Да ли је Бориловић могао бити спријечен: Бројна питања без одговора
1 min readПородице страдалих у трагедији на Цетињу и даље чекају одговор да ли је Вук Бориловић могао бити спријечен да почини највећи масакр у Црној Гори као и да ли је полиција тог петка, 12. августа 2022. године, када је добила први телефонски позив да неко пуца у Медовини, могла боље и брже да реагује, пишу Вијести.
Више државно тужилаштво у Подгорици 29. децембра прошле године донијело је одлуку у предмету – према званичном налазу Вук Бориловић је пуцао из ловачке пушке и убио десет особа, од којих двоје дјеце, а касније је у окршају са полицијом и како су навели НН лицем – “лишен живота од задобијених повреда у предјелу главе и горње половине тијела, десног рамена и грудног коша”…
Како је утврдило тужилаштво, Бориловић је погођен са пет метака, а први пројектил је испаљен из пиштоља који припада службенику Управе полиције, док су преостала четири испаљена из пиштоља, који, како наводи ВДТ Подгорица “припада неидентификованом лицу”.
Још првог дана медији су објавили да је на Бориловића наводно тог дана пуцао и Ненад Нено Калуђеровић, који је два дана касније, у својству грађанина, дао изјаву тужилаштву.
Специјално државно тужилаштво прије два мјесеца формирало је предмет након што су адвокати породица страдалих поднијели кривичну пријаву против шефова полиције на Цетињу и Подгорици због “несавјесног рада у служби”.
Породице тврде да је полиција готово 18 мјесеци оклијевала да Бориловићу одузме оружје за које је имао дозволу, након што је почетком 2021. године пријављен за ‘насилничко понашање”, када је напао колегу из НП “Ловћен”, те да се то према законској процедури морало одмах учинити…
“Бориловић се лијечио у неуропсихијатријској болници, а са чим су окривљени били упознати, те су очигледно несавјесно поступали у вршењу службе, иако су били свјесни или били дужни и могли бити свјесни, да услијед кршења прописа и очигледног несавјесног поступања и пропуштањем надзора могу нанијети штету, чиме су довели до тешке повреде права других лица на тај начин што су довели до незапамћене трагедије”, пише у пријави коју је у име породица оштећених поднио адвокат Здравко Ђукановић.
Мотив због којег је Бориловић сијао смрт у Медовини није утврђен. Тог дана, када се догодила трагедија, он је имао заказан љекарски преглед код неуропсихијатра, а неколико дана прије тога одвезао је супругу и четворо дјеце на море…
У бројним отвореним питањима послије трагедије, и даље је непознаница о акцији полиције – да ли су тог дана бољом и бројнијом реакцијом, али и руковођењем могли ублажити размјере масакра.
У првим данима, полиција је тврдила да су први позив о пуцњави примили у 15.30 часова и да су службеници те институције на лицу мјеста били три минута касније. Накнадно је у дијелу медија објављен листинг позива полицији, у којем је писало да је полиција обавијештена већ у 15.22 часа.
Полиција је накнадно провјером листинга на регистрофону утврдила и појаснила да је први позив заиста био упућен у 15.22 сата и 49 секунди, те да је са другог броја нови позив евидентиран у 15.28…
Још у првим данима у јавности је постављено питање да ли су службеници полиције, који су ушли у окршај са масовним убицом, били адекватно опремљени заштитним прслуцима, застарјелим моделом пиштоља, те да ли су реаговали по свим правилима службе…
Полиција је саопштила да је “у тренутку пријаве употребе ватреног оружја било ангажовано 12 службеника полиције, док је, накнадно ангажовано још 10”.
Породице мучи и питање зашто јединица полиције, која је у то вријеме чувала цетињски Манастир, није послана у оближњу Медовину те да ли се систем безбједности и руковођења показао тромим јер се специјална противтерористичка јединица полиције, која је обучена за овакве врсте пријетњи, налази само у кампу на Златици.
Припадници ПТЈ у Медовину су стигли тек када је убица усмрћен.
Трагедија оголила и слабост система, МУП тврди да иде набоље
Трагедија на Цетињу, између осталог, оголила је показала вишедеценијску запуштеност система безбједности и поступање у кризним ситуацијама.
Министарство унутрашњих послова и Управа полиције у одговору “Вијестима” тврде да је припремљен Нацрт Инструкције о процедурама поступања полиције у кризним ситуацијама, којом се детаљно уређује процедура поступања како би се “обезбиједио организованији и ефикаснији одговор у рјешавању оваквих кризних ситуација, заштитили животи и безбједност грађана”…
Наводе да је сачињен и Нацрт инструкције о процедурама поступања полиције у ситуацијама са активним стријелцем и достављен надлежном министартву на даљу надлежност.
“Управа полиције је током 2023. године, сходно закључцима Владе, отпочела са континуираним и интензивним обукама униформисаних састава полиције на нивоима сектора и одјељења у областима практичног поступања у реалном ситуацији и обука гађања које се спороводе на Полицијској академији”, тврде из МУП/УП, признајући да су обуке претходних година спровођене у континуитету уз подршку међународних партнера али само када је ријеч о припадницима специјалних и интервентних јединица.
Након масакра на Цетињу појавиле су оцјене да позорници, који су тог дана стигли у Медовину, нијесу имали ни добро оружје али ни опрему… МУП наводи да је претходног мјесеца извршена набавка посљедње генжерације службених пиштоља “Глок 17”.
“У преходном периоду извршена је парцијална набавка и обнављање личног наоружања, чиме је просјечна старост наоружања које користе полицијски службеници на задовољавајућем нивоу”.
УП и МУП наводе да полицијски службеници, који су радно ангажовани у патролама, у свим станицама полиције, имају на располагању заштитни балистички прслук – панцир и балистички шљем.
“Дугоцјевно оружје налази се у дежурним службама свих станица полиције и на располагању је радно ангажованим полицијским службеницима уколико се за тим укаже потреба. Полицијски службеници у свим предвиђеним ситуацијама, када је то неопходно да би заштитили свој живот или живот другог лица употребљавају ватрено оружје, у складу са чланом 113. Закона о унутрашњим пословима”, наводи МУП.
Они су 2022. године донијели Упутство о обукама државних и полицијских службеника. Планови обука доносе се на годишњем нивоу, на основу исказаних потреба организационих јединица.
“Током 2022. године преко надлежне организационе јединице – МУП-а реализовано је 169 обука за 1692 полицијска службеника”, пише у одговору.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Od pobune na KiM 1981 godine u svim dežurnim službama stanica milicije bilo je do 10 automatskih pušaka sa borbenim kompletom za slučaj hitnih reagovanja kod teških krivičnih djela.Bilo je i šlemova, prsluke nijesmo imali a ni hemijsko oružje, ali smo bili obučeni kako u ovakvim situacijama da postupamo.Poslije odlaska na KiM svi smo se obučili za postupanja u ovakvim situacijama kao na CT. Hitan izlazak dijela dežurne službe i prisutnih policajaca na terenu kojima rukovodi dežurni starješina i obavezan dolazak komandira stanice .