ИН4С

ИН4С портал

Чуо га и Свети краљ Милутин: Рађа се још једна звезда — на српском Косову

1 min read

Фото : Спутњику уступила Ивана Михајловић

Било коју песму да певам током наступа, један од највећих циљева ми је да се покаже емоција. Труд за сваку песму је до максимума. У соби, кад сам сам, нема музике коју не слушам, али обожавам изворне песме са Косова и Метохије, и родољубиве. Шта год да се деси овде, настављамо са животом.

Ово за Спутњик каже Андреј Михајловић из Грачанице. Дечак који иде у осми разред, а већ је звезда, посебно на Косову и Метохији.

Публика широм Србије упознаје га на хуманитарним концертима где пева за своје сународнике из јужне српске покрајине:
„Осећам се задовољно на сцени. Сама помисао да мојим певањем могу да допринесем да нека породица живи боље је велика ствар“.
Андреј пева од пете године. На једном слављу до њега је стигао микрофон, запевао је „Пукни зоро“ и тада су родитељи открили да уме. Сви присутни били су запањени.

„Када сам кренуо у пети разред кренуло је, изражајно певање, у хоровима, на свим странама“.

Царски гласови са Косова и Метохије

У последњих неколико година наш саговорник учествује на фестивалу „Царски гласови“, који се одржава у Грачаници. Ова традиционална манифестација је посвећена легендарним извођачима народне и изворне песме, Мари Ђорђевић и Јордану Николићу. Циљ је да промовише и очува српску традиционалну музику, посебно изворне и народне песме Косова.
А посебан да млади таленти, вокални солисти из различитих делова Косова и Метохије, добију прилику да се представе широј јавности, представљајући управо богато музичко наслеђе овог подручја.
„Наступао сам широм Косова и Метохије, био на све четири стране, у Митровици, Штрпцу, Ранилугу. Последњих неколико година учествујем на фестивалу, радим са чика Златком Стојановићем који га је основао. То је веома лепо, певамо старе, изворне песме са Косова и Метохије. Лепо се проведемо, сада у априлу идемо за Београд, а онда и на Златибор. То су прелепе успомене“.

Бањалука посебно искуство

Андреј је, наравно, више пута певао у Београду, у Јагодини, а у посебном сећању му је остао наступ у Републици Српској, у Бањалуци.
„Био је то концерт на коме смо наступали ми деца са Косова, наступала су и локална деца. Концерт је организовала Хуманитарна организација „Баштионик“. Они су стварно добри људи, њихов сам почасни члан“, похвалио нам се.

Калиграфија у Призрену

У музичку школу кренуо је у првом основне, али ју је прекинула корона. У петом разреду поново је уписао.
Живот на Косову има одређена ограничења, али Андреј успева да испољи све своје таленте, годинама лети одлази у школу калиграфије у манастиру Светих Архангела у Призрену.
„То је незаборавно искуство, то је дружење са осталом децом, само најлепше успомене остају од тога“, каже и додаје да не уме баш добро да пише.

Химна Светом краљу

Али овај дечак одлично пише литерарне радове, осваја награде на конкурсима. Већ пет година учесник је радионице „Чувам језик лепо пишем“. Али то му није претерано занимљива тема, за Спутњик има бољу, најсвежију:
„Кренули смо за Београд, имали смо такмичење из музичке културе, односно певања, зове се Триолица. Ту смо на крају и освојили прво место са 100 поена. Док смо били у путу, негде око Мердара, наставник нам је рекао да ће ускоро бити организован конкурс, да неко из школе направи песму, химну која ће да се компонује и изведе у школи за њен 150-ти рођендан. Одмах сам добио инспирацију, већ негде до Прокупља смо написали химну“.
Андрејева химна посвећена Светом краљу Милутину, чије име школа носи, другарица и наставник су компоновали. Први пут је свечано изведена на Дан школе 12. новембра прошле године.

Певати у цркви мора

Млади певач је и појац, редовно са мајком одлази у цркву, највише воли манастир Светог Димитрија у Сушици.
„Певање у цркви, нећу да кажем да је обавеза, али је нешто што морам да урадим. Иначе сам чтец у цркви у Сушици где је наша мати Ирина која је стварно предобра. За време литургије пева она са сестрим Христином, а када дође време за причест, онда ја сакупим децу која су ту и отпевамо неку духовну песму“.
Упитан да ли је теже певати у цркви или на сцени Андреј каже:
„Рекао бих да је теже певати на сцени, јер се јавља и трема. Код мене не баш толико, али се јавља трема. У цркви је можда мало опуштеније, али опет, треба да будемо сконкцентрисани и да отпевамо лепо све што нам се да“.

Још једна љубав

Андреј има још једну љубав. Пред две године, док је био у шестом разреду, толико је растурао физику, да је био први на Окружном такмичењу. Добио је специјалну позивницу да дође на републичко такмичење у Пожаревац.
„Физика је у овом осмом разреду изгледа веома тешка, појављује се и електрична струја и још тридесет неких чуда, али надам се да ће бити све у реду и да ћу можда успети и на такмичењима неко место да освојим“, каже дечак чији је циљ и да буде ђак генерације.
Воли и школу роботике у Грачаници. Воли и школу филмске магије. У сваку школу стиже.

Настављамо са животом на Косову

Воли и фудбал, а кошарком се бави рекреативно. У Грачаници имају добре терене. Кошарка је спорт, али и најбоље летње дружење, током распуста. Андреј каже да у његовом окружењу има и неколико албанских породица, политике и ружних ствари нема.
„Има један Албанац са којим се дружим, долази на терен. Он је веома добар. Нико, али нико ко дође на терен нема с тим проблем. Он се игра с нама, током лета је стални члан наше екипе. Моји родитељи се стварно труде да ме не оптерећују било каквом ситуацијом, политиком. Овде се наставља са животом, било шта да се деси. Не верујем да има човека који има ту помисао да требамо да се одселимо. Настављамо са животом, шта год да се деси“.

Где ће бити за пет година

Упитан где се са свим својим талентима и љубавима види за пет или десет година, Андреј каже да би волео да студира, али не музику, информатику, у Београду или у Новом Саду.
„А музику не бих заборавио, оставио бих је при срцу, али не бих је централизовао. У последње време се доста занимам за програмирање, планирам да се у њему будућности више налазим. Можда ћу баш то да изаберем. Али музика ће бити ту, неће никада да оде. Такође бих хтео да се захвалим мојим родитељима који ме увек подржавају, шта год да се деси“.

Спутњик

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy