Да ли су Црногорци постили?
1 min read
Породица Јована Николиног Пламенца
Пише: Протојереј Јован Пламенац
„Посље рата Црногорско-турског године 1853. негђе у априлу мјесецу у Велики пост те године било је Васкрсење Христово 19. априла и бјеше тај дан петак, пазарни дан на Вир. Тај дан рано стиже глас на Вир да ће доћ Књаз Данило од Ријеке возом (очито грешка; вјероватно бродом, или водом – Ј.П.) на Вир. Пођоше му у сусрет на Блато с чуном…“, записао је у својим „Мемоарима“ сердар Раде Туров Пламенац, који је када се овај догађај збио имао 10 година.
„Окупише се около Књаза сви војници уз пратњу. Мене није могло допаст да се и ја придружим томе скупу. Он је био приступан само јунацима. Около подне чух да је Књаз у кући Николе Божова Подгоричанина коеме мајка држаше кафану и јело ко наручи. На тај глас и ја пођем у ону кафану, кад онамо у једној малој тамној собици сједи Књаз Данило за једном трпезом облом и ниском и са њим само Архимандрит црногорски Никанор Јовановић и ручаху варене рибе. То је било први пут у Црној Гори да се види ђе се Црногорац омрсијо са рибом.“
Раде Туров пише и која је храна припремана за ручак након сахрана у вријеме поста:
„Обично смок за покајање употребљава се у Велики и Госпођински пост варена фаџола, у Божићни и Петровски пост риба печена укљева а остале године сира.“
О крсној слави своје породице он пише:
„Наше крсно име је ‘Зачатије св. Јована Крститеља 23. септембра (по јулијанском календару – Ј.П.)“. Наши стари причаху: кад су дошли у Бољовиће да им је било крсно име 24. јуна рођендан Св. Јована, но зашто постои у пост Петровски зато да су узели да славе ‘Зачатие’.“
Дакле, Раде Туров каже да је књаз Данило на Виру 1853. године био први Цргорац који је виђен да је у вријеме васкршњег поста ручао рибу. Он чак наглашава: да се ОМРСИО РИБОМ.
Мој отац Митар причао ми је да је породица његовог ђеда Јована (чије име носим) у „веље пости“ користила двије боце уља, два литра. А били смо бројна породица. Ђед Јован, јединац у оца и мајке, којег су његови стари родитељи Никола и Мара, када више нико није вјеровао да ће моћи добити дијете, у Бога измолили, и баба Јована, изродили су осамнаесторо дјеце, од којих је десеторо одрасло, оженило се и удало. Нијесу те двије боца уља имали због немаштине, ђед Јован је био имућан човјек, него зато што су постили и то онако како је уставом Цркве прописано.
Васкршњи и великогоспојински пост су строжији: у васкршњем рибу је допуштено јести само на Благовијести и Цвијети, а у великогоспојинском само на Преображење. У остале дане јела су припремана или на уљу, или само на води, без уља. Зато Раде Туров каже да се књаз Данило у великом посту омрсио рибом.
У ова два поста, након сахране, јели су пасуљ, а рибу само у божићном и петровском посту, који су блажи.
Моји Пламенци крсну славу су пренијели са Ивањдана на Зачеће светог Јована Крститеља. Задржали су истог светитеља за свог небеског заштитника, а само су промијенили његов празник. И то су урадили због поста, поштујући пост.
Очито, стари Црногорци знали су за пост и постили су правилно. А у то вријеме није било маркета и свакојаких посних ђаконија у њима.
Данашњи Црногорци, у огромној већини, не хају за пост: не посте ни у четири велика поста ни у сриједу и петак када је то предвиђено. Једино, понеко од њих, пости некако на Бадњи дан и на Велики петак. А и тада једу рибу, иако не би требало. Никољдан, који је увијек у посту, и друге славе када падну у дане када се пости увелико славе мрсном храном, месом. Евентуално припреме мало рибе ако им дође у госте неко ко пости.
Много пута сам чуо да неће да посте јер је неко видио попа како у кафани на Велики петак једе месо. Или, крсна слава им је, у зиму, пала на дан у који је предвиђен пост, па су младићи из њиховог села пошли на Приморје да купе рибе. Када су се враћали, посмрзавали су се. Онда им је свети Петар Цетињски благословио да за славу припремају месо.
Просто је невјероватно како овакве глупости комунистичке пропаганде људи примају здраво за готово, као да немају главу, или барем као да немају ништа у њој. Али, то је тако јер данашњим Црногорцима памћење сеже до ’45. године. Све што није онако како је од кад су комунисти отели власт на овим просторима, њима никад није ни било.
Стари Црногорци су поштовали пост зато што су знали за Бога. Сва њихова борба за слободу, кроз историју, била је „за Крст Часни“. И очували су се толико вјекова од разних освајача, очували су своју вјеру и преко ње своје име, свој дух и културу.
Данашњи Црногорци не хају за Бога. И слободу коју су им даривали њихови преци утроњали су. Поробљени су а да и не виде да су. Поробљени су паганским, противбожним духом.
Стари Црногорци чврсто су се држали за Христа. Данашњи се држе за пјену шарених лажи.
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
У посту је најважније не јести људе.Данас се многи враћају вјери,посте и недјељом су пуне цркве људи,а мрзе своје рођаке,комшије,познанике… Дакле,у вријеме поста ,не јести мрсну храну,али уз обавезно обраћање пажње,да зло не учинимо своме ближњем…
Ostao sam nedorecen u predhodnom komentaru,mislio sam postim svaki dan.
Ja postim od kad je nesretni na vlasti.
Znam i neke Srbe koji ne poste, što to može bit, je li izlječivo?
Pitam za strinu.
на почетку текста у цитираној реченици “Тај дан рано стиже глас на Вир да ће доћ Књаз Данило од Ријеке возом“ није по среди никаква грешка – реч ВОЗ користи се у значењу лађа чамац скела – таквих примера има код стефана митрова љубише…
Хвала, Данило. Нијесам знао. Збунило ме.
свако добро јоване
свако добро јоване
„…a istorijski je dokazano da kolektiv ima pogubno dejstvo na pojedinca;“
Ovo je tek biser, posebno sto dolazi od presvucenog komuniste! Blago nama sto ste pametni! Kao da ste se k…… glava najeli. A tek ovaj sa Gligom i Frankfurtom. Idite brate na naprednu „Analitiku“, sto trazite na ovom retrogradnom Portalu?
Istrgao si iz konteksta dio recenice koji, u ovakvom obliku, moze dobiti drugacije znacenje.
Tu glavu, koju pominjes, mozes da poneses doma, da se zabavljate u krugu porodice.
због похлепе за лажним рајевима ( комунистички-ЕУ/4рајх-потрошачки) духовно смо се испразнили, изопачили свест и ка’ зомбији гурамо за туђ интерес
Slušao sam svog đeda kako je pričao da je cijelo selo postilo i to na vodu, a da se tek bolesnicima smjelo dat sira i ribe i ženama porodiljama. Pošto nije bilo zamrzivača, sadio se pasulj, repa, sušila boranija, kuvala kaša na vodi.
Ao, koliko tlapnje oko jedne anahrone i besmislene stvari, koja ne moze prezivjeti suocavanje sa sudom razuma. Pritom, popovi dozvoljavaju sebi da se predstavljaju kao eksponenti vrlina i nebeski arbitri. To je opasan osjecaj moralne superiornosti i monopola nad istinom.
Crkva/Religija i sloboda su nespojivi pojmovi.
U Crkvi/Religiji vlada kultura dogmatskog principa – tamo dje nema kulture pitanja, vlada kultura neznanja i straha.
Crkva/Religija, kao i komunizam, ima kolektivisticko-paternalisticki pristup drustvu, a istorijski je dokazano da kolektiv ima pogubno dejstvo na pojedinca; u praksi je potvrdjeno – sva kolektivisticka drustva (teokratska i komunisticka) su propala, izuzimajuci izolovane incidente, poput plemenskih zajednica u Juznoj Americi i jugoistocnoj Aziji. Inace, komunizam je, zato, i progonio Crkvu – dijelili su isto trziste i biznis model, te je vidio u Crkvi konkurenta kojeg treba eliminisati.
No, novo vrijeme – posebno, vrijeme proboja nauke u oblasti medicine – donosi neminovno suocavanje religije sa vlastitim krajem.
Uzivajte u vasoj opsjeni, dok traje.
A sverc?
Današnji Crnogorci ne haju za onog Nemanjića. Jer su naučili i saznali da je bio okupator. Zavojevač. Neprijatelj.
Njegovom sustopicom tvrdo idu svetosavci tj odnarođeni Crnogorci. Shodno svojim afinitetima. Hoću reći neznaveni, inatni, politički, interesni… Crnogorci koji se među sobom nazivaju srbima…
Slabo poznajes istoriju.
Stefan Nemanja se rodio na uscu Ribnice a kad je postao mocan oslobodio je svoju postojbinu Zetu od Vizantije kojom su upravljali domaci vlastodrsci a inace vazali Vizantije kojoj je tada Zeta i pripadala.
Sto se tice Svetosavlja ,pa ono je i krenulo iz Zete ,1219 Sv Sava osniva Zetsku Eparhiju na Prevlaci kod Tivta koja se kasnije seli na Cetinje.
Cetinjski Manastir je duhovno sjediste Svetosavlja , to su i mnogi ugledni Crnogorci za vrijeme Petrovica isticali.
Kralj Nikola je svake godine organizovao Svetosavski Bal na Dvoru za Savindan.
Mnogo porodica u Crnoj Gori slave Svetog Savu kao Krsnu Slavu cak mnogo vise nego u Srbiji.Cak su i Muslimani iz Sandzaka za Savin dan 27 januara izlazili na Teferic i cas Svetog Save ciji su kult postovali ,ostali im obicaji od ranije.
Mnogi toponimi po Crnoj Gori su vezani za ime Svetog Save. Vladika Sava Petrovic je nosio ime u cast Svetog Save.
Sveti Sava je bila skolska Slava u kraljevini Crnoj Gori.