Чувари „куће цвијећа“

Пише: Јован Лакићевић

Схватио сам, ових дана, са великим закашњењем, да је „Кућа цвијећа“ некакав, ваљда сакрални објекат, у кога се, до даљњег, не може и не смије дирати, јер је тамошњи станар Ј. Броз, „дио наше историје“!

То је био коментар актуелног предсједника Србије, АВ, на иницијативу челника Београда` АШ да се Ј. Броз, особа досад неутврђеног идентитета, измјести из овог „светилишта“ и сахрани на неком београдском гробљу, попут осталих упокојених смртника!

Не бих, овом приликом, да спомињем како су посмртни остаци једног другог, српског предсједника, СМ, сахрањени у дворишту породичне куће у Пожаревцу, јер челници издајничке ДОСовске власти нијесу дозволили да се сахрани у Београду! Макар на гробљу „заслужних грађана“…

Но, да се вратим поводу овог текста.

И, да почнем од цитата да је он дио српске историје. Он то несумњиво и нажалост – јесте! Али, које историје?

Можда оне које ће се будући српски нараштаји стиђети? И вјерујем да хоће!

За ову прилику поменуо бих само Брозово наређење командантима „ослободилаца“ Србије, из Вршца 45.: „Према Србији се понашајте као према окупираној земљи!“

Последице су биле ужасне. И није у питању само 60 хиљада пописаних Крцунових жртава, „симпатизера покрета ДМ“, него чак 200 хиљада побијених Срба на небројеним стратиштима, српских интелектуалаца, понајприје! Ту не рачунам упланирани „Сремски фронт“ као мјесто за ликвидацију преостале српке младежи…

Драги и нимало поштовани чувари „Куће цвијећа“, мислим да би, прије сваке приче о судбини Куће цвијећа, требало утврдити шта је тамо сахрањено!

Сјећам се, наравно, те почасне страже у Скупштини СФРЈ, у вријеме Брозовог упокојења, прије четири и кусур деценије, када смо Слободан Милошевић и ја, ваш аутор, били тамо, на челу делегације Старог града, тада најмоћније општине у земљи. Слобо, као предсједник Конференције СК, а ја као предсједник Социјалистичког савеза Старог Града.

Док смо били на почасној стражи, погледали смо се неколико пута, с питањем у очима – да ли су у сандуку балвани, или пијесак!-

По накнадном свједочењу особа које су спремале сандук из Љубљане, испоставило се да је у питању ово друго. Чини се да смо и Слободан и ваш аутор, држали почасну стражу – пијеску! Но, ајде, да не нагађамо.

Прије него забранимо да се измјештај Брозовог гроб из Куће цвијећа учини, покушајмо да сазнамо – шта је у њој сахрањено! А за то данас, ваљда , неће бити проблем.

Кад се склони надгробна плоча од неколико тона, и кад буду укључени форензичари, знаће се ко је ту сахрањен. Или, шта је ту сахрањено!!

Искрено се надам да ова забрана АВ неће спријечити такво минимално, а логично истраживање.

Знаћемо, дакле, да ли је „највећи син наших народа и народности, (само не знам којих), Тито „ тамо смјештен, или је то учињено на гробљу Хабзурковаца, у Бечу, гдје је сахрањен , као један од више банбрачних синова бечког цара Фрања Јосифа…

Кад сазнамо истину, ваљда ће накнадне приче и полемике бити дозвољене…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: