Да ли је тужилаштво већ постигло договор са Мугошом?
1 min readПротекло је више од једне деценије откад је МАНС поднио прву кривичну пријаву против бившег градоначелника Подгорице, Миомира Мугоше због сумње да је у случају „Царине“ оштетио градски буџет за вишемилионски износ. За све то вријеме надлежно тужилаштво је у свом посједу имало комплетну документацију на основу које је закључен штетни посао продаје грађевинског земљишта на Старом аеродрому, саопштили су из ове НВО.
„Из тих разлога забринути смо зашто је тужилаштву било потребно више од десет година да процесуира Мугошу у случају који је са кривично-правног становишта прилично једноставан и представља школски примјер корупције у поступку продаје имовине Главног града“, кажу они и додају:
„Због тога ће бити занимљиво видјети шта тужилаштво Мугоши ставља на терет и на шта је потрошена деценија колико је трајала истрага овог случаја. Такође, свјесни смо чињенице да моменат подизања оптужнице нема превише везе са окончањем истражног поступка, што додатно забрињава имајући у виду досадашњу праксу тужилаштва када је у питању процесуирање високо позиционираних јавних функционера и са њима повезаних криминалаца.“
Наставак њиховог саопштења преносимо у цјелости:
Са друге стране, надамо се да су у тужилаштву имали довољно времена и знања да саставе оптужницу која је ипак мало квалитетнија од оних за Шарића и Калића, те да бивши градоначелник Мугоше неће имати тај луксуз да због јавашлука у тужилаштву избјегне заслужену казну за кршење закона.
Исто тако се надамо да поступак против Мугоше неће дијелити судбину оног који је био покренут против његовог партијског друга Светозара Маровића, а који је за епилог имао ситуацију да црногорски државни органи сада чекају да се Маровић по београдским угоститељским објектима излијечи од депресије, па да га приведу правди и спушком затвору.
Бивши градоначелник Подгорице је неко кога су у јавности током трајања мандата пратио епитет корумпираног јавног функционера, а само је МАНС у протеклих десетак година против њега поднио бројне кривичне пријаве. Због свега тога, постоји огроман интерес јавности и очекивање од црногорског тужилаштва да у овом случају правда буде задовољена и да се комплетан поступак не сведе на још једно прање биографије каква смо имали прилике да до сада видимо у извођењу специјалног тужилаштва.
Желимо да вјерујемо да тужилаштво није већ постигло договор са Мугошом, те да то што још увијек није ухапшен, не представља једну од ставки у том споразуму. Сматрамо да је потпуно неуобичајено да оптужени за вишемилиоску малверзацију не буде ухапшен приликом подизања оптужнице, а да у другим случајевима имамо комплетан циркус од хапшења праћен телевизијским камерама.
Мислимо да би процесуирање јавног функционера какав је Мугоша уз пуну примјену полицијских и тужилачких овлашћења, чак и након деценије истраге, послало јасну поруку да је правда једнака за све и да у тужилаштву нема повлашћених и заштићених. Сматрамо да Мугоша заслужује правично, јавно суђење, не само за случај „Царине“ већ и за друге малверзације којих током његовог мандата није било мало. Такође, сматрамо да грађанима Црне Горе не би смјела да се сервира још једна представу за јавност и још један трули споразум о признању кривице у коме би Мугоша, попут његових партијских колега, прошао са блажом казном.
Коначно, ово је прилика да се и у самом тужилаштву отвори питање одговорности за овакво одуговлачење истраге, те чињеницу да је у једном моменту кривична пријава и поред обиља доказа била одбачена а Мугоши омогућено да до краја доведе штетан посао.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Маровић је скупа са целом ужом и широм породицом (супруга, син, кћер, брат и др. родбина) био кривично прогањан, вишемесечно (пола године) притворен, ислеђиван, подвргаван мерама тајног надзора и разним удбашким методама и притисцима, како би на крају признао и што јесте и што није. Није има храбрости да “проговори”, чему је сам крив. Тренутно “боловање” неће га спасити вишегодишње робије. Дакле, жртвени јарац. Код Мугоше је сасвим други контекст, без притвора, “ушетава” у СДТ као у обданиште, безбрижно и без икаквог протиска, што се “голим оком” може видети.
Према томе, за њега су предвиђене две опције: или ће бити правноснажно ослобођен и по зскону, ниједна нова власт му за то дело не може поново судити, као и у случају В. Вукотића и Б. Вујовића; или је направио споразум који не подразумева затворску казну. По свему судећи ово је најобичнија фарса, бацање “прашине у очи” јавности и европским комесарима за поглавље 23, али и основа за што “легитимнији” удар на ДФ. Сувише провидно и по свему перфидно и бедно.
Kome je Mugosa blizi ,Dusku ili Milu ?