Чулна поља
Стефан Грломан, фото: ФБ
Пише: Стефан Грломан
Од свих чула највише је оно незнано: чуло мисли – духа. Невидљиво, неопипљиво. Оно које је нечујно, а ослушкујемо га. Хоћемо чути тишину у нама: некад је гласна, некада је ужасна, некда је фина синфонија, лаки вал што милује пјешчану обалу…
Чути мир кроз буку безнађа, ритам „лудила“.
Знате, кажу: „оглувео“ – не, него није кроз хаос могао чути мир! И онда што се збива? Одузме се нама знано чуло слуха – и можда онда почнемо стварно (!) чути.
Ослепео… Не, него чулним очима није видјео мир од слиних сцена ужаса.
А учили су нас о пет чула и то је све.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
