Чуровић: Настрадао сам због свог дугог језика против диктатуре бившег режима али хвала им што су ме отјерали

Српски филмски и позоришни глумац из Црне Горе,  Славиша Чуровић био је гост  Слободне зоне са Драженом Живковићем. Присјетио се момента када је глумио Марка Миљанова у представи коју је Новак Килибарда писао, а против које је водитељ емисије протестовао.

„Он је то правио за РТС. Благота Ераковић је то уподобио за сцену, онда смо ми то радили и радили, а како смо ми то тада радили у мозгу, Марко по Новаковом сценарију је казао да као Црногорац умире незадовољан што ми нисмо дали. Ми смо тако молили, тражили и захтијевали. Тада смо нашли рјешење – да не каже ништа, иако је Марко Миљанов казао да као Куч умире срећан а као Србин незадовољан. Живот каже да је потребно пазити кога играте“, казао је Чуровић.

Додаје да се то догодило 2001. године и да је тада гледао осионе и бахате људе из ДПС-а којима се већ тада знало да иду у независност али и фашизацију друштва.

„Мислим да сам са Марком тамо изашао као бољи човјек. Од 2001. до кад није дошао опет Куч 2016. није ме било у ЦНП-у. Изгледа сам због Марка настрадао и због свог дугог језика против ове диктатуре. Ућутали су се сви, али ја нисам могао. Једноставно не могу. Не могу“, открио је Чуровић.

Додаје да је 2005. отишао у Београд како би кренуо од нуле а услиједило је 50-ак улога на телевизији и филму али да је било и страшне борбе.

„Играо сам помало у Позоришту, а онда је услиједила Бела Лађа, па је све кренуло својим током, Рањеним орлом, Малим Будом, дошао је и Јужни ветар. Имао сам галоп улога. Мислио сам да је каријера прошла, међутим, било је много тога. Хвала им што су ме склонили и отјерали“, подвукао је Чуровић.

Остало је пар пријатеља вјерних, као Никола Перишић, присјећа се Чуровић и додаје да није било лако.

Најдраже улоге – Апис и Марко Миљанов

Најдража улога у животу, наводи прослављени глумац, му је Драгутин Димитријевић Апис, Марко Миљанов.

„То су двије улоге које сам ја носио са огромном страшћу. Они кажу окачио сам улогу испред врата али глума је иста и тамо и овамо. Ја сам те улоге доносио у кућу, што није добро, поготово Аписа, двије године. Иако сам радио паралелно 3-4 серије. Онда човјек прихвата више него што може. Било је шта је било, али Аписа нисам пар година могао да се отресем“, казао је он.

Апис му је без сумње херој, тврди Чуровић и мишљења је да је он личност која је тражила уједињење свих Срба и осјећао се издатим од стране Карађорђевића.

„Он је унутрашњи револуционар и доказ тога да револуција једе сопствену дјецу. Тај човјек није узео ништа од Србије, све је дао за њу, а они су га искористили зарад Велике Југославије. Он је умро са ријечима – живјела Велика Србија, живјела Југославија. Имамо и Лондонски уговор, да ли би Србија била већа… Он је дјецу Карађорђевића довео на престо а они су га убили. Негдје пише да је он цинцар, али је он идеалиста, патриота“, подвукао је он.

Једини који би могао наслиједити Ланета Гутовића је могао бити Андрија Милошевић, наводи Чуровић и наставља да коментарише глумачку сцену Србије и региона.

„Овдје у Црној Гори постоје људи који су озбиљни који нису Шојићи, али је ипак више Шојића. Када пита Ћирко Шојића и пита колико ће трајати та Влада, он каже довољно ако радимо са пуни капацитети. Видите по транскриптима, СКY препискама шта се све радило. Сценарио би се могао направити, али би то био хорор, крими серија. Нама прво треба Мојковачка битка па онда та серија. Кад човјек чита новине, не могу да вјерује да људи то раде. То су сјецикесе, убице, а били су народни трибуни који мисле о свом добру – а ми који смо бранили Цркву смо били непријатељи народа“, казао је Чуровић.

Опортунисти гори од оних којима су тапшали – они су аплаудери

Додаје да се дуго бомбона грицкала, двадесет година, јасан је глумац и додаје да се то само у Црној Гори могло десити и да је то било помрачење свијести.

„Дижу главе ових дана, биће србизација, не ваља Влада. Не ваља Влада која повећава плате и пензије а ваља она која смањује. Па они су били ти који су водили људе на Дубровник и убијали бабе. Што каже Андрија Мандић, због њега ниједна мајка није заплакала. То је монструозна власт какву Црна Гора не смије имати више никад. Они се опет групишу, имате центристичке, имате неке нове – а нови су гори него претходни. То су опортунисти а младост треба да носи бунт. И сад они се дижу, ти млади кадрови, сви они који су били уз највеће. Они су аплаудери“, подвлачи Чуровић.

Београд је Њу Јорк Балкана, јасан је Чуровић, додајући да и Дукљани могу да предају на факултетима а да Срби буду без посла и да то горе нема везе.

„Бити Црногорац у Београду… није ни чудо шта је све Црна Гора радили Србији од 2006. године. Разне ствари су радили. Али ја сам рекао у интервјуу – није народ то радио. Власт је“, казао је он.

У Црној Гори живи диван народ, поштен, частан и сојски – али кад га трујеш… Биће ово поносна Црна Гора!
Вратило се Светосавље у народ, наводи он и додаје да су затварали у Црној Гори козе и овце у храмове али да унуци сада чувају те цркве.

„Ми немамо средину – ми смо Ђиласово клатно, гурни га у српству, он крене у црногорство, гурни га у црногорство, он иде у српство. Ми смо само за инат. Живимо у брдима, сиротињски, али поштено и храбро. То што су фукаре направиле дилере и шверцере, то није ни један посто. 99% овог народа је диван народ, поштен народ, частан, сојски. Али ти кад га трујеш комунизмом, диктатуром… Биће ово поносна Црна Гора, на понос! Наравно Црногорац, Србин из Црне Горе, али Црногорац прије свега“, подвлачи он.

Коментарисао је и политичке прилике и креирање нових савеза и партија, и казао да Спајић нешто ради и да се не бави небитним стварима.

„Ако не схвате да се морају груписати, онда нема нам друге него да се опет враћамо, а можда и селимо. Човјек који је хтио да нас сели је формирао странку. Да је среће он би био у Спужу. Морамо схватити да нисмо друштво једнаких, никад били, а сада када хоћемо то да постанемо, то је процес који траје дуго. Ако не буде ова Влада брже дјелала, онда нису за то, али ја кроз културу знам да су све ту људи из времена ДПС-а. Кад ће да се мијења, не знам“, казао је он.

Народ је другачији после 2020. године, наводи он и додаје да је Црна Гора прва држава којој је Црква довела слободу.

„Сваки пут су нас пребројавањима побјеђивали. Црна Гора после 2020. године није иста. То је држава гдје се свако плаши народа. Друго, основно што је код власти је да се плаши народа. Зато раде добро. Ми смо тек сад ушли у демократију. Није је било под комунизмом, нити под Карађорђевићима, а тек није под ДПС-ом. Када се учимо сада шта је она. Сада учимо на грешкама“, подвукао је он.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: