Да ли корњаче дишу кроз задњицу

Већина сисара дише на уста и нос, водоземци попут жаба то раде кроз кожу, а шта је са животињама које имају оклоп? Како оне удишу ваздух?

Одавно постоји тврдња да корњаче могу да дишу кроз задњицу. Да ли је то заиста могуће?

Технички није: корњаче не дишу кроз задњицу, јер је – немају. Уместо „гузе”, добиле су клоаку, вишенаменски отвор која служи за репродукцију, полагање јаја и избацивање отпада. Кроз тај отвор оне клоакално дишу: овај необичан процес може се назвати „дисањем задњице”.

Корњаче упумпавају воду кроз отворе у два органа слична врећама: то су клоакалне бурзе и имају улогу водених плућа. Кисеоник из воде у крвоток се преноси преко папила које облажу зидове клоакалне бурзе. Ови гмизавци могу да дишу и плућима, а клоакално дишу слатководне врсте, које живе у брзим рекама или залеђеним барама.

Клоакално дисање је мање ефикасно од „обичног”, јер убацивање воде у бурзе захтева много енергије коју корњача тешко ствара, а брзо је губи. Док дише „кроз задњицу”, она улаже велики напор да задржи кисеоник, па се ефекат дисања смањује.

Корњаче које клоакално дишу живе у рекама, а најпознатије врсте су из Аустралије: беловрата корњача и корњача реке Мери. Неке врсте боље су у клоакалном дисању од других, а „победник” је корњача реке Фицрој, преноси Б92. На овај начин, она извуче 100 посто ваздуха и енергије и може да борави под водом на неодређено време. Остале подврсте корњача које клоакално дишу мало дуже остају под водом, јер им је време до изласка на површину ради удисања ваздуха ограничено.

Способност дужег боравка под водом најважнија је животињама које живе у брзим рекама. Корњачу која излази на површину воде да би удахнула ваздух, брза вода лако може да однесе или ће она постати плен крокодила, птица и великих риба.

У Северној Америци постоји неколико подврста слатководних корњача које спавају зимским сном, па су принуђене да дишу клоакално. Ове врсте, попут Бландингове корњаче (Емyдоидеа бландингии) месецима остају испод леда који зими прекрива баре. Има корњача које скоро пола године остају под ледом и ниједном не удахну ваздух. Уместо тога, оне узимају кисеоник кроз бурзе или примењују „букално пумпање ваздуха”: дишу образима.

Корњаче у хибернацији имају успорен метаболизам и троше безначајно мало енергије и кисеоника. Док су под ледом, статичне су и одржавају температуру тела близу смрзавања. У том стању могу да пређу на анаеробно (ћелијско) дисање, посебан начин стварања енергије без кисеоника.

Политика