународним партнерима, да имамо основу по којој можемо даље да дјелујемо“, истакао је Ћулафић.

Он је нагласио да је Државним планом управљања отпадом предвиђена изградња регионалних центара за управљање отпадом у Подгорици, Бијелом Пољу, Никшићу и Бару.

Ћулафић је казао да су у фази финализације преговора за обезбјеђивање новца за изградњу тих регионалних центара који би, сходно Државном плану управљању отпадом, требало да буду завршени до краја 2026. године.

„Тако да то неће бити финансијски проблематично ни за Министарство, а посебно неће бити ни у чему захтјевно за локалне самоуправе“, додао је Ћулафић.

Упитан када се може очекивати да дивље депоније, којих у Црној Гори има преко 300, буду затворене, он је казао да је план да све буду затворене до 2030. године.

„У периоду од 2022. до 2023. године санирана су 42 неуређена одлагалишта. У 2024. години, 61 неуређено одлагалиште је у току санације“, навео је Ћулафић.

На питање шта види као кључне изазове у имплементацији еколошких политика у Црној Гори, он је одговорио да су то недовољна инфраструктура за управљање отпадом, недостатак адекватних финансијских средстава и недовољна свијест и едукација грађана о значају правилног управљања отпадом.

Ћулафић је додао да је, према подацима из 2021. године, за затварање Поглавља 27 потребно 1,4 милијарде еура.

Одговарајући на питање да ли је задовољан буџетом МЕРС-а, он је казао да сматра да је буџет одраз реалног и озбиљног планирања Министарства финансија.

„Јер сам се и у разговорима са колегом (Новицом) Вуковићем увјерио да има пуну свијест о томе шта су обавезе МЕРС-а и колико се новца мора издвојити. Министар и његови сарадници улажу максималне напоре да би из неких других екстерних извора финансирања успјели да сервисирамо оно што су наше обавезе“, навео је Ћулафић.

На питање да ли су кроз капитални буџет Црне Горе за наредну годину подржани пројекти из области екологије, он је одговорио потврдно.

„Сматрам да ће ова година и те како бити обиљежена реализацијом пројеката из области екологије, а позитиван ефекат тога је подизање општег нивоа економске активности тамо гдје се буду реализовали. Посебно ме радује што ће и сјевер имати бенефит од тога“, казао је Ћулафић.

Говорећи о имплементацији програма проширене одговорности произвођача, која почиње од јануара, Ћулафић је рекао да ће тај програм вјероватно наићи на критику једног дијела јавности, као што је био случај и са уредбом о забрани употребе пластичних кеса.

Како је навео, имплементација тог програма представља значајан корак ка одрживом управљању ресурсима и усклађивању са европским стандардима.

Ћулафић је казао да тај систем не постоји да би блокирао привреду, него да би допринио заштити животне средине, што, како је додао, има позитивне ефекте и по саму привреду.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: