Да би испунила критеријуме за чланство у ЕУ: Влада тражи нове планове за борбу против корупције

Да би испунила преостале критеријуме за чланство у Европској унији (ЕУ), Црној Гори је потребна јасна листа задатака од Европске комисије (ЕК), укључујући и динамичне акционе планове за поглавља 23 и 24, која се односе на правосуђе, борбу против корупције и криминала и јачање слободе медија, указали су из Владе Црне Горе у документу названом “Прелиминарна разматрања Црне Горе о нон-пејперу Европске комисије примјена ревидиране методологије на Црну Гору и Србију”, пише Дан.

У питању је обраћање црногорске владе Европској комисији, поводом нове европске методологије о вођењу приступних преговора са Црном Гором.

Да би Црна Гора затворила преговоре са ЕУ мора да ријеши питања из поглавља 23 и 24, за која постоје већ застарјели акциони планови, који су на снази око шест година, а њихова примјена била је оштро критикована.

Према документу владе Здравка Кривокапића, у који јеДан имао увид, појачани фокус на темељним реформама требало би да омогући Црној Гори да концентрише све своје снаге на ограничени скуп приоритета владавине права, који ће бити дефинисани са ЕК (чији је комесар за преговоре о придруживању Оливер Вархељи).

“Укупно 83 привремена мјерила за Црну Гору дефинисана су у поглављима 23 и 24 још 2013. године, од којих је значајан број већ испуњен. Да би испунила преостале критеријуме, Црној Гори је потребна јасна листа задатака од ЕК. Иако ревидирана методологија предвиђа да ће постојећи акциони планови из области владавине закона остати на снази, земљама би требало омогућити да израђују документе за одређивање приоритета под смјерницама ЕК. Прецизније, Црна Гора би требало, у консултацијама са Европском комисијом, да развије динамичне акционе планове за давање приоритета активностима за испуњавање привремених мјерила. Динамични акциони планови за поглавља 23 и 24 требало би да предводе реформе у одређеном временском оквиру. Нови преговарачки тимови Црне Горе требало би да буду проактивни у дефинисању, заједно са Комисијом, ограниченог броја приоритета”, сматрају у црногорској влади.

Како су појаснили, то би онда наметнуло потребу усвајања привременог извјештаја о процјени испуњавања мјерила.

“Предложени „динамични акциони планови за поглавља 23 и 24“, као документи за одређивање приоритета, могли би бити представљени током политичких међувладиних консултација, како би се омогућила значајнија политичка дискусија”, предложили су из Владе Црне Горе.

Поглавља 23 и 24 отворена су крајем 2013.године, али је напредак у њима до данас остао ограничен и не зна се када би могла бити затворена.

Усвојени су акциони планови како да се то доведе до краја, али су резултати примјене били лимитирани.

Привремена мјерила намећу обавезу темељне реформе правосуђа, откривање криваца за нападе на новинаре, спречавање шверца дроге, сузбијање корупције на свим нивоима и превенцију прања новца.

Нова европска методологија за преговоре промовисана је прошле године и црногорска влада ју је прихватила.

Привремена мјерила за поглавља 23 и 24 треба да буду прва затворена да би се ишло ка финалној фази, али црногорске институције то нијесу биле у стању да ураде скоро седам година.

Предлажу и статус посматрача на званичним састанцима

Један од владиних предлога Европској комисији је и да се црногорској страни омогући статус посматрача на кључним састанцима званичника Европске уније.

“Црна Гора сматра да би статус посматрача за кандидате био мотивациони и охрабрујући, јер не би омогућио само велика политичка усмјерења, већ би био и продорна вјежба изградње капацитета за нашу администрацију. На примјер, статус посматрача, чак и у различитим радним тијелима Савјета ЕУ, омогућио би кандидатима да имају непосредно искуство са обликовањем различитих секторских политика ЕУ. Стога би било корисно да се то укључи и у нон-пејпер”, сугерисали су из црногорске владе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: