Чуровић: Присуство било ког човјека на прослави „Дана побједе“ у Хрватској је саучесништво у злочину
1 min read
"Док се год Хрвати не извину за злочин над српским народом, немају Срби право да од њих праве људе. Они су својим злочинима искључили себе из људи и цивилизованог друштва"
Жељко Чуровић (Фото: Информер)
Пише: Жељко Чуровић, предсједник Савеза Срба из Црне Горе
Вјековима српски народ, распет на крсту, између Истока и Запада, између исламског наковња и католичког чекића, као коса, оштрена слободарским брусом, коси сопствену ливаду, у нади да ће изнићи нова и здрава младика са које ћемо брати плодове за будућа нека покољења.
Вјековима су нас гонили са сопствених огњишта у нигдину. Са собом нијесмо носили злато и дијаманте, већ кивоте својих светaца, иконе крсних слава и назив мјеста у коме смо рођени. Тражећи мјесто под сунцем, устављали смо се на граници слободе и ту правили своје гнијездо.
Прво смо мјесто у које смо допрли крштавали именим мјеста одакле смо дошли, затим смо ту градили цркве и манастире у које смо уносилили кивоте наших светаца, па тек онда градили куће за своје породице и у њима се усељавали са иконама крсних слава.
Једно од тих крштених, мјеста, која смо насељавали вјековима, на коме смо страдали, кад су нас покрштавали, убијали, прогонили је и Република Српска Крајина. Не разликује се вијек за српски народ по патњи и страдању у РСК.
Чинило нам се на крају двадесетог вијека да смо коначно спознали цивилизован свијет у фази развоја демократског друштва. Али авај, као и увијек за Србе!
Спознали смо процес „демонократије“ у глобалном развоју преварног либерално – корпоративног друштва у коме човјек постаје број и колатерална штета у њиховом походу на ђавољи трон. Нико није осудио етничко чишћење 250 000 Срба од стране нове НДХ – зије, створене на истим основама као оне из 1941. године. Својим чињењем од 1991. године до данашњег дана, Хрвати су у потпуности достигли ниво злочина према српском народу, као оно вријеме НДХ из 1941/45. године.
Само нијесу успјели да понове још један Јасеновац, а имали си очигледну жељу. Од свега тога има нешто горе. Ништа тужније и горе нема, него кад жртва слави џелата. Не може здрав разум да схвати, да постоји Србин који се може усудити да прославља етничко чишћење сопственог народа. Само џелат може славити сопствени злочин.
Зашто се увијек нађе неки Србин да пере крваве руке своме џелату!?
Да ли је могуће после таквог чина остати у чистој свијести.
Док се год Хрвати не извину за злочин над српским народом, немају Срби право да од њих праве људе.
Они су својим злочинима искључили себе из људи и цивилизованог друштва.
Савез Срба из Црне Горе осуђује злочине хрватског народа над Србима кроз сва времена из прошлости, као и етничко чишћење Срба у такозваној акцији „Олуја“, коју су прогласили даном побједе њихове „Лијепе“.
Осуђујемо такође присуство било којег Србина овом злочиначком пиру, као и представника Црне Горе који је присуствовао прошле године, а вјероватно ће и ове, јер се „Бога не боје а људи не стиде“.
Њихово присуство је саучешће у хрватском злочину.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Е, МОЈИ ЈЕДИНИ СРБИ!
САМО ВИ ОСУЂУЈЕТЕ,
И ОПЕТ И ОПЕТ ЖЕСТОКО
ОСУЂУЈЕТЕ.
ОСУДЕ СУ ТЕ ВАШЕ
ЖАЛОСНО ПРАЗНЕ, ЈЕР
НИКО ИХ НЕ ИЗВРШАВА.
ЦРНА ГОРА ЈЕ НАСТАЛА СА;
„ОКО ЗА ОКО, ЗУБ ЗА ЗУБ,
ГЛАВА ЗА ГЛАВУ!“
ОД УБИЈАЊА И РАЗУРЕ
ОД ЗВИЈЕРИ ЉУДСКОГА И
ЖИВОТИЊСКОГА ЛИКА,
ЧОВЈЕК СЕБЕ И СВОЈУ НЕЈАЧ,
БЛИЖЊЕ, ДОМ, МАЛ И ИМАЊЕ,
МОЖЕ САМО ТАКО, ПРВО МОЛИТВОМ
А ОНДА МАЧЕМ И ОГЊЕМ СА
КУЋНОГ ПРАГА ОДБРАНИТИ!
ИЛИ ИЗАБРАТИ НАЈКРАЋИ И
НАЈБОЉИ, УТВРЂЕНИ
ПУТ ДО ЗЛОЧИНЦА И ЗВЈЕРКЕ
И НЕУТРАЛИСАТИ НА ЛЕГАЛО.
СВИ ИЗ ДОБРИЈЕХ КУЋА У
ЦРНОЈ ГОРИ ТО ЗНАЈУ, КАКО,
ПРЕДАЊЕ ЈЕ ЈОШ ЖИВИ И
ПРОВЈЕРЕНО ЈЕ.
“ НЕ СУДИТЕ ДА ВАМ СЕ НЕ СУДИ“
ЧИНИТЕ КА НАШИ СТАРИ.
САМО ХРАБРИМА БОГ ПОМАЖЕ!
Поштовани Жељко, као човјек који је у току минулог рата више пута био са својим народом на литијама око Лазарице и на книнској тврђави док је била српска, од срца ћу подржати Твоје ријечи о саучесништву у издаји! Но треба вазда да имамо на уму, а нарочито у овој прилици, са каквим свијетом тамо имамо посла. О Крватима су најтачније говорили Војвода Мишић и Јован Дучић. Мени се, ипак, највише допада оно: Хрват, то ти је – дијагноза!