Цвијети прослављене у Цетињском манастиру: Христов улазак У Јерусалим је знаменовао и благовијестио царство вјечности!

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Митрополије црногорско-приморске.

У току Свете службе Божије Високопреосвећени Митрополит Јоаникије рукоположио је јерођакона Ахилија, сабрата манастира Костриковача у чин јеромонаха.

Након прочитаног јеванђелског зачала беседио је протојереј Остоја Кнежевић који је нагласио да је данашњи празник због његовог значаја Црква убројала у 12 великих празника. То је догађај васкрсења Лазаревог и догађај уласка Господњег у Јерусалим – Цвијети.

„Зашто је овај догађај васкрсења Лазаревог истакнут у богослужбеним књигама и учењу цркве ако знамо да то није једино васкрсење које је Спаситељ учинио приликом своје проповиједи на земљи? Вскрсење Лазарево је значајније по томе што се у њему Спаситељ пријавио као Месија, као Спаситељ свијета и кроз Лазарево васкрсење најавио свеопште васкрсење како пјевамо у тропару овога празника, учинио је то прије својих страдања и зато и овај празник и називамо малим васкрсом. Видимо и раније, када је чинио чуда Спаситељ се одмах обично послије тих чуда склањао и није говорио о себи, а сада када му кажу и упозоравају га књижевници и фарисеји да његови ученици и они који су видјели чудо називају њега Месијом и како их треба ућуткати, Он каже: „Ако они заћуте и камење ће проговорити.“ Дакле, овдје већ јасно и у потпуности Христос себе открива, открива смисао и суштину Његове мисије и овај догађај је свакако потресан и чудесан и по томе празнику ранијих васкрсења, овај пут је васкрсао човјека који је како читамо већ 4 дана било у гробу и чије је тијело почело било да се распада. И Спаситељ је уствари показао како је Бог свемогућ и како и оно што је иструлило и пропало Бог може обновити на исти онај начин како га је у почетку приликом стварања и саздао“- навео је отац Остоја.

Протојереј Остоја Кнежевић рекао је да је други велики догађај улазак Господа у Јерусалим и то на магарету чиме је показао да Његово царство није од овога свијета, јер је за разлику од светских освајача и побједоносаца који улазе у градове са помпом, Господ ушао у свети Јерусалим на магарету да би испунио и ријеч коју је неколико стотина година прије Христовог доласка најавио и благовијестио пророк Захарија који је рекао сионовој кћери: „Ево цар твој долази сједећи на магарету.“

„Христов улазак је знаменовао и благовијестио царство вјечности, царство вјечнога живота са Богом свакога од нас, али да нијесу то схватили чак ни они који су му говорили :“Благословен који долази у име Господње“ и износили гранчице и украсе и цвијеће и бацали своју одјећу да би му уготовили што љепшу стазу куда је прошао, најбоље свједочи то да ће ова иста маса за свега неколико дана која је говорила: „Благословен који долази у име Господње, клицати: „Распни га, распни“. Христос приликом овог доласка јесте ушао у свети град Јерусалим, али је овај улазак уједно улазак у срце сваког ондашњег житеља светог града Јерусалима- бесједио је отац Остоја.

Навео је да су житељи града Јерусалима очекивали да ће један моћан човјек доћи да ријеши све њихове проблеме, да збаци њиховог нечовјечног мучитеља, римског управника са власти и да њима врати власт и моћ, не мислећи нимало о суштинском смислу његовог доласка, о проповиједи Царства вјечнога. Навео је да у исту замку можемо упасти и сви ми, јер и данас Христос долази у наша срца и ми смо ти који кличемо: „Благословен који долази у име Господње“ и да зато треба да наше мисли буду усмјерене на то да буде благословен долазак Христов и Његов позив нама за живот са Њим и у Њему, за живот у вјечности.

Отац Остоја пожелио је да наша срца буду спремна да приме Христа Спаситеља и да као суштински смисао свога живота и свога стремљења прихватимо оно што нам се и данас нуди, а то је Господњи долазак међу нас и да заувијек будемо они који ће свакога дана говорити : „Благословен који долази у име Господње.“ Истакао је да у данима који су пред нама, а то су дани Страсне седмице, треба посебну пажњу да усмјеримо на све догађаје који су се догодили за вријеме издаје и страдања и крсне жртве Христове „да бисмо у оној мјери, колико је то могуће људском уму, заједно са Спаситељем прошли те дане, а оно што је најважније да видимо, схватимо и доживимо како смо скупом цијеном плаћени, како је наше избављење и наш живот у Богу и обнова савеза између Бога и човјека плаћена скупом цијеном, крвљу самога Спаситеља. Ако тако прођемо ове дане, онда ћемо у пуноћи и радости дочекати и онај велики Васкрс, празник свих празника Васкрсење Христово и он ће засијати у пуноћи у срцима нашим и прославићемо име Божије Христа Спаситеља и тога дана и овога дана и у све дане нашега живота. Амин, Боже дај“- закључио је отац Остоја Кнежевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: