Чворовић: Пажинов „темељни уговор“ – клопка за СПЦ у Црној Гори
1 min read
Зоран Пажин
Пише: Зоран Чворовић
Потпредсједник Владе Црне Горе, Зоран Пажин, изјавио је за Би-Би-Си на српском језику да је „Влада спремна, да без одлагања, отпочне дијалог са свим вјерским заједницама о примјени овог закона (Закон о слободи вјероисповијести). А са Митрополијом црногорско-приморском је спремна да разговара и о условима под којима би могао бити закључен Темељни уговор, чим сама Митрополија искаже спремност за овом врстом дијалога.“
На Пажинову изјаву је реаговао ректор Цетињске богословије, о. Гојко Перовић, који је поручио како „можемо разговарати и разматрати иницијативе и наше и Владине, али наши протести нити ће престати нити ће бити обустављани, док се овај закон неповратно не стави ван сваке правне и политичке снаге.“
Дакле, за Митрополију црногорско-приморску је важан редосљед, прво укидање противуставног и противправног Закона о слободи вјероисповијести, па тек онда разговор о закључењу „темељног уговора“ са Републиком Црном Гором.
Такав став је оправдан и правно и политички. Већ пристанком да отпочне разговор о „темељном уговору“, Митрополија би посредно оснажила један закон, који није само противуставан, већ противправан у најширем смислу ријечи, пошто се њиме крше природна права човјека на слободу вјероисповести и неприкосновеност својине.
Из угла тако схваћене противправности, отпор Закону о слободи вјероисповијести је још безусловнији, пошто се ради о отпору тиранији која ускраћује темељна људска права. Као примјер да се владавина права не може изједначити са владавином било каквих закона, већ само оних који обезбјеђују и увећавају људску слободу, некад се узимало Хитлерово, а данас Ђукановићево законодавство. О каквом „темељном (конституционалном – прим. З. Ч.) уговору“ се може разговарати са влашћу која у име државне суверености гази основна људска права чије поштовање чини темељ сваке уставне владавине.
Пристанком да разговара о „темељном уговору“, Митрополија црногорско приморска би дала легитимитет једној деспотској влади, која је после удара на темељна људска права изгубила сваки ауторитет, па стога она мора бити натјерана на оставку.
Једном ријечју, Пажинова понуда Митрополији, дата у Ђукановићево име, представља покушај монтенегринске тираније да се без озбиљних политичких посљедица извуче из постојеће ситуације, у којој је суочена са озбиљном референдумско-литијском делегитимизацијом.
Истовремено, ова понуда садржи једну и те како озбиљну клопку за СПЦ. Из Пажинових ријечи се могу закључити двије ствари: отпочињање дијалога око „темељног уговора“ везано је за сагласност друге уговорне стране, а то је по ријечима потпредсједника Владе, Митрополија црногорско-приморска, а успјешно окончање ових разговора везано је за испуњење неких претходних услова.
Већ тиме што је Митрополију црногорско-приморску дефинисао као другу уговорну страну са којом би држава Црна Гора требало да закључи „темељни уговор“, Пажин недвосмислено показује шта Ђукановићев режим сматра условом свих услова када је у питању закључење „темељног уговора“: Српска Православна Црква не може да буде уговорна страна, већ то може да буде искључиво Митрополија црногорско-приморска.
То је сасвим складу са чињеницом да би се разговор о садржини „темељног уговора“ одвијао у ситуацију у којој се примјењује тек усвојени Закон о слободи вјероисповијести који као правне субјекте третира само оне вјерске заједнице које су регистроване у Црној Гори, а чије се територијалне границе поклапају са државним границама Црне Горе.
Што се Владе Црне Горе тиче она је Пажиновом понудом јасно поручила да јој полицијска секта Мираша Дедејића само као средство притиска на Митрополију црногорско-приморску СПЦ, како би ову натјерала да се осамостали од Српске патријаршије и одрекне се српских националних обиљежја. Зато је Пажин понуду за склапање „темељног уговора“ упутио Митрополији црногорско-приморској, поручујући како је за Ђукановићев режим прихватљиво да управо она буде једни правни субјект са којим ће Република Црна Гора закључити „темељни уговор“.
Притом је Ђукановићевом мафијашком режиму сасвим све једно како ће се из угла црквеног права доћи у ситуацију да умјесто четири равноправна правна субјекта у лику постојеће четири епархије СПЦ у Црној Гори постоји само једна. То питање је остављено Митрополији, односно СПЦ, да га она ријеши, примјера ради, тако што ће Митрополија црногорско-приморска бити уздигнута, по угледу на Охридску архиепископију СПЦ, на степен аутономне архиепископије, која у свом саставу може да има више епархија чије границе одговарају државним границама Црне Горе. Уосталом, садашњи митрополит црногорско-приморски већ има и титулу архиепископа цетињског.
На Пажинову, односно Ђукановићеву, понуду стигао је јасан одговор од Митрополије црногорско-приморске СПЦ – нема разговора о „темељном уговору“ све док је на снази постојећи противправни Закон о слободи вјероисповијести. Било би добро да клир Митрополије суочи озбиљно пољуљаног Ђукановића са још једним, још важнијим условом – Црна Гора може да закључи уговор само са СПЦ, односно њеним патријархом, као што је то већ урадила са Светом столицом, а не са Митрополијом црногорско-приморском или са Епископским савјетом Православне цркве у Црној Гори.
Извор: Стање ствари
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
‘Ajde da zamislimo da su otpoceli te pregovore sa Milom-Lopovom i njegovim pionima/kerovima-otimachima svetinja. Drze prvi sastanak. O chemu? Nemoguce je da ti pregovori budu o UKIDANJU (NE) ZAKONA. Zasto bi onda to nazivali pregovorima? Onda o cemu drugo mogu da pregovaraju, dok je (ne)zakon izglasala Milova Skupstina?
Kakvi su to ljudi (Pazin, Markovic), po profesiji PRAVNICI, koji ovu OTVORENU KRADJU CRKAVA nazivaju nekakvom pravnom procedurom, nekakvim zakonskim postupkom, smejurijom od VLADAVINE PRAVA. Svi mogu da razumeju predstavnike DUBOKE DRZAVE US, koja je chak nazivala TRAMPA RUSKIM SHPIJUNOM, POTOM JE LAZNI DRZAVNI UDAR, IZVEDEN SA 50 („u prevelikoj zurbi“) NESNIMLJENIH PUSAKA, BACHENIH U JEZERO GAZIVODE (koje niko ne istrazuje u jezeru) – za njih nije problem da otvoreno otimanje crkava (u sred belog dana) nazivaju „VLADAVINOM PRAVA U CG“ – medjutim kako ova dva PRAVNIKA IZ CG I HR MOGU DA TAKO NESTO NAZIVAJU ZAKONOM/VLADAVINOM PRAVA, dok zive medju narodom u CG?
Tu oni prelaze crtu, gde chovek prestaje da bude chovek, vec postaje Lopov, Milov Ker, kako lepo rece ona Srpkinja.
Chitav svoj zivot ova dvojica su smatrali SPC u CG da su BESPOGOVORNI VLASNICI SVIH CRKAVA U CG. Tako je bilo u zadnjih 100 godina, sve do 2012, kad je UCENJENI MILO poceo da gura „zakon“, da on postane Vlasnik svih crkava u CG!!! U pocetku 2012 ga je bilo stid da OTVORENO izadje u javnost sa josh jednom svojom pljachkom. Sad na kraju svoje 30-godishnje diktature su ga (pretpostavljam) NAMORALI. Ovo je novi LAZNI DRZAVNI UDAR, projektovan za isti cilj pred nove izbore.
Zapitajte se, ko bi sa zdravim mozgom odlucio da OTIMA SVE CRKVE SPC u CG pred nove opste izbore? Pred svake izbore vlast asfaltira puteve, otvara fabrike, povecava penzije… pokusava da se dodvori birachima. U CG ispada da je vlast predlozila i usvojila (ne)zakon o otimanju crkava i izglasala ga u 3 sata ujutro ne da bi se dodvorila birachima, vec da bi preokrenula PROTIV SEBE 200 000 BIRACHA, koji sad demonstriraju po cichi zimi, kishi, snegu… To naravno nema nikakve veze sa chistoim sveshcu.
Ocigledno se radi o istoj situaciji, koja je izvedena 2016 na dan izbora. Razlika je samo da se ova ludachka akcija nije mogla izvesti u 1 danu. Bila je potrebna mnogo duza farsa.
Rezultat ce biti isti kao i sa LAZNIM DRZAVNIM UDAROM.
Добар текст др Зорана Чворовића који расветљава опасну и подмуклу идеју, а то је да се нека нова црногорска „црква“ покушава створити на темељу постепеног одвајања Митрополије од Патријаршије СПЦ, са седиштем у Београду. Оно што забрињава, јесте да се у тексту (могуће и нехотице) провукла идеја и сугестија на који начин би то могло да се практично и реализује, гледано из угла црквеног права. Никаква аутономија у виду стварања неке ниве архиепископије на територији Црне Горе, не долази у обзир у постојећим околностима, јер би се тиме озбиљно угрозило јединство и недељивост СПЦ! Реализација такве идеје ишла би на руку непријатељима српства и СПЦ, и православља уопште.
Pazin je, rijetko podmukao lik.
Кад ће се неко озбиљније позабавити министром пажином(мали човек,па мало и п),и његовом стручном усавршавању у Вирџинији после завршених студија. Како ли је заврбован од ЦИЈ-е? Које ли је обуке прошао? И како баш то да човек(ако се тако може назвати),рођен у Шибенику,са дипломом Београдског универзитета,долази у Црну Гору да ради. По чијој директиви и упутствима? Види се и по његовом вртоглавом успону и напредовању,да је имао велику страну подршку. Очигледно да су још неки министри и посланици заврбовани(купљени),или уцењени. Јер ово што су проузроковали нити је у интересу Црне Горе,нити већинског Православног народа. Занимљиво је са каквим ће инструкцијама из Америке да се врати самозвани председник(самозвани јер је покрао изборе и исценирао државни удар)?
Зоран Чворовић сматра да Вучић нема за циљ да помогне Србима у Црној Гори, већ да пацификује народ да би “спасао режим Ђукановића”
https://srbin.info/pocetna/aktuelno/zoran-cvorovic-vucic-ne-spasava-srbe-vec-djukanovicev-rezim/
Господине Чворовићу,
Ја у изјави Пажиновој не видим никакву клопку за СПЦ у Црној Гори јер наш Епископски савјет одлично зна кога има на супротној страни. Пажин покушава добити у времену и пребацити причу на поље политике у чему му објеручке помаже Вучић чије иступање доводи у питање ауторитет патријарха Иринеја и мијешање у послове СПЦ.
Ово што сте Ви написали као да је диктирао Вучић.
Zasto ti je bitno, ko je sta diktirao? Zasto se ne osvrnes na sam tekst chlanka, koji jedini ima smisla. O cemu ces da pregovaras dok je Milov „zakon“ o OTIMANJA CRKAVA VAZECI?? Mozes li to da objasnis? Otac Gojko zeli da govori pomirljivim tonom, da ne bezi od pregovaranja. Nije u pravu. Milo mora da stopira „zakon“ donesen u 3 ujutro, kad je pohapsio 17 poslanika Skupstine, koji su mu chupali mikrofone uz povike Milo Lopove i medjusobno fizicko obracunavanje. Seti se da je isti Markovic rekao da ostali mogu da beze, ali on ce ostati sam da se fizicki obracuna sa onih 17 opozicionih poslanika. On se pritom oslanjao na 1000 policajaca u uniformama i odelima. Medjutim, kad je doslo do chupanja mikrofona, on je PRVI ZBRISAO IZ SALE. Zar je moguce voditi ikakve pregovore dok takav „zakon“, donesen u takvim uslovima, stoji netaknut?
Pređa mi Simo biše čuven i po pokliku “ S neprijateljem se ne razgovara „!
Pa kada ga vladika jednom biše prićerao da pregovara sa francuskim generalom Marmonom, na nepristojnu ponudu odgovorio je tako što mu sasu žar iz lule na glavu uz riječi : “ Mi ne ljubimo lance“!
Danas je još i poveće poniženje da se sve vrti oko ovoga izvanjca, Pažina lažina, koji zinulo nije a da nije slagalo!
Lako je bilo Simu! On je prekoputa imao silna Turčina i moćna Francuza, a mi brata Srbina iz Rvacke!
… Grđeg jednog neprijatelja, kako je sa nama Srbima oduvijek tako!
Sami sebi …
Nema ništa od pregovora! Ne da Narod!