Да ли је убиство бебе жирафе Маријуса имало смисла? (ВИДЕО)

Други дански зоолошки врт најавио је да ће можда морати да убије мушку жирафу. Ова вијест дошла је свега неколико дана након што је интернет показао свој гнев када је 18 месеци стара жирафа убијена а потом извршена њена аутопсија испред публике која је укључивала и децу након, чега су остацима животиње нахрањени лавови, а сада се организују дебате и покушава ,,оправдати“ одлука зоолошког врта.

Стицајем несрећних околности, следећи кандидат за еутаназију у Јyлландс зоолошком врту има исто име – Маријус.

Медијски циркус је започео демонстрацијама испред Зоолошког врта у Копенхагену и петицијом коју је потписало 27.000 особа, а на разним друштвеним мрежама и порталима оштро се реаговало на ту одлуку.

Сви ови људи тражили су да се Маријус пребаци у неки од других зоолошких вртова који су објавили да су њихова врата отворена за ову жирафу, пише Бенџи Хенсен, новинар сајта Mother Јones.

Онда су уследиле пријетње смрћу Бенгту Холсту, директору Зоолошког врта у Копенхагену задуженом за истраживање и очување животиња.

С обзиром на то да дебата у вези са еутаназијом Маријуса и даље траје, важно је запамтити да у питању није само егзотична атракција: он је био дио већег програма за очување који узгаја животиње са специфичним циљем да се одржи генетска разноврсност врсте.

Колико год се чинила окрутном, еутаназија животиња унутар оваквих програма је рутина и потребна је.

Како Холст објашњава, Маријусов генетски профил био је већ исувише присутан у програму. Да му је дозвољено да се пари то би угрозило диверзитет врсте у заробљеништву и могло да доведе до парења животиња које су у блиском сродству.

Метси Мекфи, конзервациони биолог са Универзитета у Висконсину, тврди да парење животиња које су у блиском сродству може да доведе до „смањеног репродуктивног успеха и шанси за преживљавање“.

Популација жирафа у Африци драстично је смањена у последњих 15 година, њихов број преполовљен је због ловокрадица, раста људске популације и губитка станишта.

Програми узгајања у заробљеништву, попут овог у Копенхагену, кључни су за одржавање генетске разноврсности животињских врста и за скретање пажње јавности о њиховој страшној ситуацији.

Европска асоцијација зоолошких вртова и акваријума – која повезује више од 340 организација, укључујући и Зоолошки врт у Копенхагену, подржала је еутаназију Мариуса, као и Свјетска асоцијација зоолошких вртова и акваријума.

Еутаназија једне жирафе неопходна?

„Понекад, морате да урадите нешто што није тако лијепо како бисте остварили нешто што јесте. Другим ријечима, еутаназија једне жирафе је тужна, али је неопходна како би се осигурало здравље будућих генерација“, изјавио је Холст.

У свијету узгајања у заточеништву, контрола популације је кључна. Поред значаја генетске разноликости, фактори попут ограниченог простора и ресурса, приморавају ветеринаре и зоолошке вртове да праве тешке изборе између контроле рађања и еутаназије.

У Сједињеним Америчким Државама, умјесто еутаназије потомака животиња, вртови користе хормонску контрацепцију упркос бројним споредним појавама.

У Зоолошком врту у Копенхагену, као и у многим другим вртовима у Европи, користи се еутаназија зато што родитељима даје искуство размножавања и бриге о потомству. У питању је последње природно понашање које могу да искусе с обзиром на то да не лове и немају предаторе о којима морају да брину. Сврха Маријусовог постојања је на неки начин била и да његовој мајци пружи искуство рађања.

Међутим, сви питају зашто није било могуће преселити Мариуса негде? Неколико зоолошких вртова понудило се да му пружи смештај.

„Није ријеч само о томе да животињу премјестимо негдје. Она мора да буде на правом месту“, објашњава Холт.

Зоолошки врт у Великој Британији који се понудио да прими Мариуса такође је дио овог програма размножавања тако да пребацивање животиње тамо не би ријешило проблем који је генетска композиција Мариуса представљала.

Са друге стране, поједине особе као могућност видјеле су његов пуштање у дивљину. Конзервациони биолози ријетко одговарају на ово питање зато што пуштање жирафе рођене у заточеништву у дивљину нема никаквог смисла. Она не би имала свест о предаторима који вребају као ни потребне вештине за преживљавање.

На самом крају, људи су били ужаснути аутопсијом која је извршена пред публиком као и чињеницом да је тело жирафе дато лавовима. Међутим, јавне аутопсије које за циљ имају едукацију јавности прилично су честе у Зоолошком врту у Копенхагену. Тело жирафе је дато лавовима зато што месо, попут оног сличног хамбургерима којима се они хране у појединим зоолошким вртовима, ствара гојазне, летаргичне и незадовољне животиње и све већи број зоолошких вртова лавове храни телима животиња.

Како закључује новинар сајта Моther Јоnes, Бенџи Хансен, нападање људи који покушавају да очувају расу и ветеринаре не погађа већу поенту: Маријусова врста је угрожена због ловокрадица и људске деградације његове животне средине.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: