Чуркин: Инцко оптужује Србе да су извор свих невоља

СБ УН по други пут ове године – у мају и новембру – се окупио на заседање поводом Босне и Херцеговине (БиХ). Подносио је извештај о раду високи представник за Босну и Херцеговину Валентин Инцко. Ову дужност Инцко заузима од марта 2009. године. Мада је извештај одговорног лица УН за Босну и Херцеговину прилично формална ствар, многи су схватили да на девном реду стоји питање продужетка делатности високог представника, на чему инсистира већ неколико година Република Српска. У томе је у целини подржава Русија.

Република Српска (РС) припремила је до 12. новембра свој реферат који је подељен у СБ, како би се помогло члановима СБ и међународној заједници боље да схвате став Републике Српске и ситуацију у БиХ. Али посебну пажњу реферат РС није привукао, и заседање је прошло у формалном режиму. Али акценти су ипак били постављени.

Валентин Инцко представио је основни задатак своје делатности као помоћ у борби Босне и Херцеговине за евроатлантске интеграције. Али, подносећи извештај о свом раду, он је представио ситуацију у земљи тако да свима буде јасно ко је главна кочница прогреса. Основна критика је била упућена руководству Републике Српске. Још у мају он се жалио да земља све више заостаје за суседима у региону. Узрок је по његовом мишљењу политичко руководство које не пристаје ни на какве разумне компромисе.

Шест месеци касније Валентин Инцко је констатовао да су политички руководиоци пропустили могућност да учине одлучни корак напред на путу напредовања земље ка томе да постане кандидат за ступање у ЕУ и НАТО. Могућност су пропустили зато што су престали да слушају и испуњавају указе високог представника. Посебну забринутост код њега изазива Република Српска, спремна, тобоже, на оспоравање овлашћења државе предвиђена Дејтонским мировним споразумом (1995. година). Други проблем је означен као нежеља да се поштује принцип владавине права, испуњавају одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине, националне образовне институције.

До сада није испуњено више од 80 одлука, – жалио се Валентин Инцко. У извештају Републике Српске као кривац за кочење развоја земље наведена је Канцеларија високог представника и сам Валентин Инцко, који не поштује грађанска и политичка права грађана БиХ, предвиђена Дејтонским споразумом, меша се у рад законодавних и судских институција, премашује своја овлашћења, покушава да наметне одлуке, омета достизање унутарполитичког компромиса.

Међу насушним проблемима земље Валентин Инцко је навео следеће: Промена бирачког система, довођење Устава БиХ у склад са захтевима Европског суда за људска права, као и са Уставом Федерације који подржавају САД и Управа високог представника, регистрација имовине бивше Југославије као државне својине. Како сматра високи представник, решавање ових питања је провера способности земље да одговара својим међународним обавезама. То је са своје стране услов за ступање на снагу Споразума о стабилизацији и асоцијацији са ЕУ, што ће отворити земљи могућност да преда пријаву за чланство у ЕУ.

Инцко на самом почетку реферата тежио је да увери СБ у то да у БиХ расте незадовољство руководстом земље, о чему говоре протести испред зграде државних установа Босне и Херцеговине, када је у јуну неколико хиљада демонстраната окружило здање и држало блокаду скоро два дана, држећи унутра раднике и посетиоце неколико сати. Истина, високи представник није поменуо да су демонстрације биле изазване партијским неслагањима у Федерацији БиХ (друга формација у Бих), блокадом делатности органа власти од стране бошњачке Странке демократске акције. Управо то је успорило прихватање закона о јединственим документима БиХ (јединствени матични број), због чега су људи и изашли на демонстрације. Није поменуо ни то да је сам изразио солидарност са демонстрантима и позвао их на даљу борбу. Наведене у реферату и помало изокренуте чињенице за Инцка су постале доказ потпуног незадовољства које постоји међу многим слојевима становништва као поводом нерегулисаних неслагања унутар земље, тако и поводом недовољног стремљења руководства земље да постигне компромис у циљу превладавања ових неслагања и кретања напред. Дати примери говоре о једностраном одражавању реалних проблема у БиХ од стране високог представника.

Високи представник није могао да не констатује ефективност функционисања институција Републике Српске. Ипак многе чињенице које говоре о позитивном економском и социјалном развоју Републике Српске нису представљене у извештају. Тако Инцко није поменуо усвајање у Бања Луци 13 закона у складу са стандардима ЕУ о сарадњи Републике са Међународним монетарним фондом, о успешним инвестицијама и великим економским пројекима, о ефективности започете приватизације, о озбиљној пензионој реформи. Ови подаци нису тајна: они су представљени у Саопштењу Комисије ЕУ од јула 2013. године. Инцко је на рачун председника Републике Српске Милорада Додика упутио само критику и нескривену злобу. Додик је оптужен за критику принципа територијалног интегритета и суверенитета Босне и Херцеговине, добио грдњу за изјаве о тежњи Републике Српске ка независности, посебно ако УН признају независност Косова.

У Саопштењу Републике Српске поново је покренуто питање затварања канцеларије Високог представника који омета реализацију реформи и задржава политички развој земље. Бања-Лука се залаже за даље економске реформе како у РФ, тако и на нивоу БиХ, у складу са захтевима ЕУ. Ипак њихову реализацију ометају унутарпартијске размирице у Федерацији и опструкција муслиманских партија. Зато Република Српска решава многа питања самостално у оквиру своје формације, сматрајући да децентрализација структура власти и управе предвиђена Дејтоном не треба да трпи промене.

Чланови СБ који су иступили на заседању, углавном су поджали Инцка по свим питањима, предлажући чак ширу перспективу проширења политичких институција, реформу Федерације. Представници Велике Британије и САД су назвали Инцков реферат непристрасним, а Русија необјективним.

Виталиј Чуркин је подвукао да се Руска Федерација доследно залаже за строго поштовање Дејтонског мировног споразума, државно уређење Босне и Херцеговине предвиђено њиме, њено јединство и територијални интегритет. Москва је заинтересована за успостављање и нормално функционисање централних општебосанских органа власти уз очување статуса и овлашћења формација у њеном саставу одређених Уставом, као и равноправности сва три државотворна народа.

Извештај високог представника БиХ господина Инцка Савету Безбедности, приметио је Виталиј Чуркин, нажалост, поново је недовољно објективан. У првом реду хтели бисмо да скренемо пажњу на пристрасну критику руководства Срба за то да су они тобоже извор свих невоља, да поткопавају фундаменталне основе Мировног споразума. У циљу стварања објективније представе о процесима у БиХ представник РФ у УН препоручио је члановима СБ да се ипак упознају са новим извештајем Републике Српске СБ у којем је приврженост Срба међународном праву и слову Дејтона очигледна. Русија доследно брани идеју окончања мисије високог представника, укидања протектората БиХ и предају одговорности за судбину земље њеним становницима.

Између осталог Чуркин је говорио о неприхватљивости спољног подстицања масовних протестних акција, у чему је примећен високи представник. Озбиљну забринутост Русије изазива радикализација у муслиманским круговима БиХ, регрутовање терориста у редове антивладиних групација у Сирији. Чудно што високи представник о томе ништа не говори у свом реферату, подвукао је Виталиј Чуркин. Само Русија се залагала за исправљање озбиљних антисрпских превага у истрази ратних злочина у време конфликта 1992-1995. године и друге пристрасне делатности међународних организација, као и појединачних представника.

Резултат заседања СБ 12. новембра 2013. године било је прихватање Резолуције у којој је делатност Валентина Инцка у БиХ одобрена. Поново је посебно изјављено о потпуној подршци улоге високог представника која се састоји у томе да се прати реализација Мировног споразума, као и да се дају упутства грађанским организацијама и установама које помажу странама у реализацији Мировног споразума, и координише нивоа делатности. Наставиће своју делатност у земљи и Операција Снага ЕУ Алфеја, а такође ће задржати своје присуство НАТО.

Он има право примене силе, пошто се сматра наследником Снага за стабилизацију са тачке гледишта реализације њихове мисије ради циљева Мировног споразума, прилога и додатака уз њега и одговарајућих резолуција СБ.

На тај начин Москви није пошло за руком да убеди СБ да ликвидира међународни протекторат у БиХ. Али услови за то су одвано сазрели. Надајмо се да ће у скоријој будућности сами народи БиХ решавати своју судбину.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: