Чувари Крста и Затворска молитва, Миљан Гогић у „Наслеђу“

„Затворска молитва је случајно настала, као и сви документарни филмови тог типа, претпостављам. Био је специфичан тренутак, јер до 2015. нисте могли у затворима ништа да снимате, односно да добијете било какву дозволу за снимање. Захваљујући управнику затвора у Нишу Александру Грбовићу, који је и један од главних актера, ми смо добили прилику да радимо филм. Занимљиво је да смо отишли да снимамо долазак патријарха Иринеја, који је требало да освешта цркву коју су обновили затвореници, а посебна интересантност је што он потиче из тог краја. Када смо отишли тамо, видео сам да можемо да направимо филм. Питао сам управника да ли можемо да останемо три дана, сви су пристали. Како је време пролазило са тим затвореницима, и са управником који је све то организовао, мени је све било фасцинантно. На крају када је Патријарх ушао, и његово лице које смо успели да снимимо, то је баш тај моменат за који мислим да чини филм и који је освојио све те награде“, каже у емисији „Наслеђе“ Миљан Гогић, продуцент и редитељ, о свом првом документарном филму који је добио, између осталог, и главну награду „Златни витез“ на фестивалу на Криму.

„Затворска молитва“ је документарни филм који говори о обнови затворске цркве у Нишу, коју су радили затвореници, који су до тада били тату- мајстори и стрип- цртачи, филм о покајању и молитви, на врло једноставан начин. Имена њих око 400 је уписано у самој цркви чији фрескопис изгледа величанствено.

Миљан Гогић је говорио и о свом другом филму „Чувари“, који је стварао више од осам година. Тих осам година му је било неопходно да би добио повјерење породице Андровић из Вељих Микулића испод Румије, која је више од 900 година чувар Крста Светог Јована Владимира, првог српског свеца:

„Схватио сам ту тежину, то зашто то нико пре мене није урадио. Све је то узбудљиво, јединствено, узвишено…“.

„Чувари“ су такође добили међународну награду на фестивалу у Стокхолму, а такође су као и „Затворска молитва“ прву премијеру имали у крипти храма Светог Саве на Врачару.

Гост Наслеђа је говорио о свом путу продуцента и редитеља, о изазовима и задовољствима које тај посао пружа, и колико је наслеђе битан елемент тог стваралачког дјеловања, што је у центру интересовања самог концепта емисије.

Погледајте цијело Наслеђе на Јутјуб каналу ИН4С.

„Наслеђе“ има за циљ да његује приче које можете са једнаком актуелношћу гледати и данас и за десет или двадесет година – са темама које су трајна вриједност која се преноси „са кољена на кољено“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: