Да ли је петак 13. заиста баксузан?

Данас је петак, 13. То значи да, уколико не морате, данас не би требало да излазите из стана. Ни за живу главу не отварајте кишобран у затвореној просторији, боље је да га не проверавате и да покиснете него да привучете малер. Ако вам случајно црна мачка пређе пут, савет је: налево круг и тражите другу путању која ће вас одвести на одредиште. Са малером се није играти.

Ово су, укратко, савети за овај дан од оних који су сујеверни. Штавише, нема боље сугестије него да останете у кревету док не одзвони поноћ, а ми се најзад нађемо „на територији коју покрива субота, 14.“

Одакле овај страх од овог датума? Он нема везе са нашим старим предањима, па ни са оним претхришћанским, паганским. Страх од петка 13. преузели смо са Запада, као и многе друге појаве везане за сујеверје, а приви пут је овај датум проглашен малерозним још пре седам векова.

Тада је почео драматичан сукоб између витезова темпларског реда и ондашњег папе Филипа Лепог. Темплари су били заштитници Христовог гроба, а звали су их још и Ред витезова Христа и Соломоновог храма. Основани су 1118. године, а наводно их је основао Иг де Пејен, са још осморицом пријатеља са којима се заклео да ће бранити Свету земљу, истовремено се заветујући на сиромаштво, чистоту, непорочност и послушност.

Мишљење да је број 13 баксузан највише је распрострањено у Сједњеним Америчким Државама, али је често и у другим западним земљама. Тако није необично да солитери у градовима САД једноставно немају тринаести спрат, већ после дванаестог „природно“ долази четрнаести. Станодавци и трговци некретнинама знају да на том спрату неће имати ни купце, ни станаре. Слично је и са бројним авио-компанијама. Оне једноставно немају тринаести ред седишта, јер нико не би куповао карте за овај ред.

После два века витезови овог реда постају необично моћна дружина. Били су перфектно организовани, говори се да су они осмислили пословање путем меница, тако да је путник у оно доба могао да уплати новац на једном, а да га подигне на другом делу Медитерана, а њихово богатство је нарасло до те мере да су их сматрали „најмоћнијом државом без државе“. Имања су им била непрегледна, ризнице препуне, а њихова моћ је све више расла.

Моћ темплара нарочито је сметала француском краљу Филипу Лепом (1268-1314). Историчари мисле да је он био и презадужен код њих, док неки тврде да нису уважили његову молбу да буде примљен у њихов ред. Укратко, избио је сукоб у којем је француски монарх наредио погром чланова овог реда, а све је почело у петак, 13. октобра 1307. године. Тада је ухапшен тадашљи велики мајстор овог реда Жак де Моле, као и 60 најугледнијих темплара.

Акција је започета у једној крчми где су завереници против витезова овог реда чекали сигнал за почетак погрома, а то је био тренутак када је први међу завереницима окренуо хлеб наопако.

Судбина Де Молеа је била сурова јер је скончао на ломачи, али је тада проклео све који су били умешани у заверу, и, заиста, сви су умрли у страшним мукама током наступајуће године.

Од тада се петак 13. сматра баксузним даном, мада многи не знају зашто. Чак многи мисле и да је обичај да се хлеб никако не окреће наопако потекао после овог догађаја, мада хришћанство има дубок однос према хлебу као према Христовом телу, па утемељење само у темпларској легенди вероватно не стоји.

Ипак, до данас су многи остали убеђени да је ово баксузан дан и да га свакако ваља провести у миру и тишини. Ако сте лаковерни, не започињите данас ништа, не свађајте се са брачним другом, још мање са шефовима, мирно чекајте поноћ.

Проћи ће и овај црни петак.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: