Чувени преводилац и издавач у Књижари Со
1 min read
Пише: Глиго Бјелица
Јуче је херцегновску Књижару Со посјетио Флавио Ригонат, власник издавачке куће ЛОМ, легендарни преводилац Чарлса Буковског, човјек који је објавио Сингера, Пушкина, Сент Егзиперија, Чехова, Томаша, Болања, Хамсуна, Орвела, Бернхарда, Црњанског, Кертеса, Хамуса, Павезеа, Чата, Казанове, Прелевића, Милера, Џојса, Стендала, Буковског, Набокова, Ваљаревића, Де Мела, Селинџера, Пељевина, Стивенсона, Стринберга, Карвера, Достојевског, Флобера, Кафку, Хармса, Платонова…
Увијек се занимљив разговор поведе између писаца и преводилаца, преводилаца и писаца, читача и читаоца, Приморца и континенталца, о томе како се кроз књиге види свијет који нас окружује, уже које се стеже, те небо које нам преостаје.
Годинама се о књигама са издавачким логом куће ЛОМ казује међу читаоцима који другима препричавају садржај наслова које је уредио Флавио Ригонат – како је Флавио Ригонат један од аутохтонијих бића с домаће издавачке сцене, човјек који „својим“ књигама интелектуално провоцира, те га зато публика цијени, кад и критика.
Сасвим куриозитетно, Флавио је Ригонат крајем 90-их година прошлог вијека одбио да штампа књигу кратке прозе касније награђиваног Николе Маловића. Данас су пак ова двојица јавних личности који живе хранећи се словима – вишегодишњи пријатељи.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
ваља поделити…
+Последња емисија „Београде, добро јутро“, 1983.
Оно што се зна је да је током 1983. дошло до укидања емисије. У низу извора који су доступни, нигде се не помиње датум нити било која приближна временска одредница.
Сматра се да је прави повод за укидање емисије (инициран из Председниства СР Србије тј. лично од стране Николе Љубичића) био дан раније.
Тада је Душко читао ово: “Кад више не буде ни вас, ни ваше славе и привилегија, ваша деца ће продавати Дедиње деци фудбалера, певача, трговаца и накупаца. После краће паузе, Дедиње ће поново постати оно што је некад било.”
Како забрана није била стигла одмах, Душко Радовић је своју емисију урадио и наредног јутра. Тада је настао овај снимак који је постављен. Након њега све је било само историја и сећање. Овде треба напоменути да су и пре забране у више наврата емисија и Душко били на тапету разних (како су се тада звале) “друштвено-политичких организација”.
Из неких извора се може још и сазнати да је крајем 1983. одржан састанак на коме су се нашли одговорни људи из Студија Б, сам Душко Радовић и Иван Стамболић који је понудио да Душко може поново да започне своју емисију. Ту понуду, Душко је одбио на себи својствен начин “Ја јесам мали човек са радија, али нисам онај који се пали и гаси на дугме.”
https://www.youtube.com/watch?v=kifFRsdAqEE
Rigonat je s razlogom odbio da izda Malovićevu knjigu, on je iskusan čitalac. Što se nagrada tiče moglo bi se diskutovati. Malović uvijek preskoči da kaže da se nagrada kojom se najviše kiti dobija za nenapisani roman kako bi se pomoglo mladim, neafirmisanim piscima. Naravno, to ne umanjuje njegov trud, upitan je samo način na koji sebe doživljava i svoje zavičajne književne domete.
#
https://www.youtube.com/watch?v=LkpXlTtYP3A
Ta nagrada koja se dobija, kako kaže anonimni, za nenapisan roman, Maloviću je donijela još 5 (pet) drugih nagrada. Zašto ima toliko malicioznosti kod anonimnih?
Душко Радовић нуди читав низ могућих одговора, па…
*О свакоме се може говорити лоше, само је потребан повод.
*Да ли би људи могли бити бољи? Могли би, али нико неће први да почне. Сви имају лоша искуства. Нисмо ли се мало пута заклињали да ћемо бити бољи? И неки стварно постану бољи, па испадају наивни. Јер су они други – постали још гори.
*Атеисти не морају бити поштени.
Нема бога који би за њих био надлежан.
*Улажите у стомак!
То улагање даје брзе и видљиве резултате.
Улагање у главу је дугорочно и неизвесно.
*За разлику од доктора наука, сељаци имају више знања него стручне спреме.
Како се рече за оно што осољено није, што со земље бити не може? Бљутаво, анонимно бљутаво…Како је велик, дубок и питатељан духовни прстохват часног и словесног господина Маловића којим из сланика созерцања истине со захвата и благородно расипа као бисер многоцени…