„Чувари твог поштења“ сјутра на Барском љетопису

Представа „Чувари твог поштења“, у продукцији Вечерње сцене Градског позоришта, биће играна у понедјељак 24. јула у 21:30 сати на сцени у Старом Бару, у оквиру јубиларног, 30. Барског љетописа. Савремена прича са пуно смијеха, горчине, али и много препознавања, ауторски је пројекат Бориса Лијешевића који је настао у креативној синергији са глумачким ансамблом нашег позоришта.

Идеју за комад Лијешевић пронашао је у стиху црногорске химне, у тежњи да преиспита савремене друштвене околности и вриједности на којима смо одгајани. Представа поставља бројна актуелна питања попут оних – шта данас значи поштење у Црној Гори, шта смо у стању да жртвујемо зарад части и образа, какви смо и гдје смо у односу на претке, шта нам је донијело вријеме које нас удаљава од основног „кода“ наших предака, те шта је остало од поштења које је изњедрило нашу химну.

Играју: Дубравка Дракић, Божидар Зубер, Емир Ћатовић, Бранка Фемић, Жељко Радуновић, Катарина Крек, Ивона Човић-Јаћимовић, Сања Поповић, Павле Илић, Бранко Илић и Симо Требјешанин.

У ауторском тиму, поред редитеља Лијешевића, су и Рамбо Амадеус који је урадио музику, Горчин Стојановић као сценограф, костимографкиња Тијана Тодоровић и драматуршкиња Стела Мишковић.

По ријечима редитеља Бориса Лијешевића;

„Стих из црногорске химне „…чувари твог поштења…“ прозива једну од најважнијих тековина црногорске традиције – поштење!
Црна Гора је средина у којој је, током претходних вјекова, поштење постало култ. Зашто? Различите средине до култа уздижу различите категорије: поредак, природу, екологију, спорт, трговину, дизајн, док смо ми до култа уздигли – поштење. Сви одговори су увијек у географији. Наши преци су живјели у средини у којој није било довољно хране, обрадиве земље, блага, средстава за живот. Култ поштења чувао је заједницу на окупу. Држао је у животу. Људскост је чувала егзистенцију. Данас су се времена промијенила, и у односу на та времена свега има на претек.Усљед промијењеног социо-економског момента мијења се и начин живота. Шта одлази у традицију, а шта остаје у животу? Шта је с тим нашим поштењем, гдје је оно данас и на који начин ми данас носимо тај култ? Као оптерећење, нужно зло или нешто друго? Малер каже традиција није обожавање пепела, него одржавање ватре! Ако говоримо о нашем односу према поштењу, питање је што ми данас радимо.
Да ли обожавамо пепео или држимо ватру?“, налази се у саопштењу за медије Градског позоришта Подгорица.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: