Да ли дјеца у Црној Гори расту безбједно?

Социјална и економска ситуација у Црној Гори већ годинама је далеко од повољне. Тај врло важан сегмент друштва највише погађа младе људе, али нијесу поштеђена ни дјеца.

О правима дјеце говори се само када је календарски Дан дјетета, који се обиљежава 20. новембра, док осталим данима сва права дјеце остају само празно слово на папиру.

Питања гдје се лијече дјеца, да ли имају изабраног љекара, у каквим стањима су игралишта, да ли има дроге у двориштима школе или пак у комшилику, шта им то вртић нуди….остају и даље ван медијске пажње.

На сами помен да Црној Гори пријети бијела куга, знамо само да избечимо и зачуђено погледамо око себе, али осим тог фацијалног геста ништа друго и нема да додамо.

Подаци статистике из 2017. године показали су да је највећи негативни природни прираштај, који износи -237, забиљежен у Пљевљима, у граду у којем је прошле године рођено 189 дјеце, а умрло је 426 особа.

Друго мјесто заузима Никшић гдје је лани рођено 728 дјеце, док су умрле 802 особе, те природни прираштај износи -74. Да овај проблем не погађа само сјеверне општине, потврђује Цетиње у којем је рођено 175 малишана, а умрло је 228 особа, те је природни прираштај -53.

Задржаћу се на Никшићу, град који је други по броју становника у Црној Гори и град гдје на преко 7 хиљада дјеце ординирају само 4 педијатра, што значи да неколике хиљаде дјеце уопште немају свог изабраног љекара.

На страну што на Педијатрији раде врло љубазно и предусретљиво особље, чињеница је да дјеца немају изабраног љекара, па се поставља питање шта је био примаран циљ реформе у здравству када је донешена одлука да сваки грађанин МОРА да има свог изабраног љекара. Ту проблем остаје, до сада без рјешења.

Ситуација у већини никшићких вртића такође није најведрија, овдје највећи проблем представља немогућност саме установе да среди већину дворишта, па дјеца лијепе дане не могу да проводе вани. Порушени ивентар годинама „краси“ дворишта вртића, ниске ограде које су идеалне да околни пролазници улазе у оквир вртића лупајући лоптама о врата и прозоре, доводећи псе да изврше нужду.

На следећем кратком видео снимку, иако је мрак, може се чути како група момака у вечерњим сатима своје умијеће са лоптом демонстрирају на вратима вртића.

Због учесталих ударања лоптом и осталим предметима, врата су у лошем стању, па често не могу да се отворе. У том вртићу бораве дјеца од годину до шест година, када у 15 часова њихова насмијана лица напуштају ту установу, не слуте да ће до следећег дана њихово двориште бити окупирано распуштеним тинејџерима и особама из околних зграда које намјерно ту доводе своје псе. Неријетко, то се дешава и током времена када дјеца и васпитачи бораве у вртићу.

Говорећи за исту ову васпитну јединицу, група родитеља урадила је предлог пројекта како би се поправило игралиште и исто прослиједили Општини Никшић од које су наишли на зид ћутања. И овдје стоји питање: ко је надлежан? Да ли се риба чисти од главе као што каже народна пословица или се проблем крије у нечем другом?

Све ово сада остаје на добровољној основи родитеља и васпитног особља вртића да у својим могућностима помогну да дјеца расту онако као треба када су у пуном психофизичком развоју или да чекају deus ex machina да ријеши проблем.

Осим овог проблема, дјеца нам нијесу потпуно безбједна ни на игралиштима у свом окружењу.

У прилог томе на слици се види медицински отпад који су нашли осмогодишњаци играјући се у пролазу зграде. Коришћени шприцеви за убризгављање опојних супстанци и наркотика свакодневна су слика на коју дјеца наилазе у близини школе, игралишта. Ко је надлежан за овај проблем опет остаје отворено питање.

Када све ово погледамо и додамо подигнуту прашину око лектира и образовања у школи, шта млада особа може да закључи када се помиње родитељство? Да ли да постане родитељ у оваквим условима или да бјежи главом без обзира.

Разумијем ако неко одабере овај други, лакши пут, али замислите ако сви побјегну, онда ће нам и ови вртићи, школе и игралишта остати празни и подаци о наталитету горе поменути биће недосањан сан чак и овако негативни.

Будућност једне државе су дјеца, та дјеца су сјутра будући професори, доктори, ватрогасци, научници… И у име те будућности ниво свијети о овим питањима треба да се издигне до оне разине да први ми не прескачемо ограду вртића да би наш пас ту извршио нужду и ако само то успијемо на добром смо путу.

Извор: ladydragond

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: