Да би био “персона нон грата“, мораш претходно бити – персона
Пише: Емило Лабудовић
Одлука хрвтских власти да тројицу политичара из Црне Горе прогласи „непожељнима“ на својој територији, крије вишеслојну позадину која баш и није само израз стварне љутње и државничке повријеђености. На страну то што једна држава која је, наводно, раскинула државно – правну везу са својом претходницом, озлогашеним фашистичким испрдком Хитлеровог лудила, данас има и морала и прва да на било који начин реагује и на сам помен тог државног сурогата, институт „персона нон грата“ углавном припада сфери дипломатских односа. А Андрија, Милан и, црни и без кривице крив, Алекса, и нијесу из те приче. Додуше, могу бити (Андрија је предсједник Скупштине, Милан изгоре за одмором у Ровињу, а Алекси се божије зоре не зна), али и не мора, а њихова „непожељност“ могла да се решавати у конкретним случајевима и дипломатским каналима. Овако, онај потражитељ брода „Јадран“ и васцијелог Јадрана у заливу Боке Которске, Горан Грлић илити Радман, трубећи на сва звона само је доказао да је „у великој унутрашњој нужди“!
Кад се ова одлука размотри изван равни острашћених емоција и вјековне заваде, није тешко закључити да она и није толико упућена именованим адресама колико је за унутрашњу употребу. Тим прије што и није наишла ни на какав дипломатски одјек у Европи и једино гдје се гнијездила јесу усташки кругови у Хрватској и овдашњи ојкачи и хајкачи из ДПС/СД/ ХГИ/ БС редова.
НДХ, на жалост, још није а ко зна да ли ће икада, умрла у Хрватској. Тог живог леша, храњеног искључиво антисрпском хистеријом, а којег је из Пакла васкрсао „отац нације“, Фрањо Туђман, морала је и мора и даље да одржава (и потајно) подржава свака власт након „домовинског рата“ и етногеноцида над Србима. Уз то, жал за Боком и бродом у њој, никад није, а бојати се да скорије и неће, престати да мучи хрватске главешине. Јер, они који су и даље „за дом спремни“ и опет исцртавају кукасте крстове, морају бити стално и изнова послуживани једном те истом храном: заблудама, мржњом и изинђалим сновима. А то су, углавном Вучић и Србија, али се територија хрватске незајажљиве потребе да по сваку цијену доврши Павелићев план, морала проширити и на Црну Гору.
И ето живе згоде, резолуција о Јасеновцу која чак и није озваничена објавом у „Служвеном листу“ (Јакове, Јакове)! На жалост и на срећу, то што је и што ће Јасеновац Хрватима бити и остати неизбрисива мрља на образу, не да се излијечити прогоном не само тројице званичника него и да су тридесет и три Црне Горе стављене на списак. Да је истим маниром реаговала рецимо Њемачка на све оне који су упирали прстом у Аушвиц, Дахау, Треблинку, Јајинце… мајчин га син не би крочио на њено тло.
Али, овај Горан Грлићев илити Радманов „просвјед“ морао је на неки начин да покрије онај усташки поздрав градоначелника Дубровника, Томпсонове концерте, антисрпске графите у Сплиту, погром ћирилице у Вуковару… и да пред домаћим јуришницима и њиховим удругама покаже да их Хрватска, мада наводно европска, не заборавља. А да се Власи не би досјетили и да све не би било резултат хрватског антисрпства, макар га било и у Црној Гори, двојици српских лидера придружен је, ни крив ни дужан, освједочени Црногорац, Алекса!? Један мој рођак је то прокоментарисао овако: Хрвати димом истјерали лисицу!
И тако је „просвјед“ испунио своју главну намјену и, истовремено, наврнуо воду на млин овдшњим србомрзитељима који не престају да мељу како Црној Гори са српским теретом нема будућности. Осим, ако не примијене хрватски рецепт расрбљавања. Али, снила баба шта јој срцу мило.
И још нешто на крају. Ови домаћи грактачи морају да знају следеће: да би неко био проглашен „персоном нон грата“ мора прије свега да буде – ПЕРСОНА. Хрвати су то знали, а Алекси, лисици која ни лук једе ни лук мирише, се извињавам.
П. С. У име грађана села Шекулар, Андрију, кад већ не може у хрватски Сабор, позивам на свенародни илиндански Сабор пред црквом Светога Јована, на Улици, а Милану и супрузи му, свесрдно отварам кућу. Није Ровињ, али има тишине, мира, зеленила, шума ријеке (и вир би смо направили)… и три метра загрљаја добродошлице!!!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
ŠEKULAR ZA ROVINJ
Sjajna ideja.
Jednim udarcem TRI muve:
Proširuje se turistička ponuda Crne Gore,
istovremeno smanjuje prihod susjeda,
Milanu će ostati nešto para da suprugu
„obešteti za Rovinj“
Срамота да су Црној Гори и Словенији дали ово парче Јадранског мора. Нема смисла. Ако је ико заслужио све ово онда су то ови велики борци против свега што вриједи.