Да ли је заувијек окончан ,,Амерички вијек“
1 min readПише: Патрик Бјукенен
„Политика престаје на америчким обалама“ била је доктрина коју су, не тако давно, поштовале обје странке, посебно када је предсједник боравио у иностранству, говорећи у име нације. Доктрину је први установио сенатор Артур Ванденберг из Мичигена 1947. године, пошто су многи републиканци на 80. сједници Конгреса пружили подршку Трумановом вођству у Хладном рату против Стаљинове империје.
Традиција поштовања овог начела трајала је све до средине шездесетих година, када је лијево крило Демократске странке скренуло у ирационално – и чак насилно – противљење према рату у Вијетнаму и предсједнику Линдону Џонсону.
Републикански предсједници Никсон, Реган и Буш старији су, уз подршку конзервативних демократа, водили Америку до коначне побједе у Хладном рату. Ипак, изузев кратких периода, попут окупљања око Џорџа Буша старијег након тријумфа у Заливском рату 1991. године и Џорџа Буша Млађег након 11. септембра, истинско национално јединство више никада није било обновљено.
Недјеља раскола
Ако за ту тврдњу уопште треба износити доказе, ова недјеља их је показала. Предсједник Трамп отпутовао је у Ханој како би се састао са сјевернокорејским диктатором. Предмет преговора било је нуклеарно оружје Ким Џонг Уна, укључујући и његове ракете које би могле допријети до наше домовине.
Како је Демократска странка врховном команданту пожељела срећу у његовој мисији за Америку? Током Трамповог првог дана у Ханоју, Одбор за надзор владе Представничког дома којим предсједава Ненси Пелоси одржао је јавну расправу на којој је учествовао бивши Трампов адвокат и савјетник Мајкл Коен, осуђени лажни свједок и преступник који се нагодио са тужилаштвом да му се смањи казна.
Вашингтон је уживао. Телевизије су пратиле овај догађај од почетка до краја. Коеново свједочење ставило је у други план самит Трампа и Кима, па чак и вијести о ваздушним сукобима Индије и Пакистана, двају нуклеарних сила које су водиле три рата од стицања независности прије 70 година.
Какви су новински наслови сачекали Трампа када се вратио кући одбијајући да укине санкције Сјеверној Кореји у замјену за благе уступке које је понудио Ким? „Коен означио Трампа преварантом“ био је наслов на врху насловне стране Вашингтон поста. Коенов приказ свог старог шефа био је храбро цитиран изнад: „Он је расиста. Он је манипулант. И он је варалица“.
„Коен оптужује Трампа због лажи и заташкавања“, стајало је на насловници Њујорк тајмса. „Коен означио Трампа расистом, варалицом и преварантом“, гласио је огромни наслов Фајненшел тајмса. „Коен истиче да је Трамп инструисао заташкавање“, било је на врху насловне стране Волстрит џорнала.
Трампу се често пребацује то што медије назива „непријатељима народа“. Ипак, ти исти медији га у колумнама, као и у уводницима, обично називају расистом, сексистом, ксенофобом, хомофобом, исламофобом и фанатиком. Упуштање у мржњу према Трампу је преокупација, опсесија овог главног града. Ти наслови откривају не само новинске пресуде издавача, већ и план елите која му се прва обраћа сваког јутра.
Тај план подразумијева сламање предсједника, његово срамоћење, пад и, ако импичмент не буде могућ, тежак пораз 2020. године и накнадну оптужницу. Наши такозвани „сањари“ у Вашингтону маштају о тријумфалном повратку естаблишмента на власт са које га је амерички народ збацио 2016. године.
Ипак, савез који тежи да сруши Трампа је застрашујући: перјанице дубоке државе и медијски сарадници, Демократска странка и Представнички дом, већина чланова америчких утицајних новинарских кругова, као и културне елите у умјетности, академији и Холивуду.
Прва сцена првог чина
Колико су далеко, изван политике, отишле подјеле у нашем друштву? Како су дјеца Ковингтон католичке школе открила, ношење MAGA качекта (качкет са натписом Make America Great Again био је саставни дио Трампове предизборне кампање и знак распознавања његових присталица) се сада сматра расистичком провокацијом.
У представи која се одвија, Коеново свједочење пред одбором Представничког дома била је прва сцена првог чина. Сада слиједи Милеров извјештај, иако се чини да Роберт Милер и његов тим, након двогодишњег истраживања, нису пронашли никакав дослух између Трампа и Владимира Путина у случају хаковања Националног одбора Демократске странке или кампање Хилари Клинтон.
Стога се наде Трампових мрзитеља усмјеравају ка канцеларији америчког државног тужиоца за јужни дистрикт Њујорка. Предмети истраге су Трамп организација, Трамп инаугурациони одбор, Трамп фондација, породица Трамп и сваки ентитет у који је Доналд Трамп био укључен у претходних 40 година.
Још једном, пошто је предсједник шеф државе и шеф владе, он не може бити оптужен. Прво мора бити смијењен са мјеста предсједника. Али, да би га уклонили, демократе га морају опозвати у Представничком дому и осудити га у републиканском Сенату. А ако то не учине, мораће да га побиједе на изборима.
Године 1968. Џорџ Валас из Алабаме отцијепио је јужњачке десне популисте из Демократске странке. Либерали Џин Макарти, Роберт Кенеди и Џорџ Макговерн напали су потпредсједника Хуберта Хемфрија са љевице. Побуњеници из Грант парка су завршили остатак. Никсон, који је тада водио мањинску Републиканску странку, имао је убједљив коментар: „Ако демократе не могу да уједине своју властиту странку, како мисле да могу ујединити нацију?“.
Свијет који све ово посматра данас се пита: Ако сте ви Американци у рату са самим собом због расе, религије, морала, културе и политике, ако не можете да се уједините, како онда мислите да можете ујединити свијет? И око чега?
Можда је амерички вијек заиста завршен.
Извор: Нови Стандард
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: