Чуваће(мо) Мила политичког пастира!

Пише: Др Момчило Д. Пејовић

Недеља ће дана од мање запаљиве а више димне, личне, лидерске и политичке изјаве млађаног и новоизабраног политичког лидера Данијела Живковића и још двојице његових партијских другара (Јевто Ераковић, Нермин А. Абдић) истакнутих и високих страначких функционера представника и народних посланика односно парламентараца, који се само гласнуше те дадоше (п)одршку своме страначком лидеру!

Би то више форме ради него због неког јачег политичког утиска са којим би притисли јавно мњење црногорско а посебно „судионике“, који би могли бити „озбиљна“ пријетња њиховоме бившем политичком пастиру односно „Седмаку Чобанину“, уколико се неко одважи па одлучи и усуди се да га (у)хапси или приведе као грађанина суду правде, као било којега другог грађанина и држављанина Црне Горе у том својству! Мада не нагласише да је њихов бивши политички лидер не само био државник у два мандата већ је сада и „почасни предсједник“, додуше својом улогом и заслугом да се та титула уведе и озакони како би надишао све оне који су били само предсједници у својој држави! Да не заборавимо првога у тој улози и таквога предсједника Филипа Вујановића!

Наравно, очекивао сам односно чекао да се којим случајем неће одазвати тако громко, као садашњи њихов млађани политички лидер, неко ко би могао стасом и гласом, снагом, спортском заслугом и улогом надмашити више куртоазно-политичке изјаве својих претходника! Међутим, то не услиједи односно не могах их још дуго чекати док се договоре или изаберу право вријеме или им неко из криминалних кланова не дошапне шта и како треба радити у датом случају, све у циљу да се и сам наум хапшења у коријену сасијече!

У свему томе, СКY апликација односно преписка је показала потпуно јасан рентгенски снимак укупне тродеценијске владавине њиховога политичкога пастира односно „Седмака Чобанина“ са својим накадашњим „најбројнијим и најмоћнијим“ стадом, јер сваким даном се појављују међусобне поруке и препоруке, савјети или наредбе „безбједоносно интересантних лица“ из кримогеног црногорског клановскога миљеа!

Наравно да то није од интереса нити у фокусу млађанога и новоизабранога страначкога лидера Д. Живковића, а још и мање његових поменутих подржавалаца, јер је он тада када се стварао, разрађивао и повезивао или интегрисао систем криминалних кланова са државним институцијама црногорским био малољетан или боље рећи дјечак! Игнорисати СКY апликацију односно извјештаје који су званично достављени институцијама државе Црне Горе је немогуће и сулудо па ма од кога долазило, чак био то и млађани и новоизабрани страначки лидер дрпсоваца!

Не мора Д. Живковић да се осврће на оно претходно вријеме од уназад три деценије или не може да се сјети свега, јер је био у дјечачком добу односно не може све да разумије, посебно не из периода либералне економије и ваучеризације, транзиције и реформи судства, просвјете и здравства. Из тих разлога он сада бјежи у период опозиционог дјеловање његовог и његове странке па би да призива, позива, опомиње, пријети и залијеће се на све оне који имају „наум“ да му „(у)хапсе“ његовога бившега лидера и државника, и на тај начин мисли са њега скинути сваку политичку, личну и државничку одговорност!

Има право Д. Живковић да се не сјећа, али не може спријечити оне који то знају, живјели су тада у таквој владавини, режиму и диктатури Мила Ђукановића! Требао би, макар, да поштује законе ове државе и да смо пред законом сви једнаки па био то обичан грађанин, политичар и(ли) државник бивши, садашњи или „почасни предсједник“! Све ми се чини да би Д. Живковић својом изјавом хтио да нас подсјети на тада моћну политичку фигуру свога бившега лидера и улогу у купљеном референдуму када су се широм западноевропских земаља преносили џакови новца којим су се куповали гласови за независност међу бројне припаднике из наше емиграције.

Све наведено су разлози који ме уопште не забрињавају, нити ми политички дјелују озбиљо, а још мање ме могу уплашити те изјаве и подршке које долазе од лидера и његових страначких другара из политичкога стада дрпсоваца! Поводом тога нећу губити вријеме већ само констатовати да су то „горње ријечи“ млађаног и тек неколико мјесеци изабраног политичког лидера, који даје себи улогу коју не може испунити, покушавајући се још више политички додворити и приказати себе као великог браниоца лика и дјела бившега лидера, државника и „почаснога предсједника“! Ваљда, само одрађује свој политички посао уз подразумијевајућу захвалност због устоличења у лидерску фотељу онемоћале странке Д(Р)ПС-оваца! Зар се не сјећа не тако давне изјаве свога бившега ллидера да ако (за)треба, зашто не у шуму поћи и отуда бранити сувереност и угроженост његове државе Монтен(иј)егинске!?

Наравно, прозрео је ту и остале изјаве и сам бивши политички лидер и садашњи „почасни предсједник“! Зато и не реагује нити се у било ком погледу осврће. Зна он колико га они политички воле и која је то љубав, било да је „одлучна и радикална“ мјера коју ће такви предузети да не би приведен био суду правде, а која је израсла из бројних бенефиција, апанажа и ко зна још чега не све!

Треба рећи ако им је за утјеху, да је још увијек активно и прилично бројно, и поред претрпљеног пораза на изборима од уназад четири године, политичко стадо ДПС-оваца односно дрпсоваца, како их то у сред Народне скупштине или црногорскога парламента на самом почетку њиховог парламентарног политичкога живота и дјелања с правом назва тада громогласни и љутити, а заклети противник и страначки тројац: Новак Килибарда, Драган Шоћ и Предраг Дрецун!

Тада би то тако, из опозиционе некадашње политички јаке и богме у том кратком временском трајању њиховом респектабилне Народне странке, а све узвикујући „Гдје су паре, вратите паре“! Не би односно то не потраја задуго и не би им нека велика и тешка политичка препрека, а још и мање каква лична и морална сметња, јер (се) „нађоше паре“ које потраживаху од дрпсоваца и лопова, па мало касније се потпуно политички и лично поклонише, приклонише и слизаше са њима ушавши у савез – коалицију боље рећи стадоше под политички шињел тога истога Мила као политичкога лидера, премијера и државника Црне Горе и његовога Д(Р)ПС-а, крајем посљедње деценије 20. вијека!

Изјава која се чу од млађанога и тек неколико мјесеци изабраног политичког лидера да ће: „(…) уколико постоји намјера да се ухапси бивши предсједник државе и ДПС-а Мило Ђукановић, одговор бити радикалан (…), то значи да ћемо се организовати довољно добро да ћемо такве науме спријечити“, пр(а)сну као нека јевтина петарда и задими односно контаминира не тако велики политички простор! Рече односно даде т(акв)у изјаву Данијел Живковић, током гостовања на радију Антена М! Да ли ће наведена политичка изјава Д. Живковића и уједно подршке нему од Ј. Ераковића и Н.А. Абдића наићи на п(л)одно тле макар за окупљање патриот-комита у нешто бројнијем саставу тешко је знати и рећи, а свакако не без одлуке коју буду доносили они у криминогеним клановима који дјелују изван оквира државе Црне Горе, како се ових дана могу прочитати поједини изводи њихових изјава!?

Заборавља (ли) новоизабрани и млађани политички лидер ДРПСОВАЦА протекле три деценије режима и диктатуре његовога бившег лидера и државника у двоструком трајању мандата када је политички жарио и палио „дуванским димом“ диљем приватизованог Монтен(иј)егра односно провизорија од државе, када се без његовог политичког одобрења или климоглава прећутног радило то што се радило овоме напаћеном грађанству под геслом „Ми замо како“ и „За бољи живот“ свакако њихов и приватизовану државу са криминализованим институцијама посебно у судству и полицији!? Изгледа да нешто више памти и политички разумије вријеме од стицања независности 2006. године односно повраћаја изгубљене државности црногорске!? Разлог је више него јасан, јер тада је био пунољетан и могао је гласати за њену независност!

Оно претходно вријеме до независности је Д. Живковићу „невидљиво“, јер је он тада био још дјечачић и непунољетан становник који је морао осмољетку завршити или ону са девет разреда, па није ваљда ни могао знати што је радио његов партијски лидер и државник!? Тако претпостављам или ће ме он одмах демантовати па можда рећи да добро памти све вријеме шверца дувана, несташице основних намирница, инфлације и осталога што се све пљачкало по ципанцијелој држави Црној Гори, у вријеме распада оне јединствене и братством и јединством (за)цементиране државне заједнице СФРЈ или оне државне заједнице зване СиЦГ!

А можда ће његово садашње промишљање и политички поглед унатраг на сва тадашња дешавања бранити страначки излизаном флоскулом „морало се живјети“ а држава шверцом бавити да би се (пре)живјело а они на власти уз његовога бившега премијера и страначког лидера и државника енормно обогатили, јер „мед за уста и хладна пријања“!? Уништавали се све што се могло уништити, присвојити, опљачкати, разурити, лоповлук страначки је био на цијени, а морал је био стављем под задњицу! Отимали су друштвену својину, пљачкала бројна државна предузећа, имовина у бесцење откупљивана, и тако даље и томе слично. А данас они стоје тако „(ч)исти“, без флека и лоповлука у свим областима гдје се могло узимати од државе а себи набаци(ва)ти током приватизације односно пљачке, што је прави назив за оно што се одвијало под фирмом подјеле ваучера, стварања фондова, црногорске берзе итд.! Наравно да су у томе велику улогу играли неки економисти, професори и доктори економских наука заговарајући либералну економију односно пљачкашку првобитну акумулацију капитала! Е то су, свакако и неспорно, заслуге Мила, њиховог политичкога пастира, бившега премијера, државника и „почасног предсједника“!

Новоизабрани и млађани политички лидер дрпсоваца није спреман да се ухвати у коштац са тадашњим периодом као да његов бивши страначки лидер није био владар и државник у томе времену већ само пуки посматрач или само политички идеолог! Наравно, бјежи од онога што је неодбрањиво и што се не може избрисати, ни гумицом и нити опрати водом, а још мање са политичке одјеће и обуће скинути наслаге блата па ма који политички лидер био у питању из ондашњег периода владавине „Седмака Чобанина“!

Зна добро бивши политички лидер Мило Ђукановић односно њихов политички пастир, сада „почасни предсједник“, да „ако крену да га хапсе“ неће га, а нити могу спасити „одлучна и радикална мјера и изјава“ Д. Живковића, а још мање изјаве подршке Ј. Ераковића и Н. А. Абдића, зато се и не чуја већ пажљиво чува, припрема, организује онако како он то најбоље зна и умије и у кога има највеће повјерење лично и политичко, да своју одбрану пред судским органима дâ у улози грађанина и само држављанина Црне Горе, ако којим случајем (и)кад дође до тога!

На крају, само бих упитао више радозналости ради, да ли се може очекивати од неких преосталих истакнутих чланова бројнога политичкога стада Д(Р)ПС-оваца изјава, нешто слично: И без њега одме(тну)ћемо се у шуме, ако остварите свој наум. Одлуч(е)но и радикално!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: