Да нема Светозара Маровића требало би га од блата правити…Само што не знамо зашто?

Питање свих питања, које сигурно (тајно) мучи чак и све „главаре“ у ДПС-у,а о нама, ропском народу „краља Лира“ Црне Горе, да и не говоримо, сигурно јесте: ШТО ЋЕ МАРОВИЋ У ПОЛИТИЦИ? „Желим да вјерујем“ (да будем у политичком изражајном тренду) да у црногорском да у ДПС-у ипак има макар неколико глава са пристојним , па и повишеним коефицијентом интелигенције који се често у себи питају (тихо и опрезно, из страха да и сами себе не чују) „што је та „идеолошка“ глава владајуће диктатуре хтјела рећи неким својим мисаоним „шамаром“ упућеним притвнику?“! Сматрам такође да те галве,пак, брзо пређу преко таквог сопственог недоумља ослањајући се на политичку мудрост оног чије име не треба олако узимати у уста. Као што приличи односу према сваком Богу, па и овоземаљском, чија је казна неупоредиво бржа и вјероватно страшнија од оне метафизичког.

Као што је Маровићево схватање бављења политиком мазохистички Сизифовски посао, вјерујем да је веома тешко било коме кометарисати Маровићеве небулозне мождане драгуље за које му, да би их испилио, требају вероватно дани и мјесци мислилачког „лежања“ на њима да би направио реторичке мућкове које је тешко ухватити било за главу било за реп.

Читати дугачке „филозофске“ дигресије Маровићевог непредвидљивог и луталачког можданог правца и доћи до онога „што је пјесник хтио рећи“ потребан је више физички него мисаони напор.

Маровић је домаћа варијанта некадашњег италијанског политичара, министра и предсједника владе, Де Мите, од чијих су нерзаумљивих квази-дедукација и мозговних серпентина дрхтали сви новинари задужени да прате активности и тумаче говоре и изјаве тог демохришћанског моћника. То су саме наше прекоморске (новинарске) колеге јавно признавале тек када су Де Миту заједно са читавом италијанском партијском коруптивном камарилом помеле с аполитичке сцене миланске судије 90-тих година у афери „чисте руке“ (малобројних политичара).
Уопште није вриједно икаквог можданог напора пратити мукотрпно одмотавање мисаоно замршеног клупка ДПС-овског потпредсједника сами тим што се његов почетак, након дуууугог пута, спаја са сопственим крајем те, ако сте се упустили у авантуру да макар „из ината“ схватите идеолошки и тешки „бумбаров лет“ Маровићевих мисаоних утвара доћи ће те на исто мјесто од кога ни сам Маровић није ни мрднуо.

Допустите себи губитак времена, живаца и непотребни утрошак интелигенције (боље за вас као вам је што мања јер ћете мање патити и боље ћете схватити тог партијског „Идеолога“) па прочитајте Маровићеву изборну агитпропаганду објављену у политичкој рубрици ИН4С. „Маровић позвао Медојевића да ошамари самог себе“!
http://www.in4s.net/index.php/marovic-pozvao-medojevica-da-osamari-samog-sebe/
Маровић је успио да у премало ријечи смјести мисаоне бесмислице од 7 миља или, ако више волите:да у премного ријечи снагом обалског радника натегне патрљак мисоаног конопца – од залагања за „физички интегритет“ Небојше Медојевића, преко „самокажњавања“ и пар „филозофских“ заврзлама о истини и лажи дође до КРУЦИЈАЛНОГ АРГУМЕНТА КОЈИМ ЋЕ У БЕРАНАМА ПОБИЈЕДИТИ ДПС: ПА, ПРВИ ЈЕ НА ЛИСТИ, ЛОГИЧНО! ИЛИ НИЈЕ?
НИКАД НИСТЕ СИГУРНИ КАДА ЈЕ МАРОВИЋ У ПИТАЊУ.

„…јер ако сви желе бити први, а првога већ имамо, зашто би кренули од задњега да би дошли до првога, који је већ први“, казао је Маровић.

Само сам знатижељан колико је поменутих бесаних дана и ноћи било потребно господину „Рата за Мир“ да смисли овако УБИТАЧНУ ПОЛИТИЧКУ ПРОПАГАНДУ?
Ипак се бојим да није много размишљао за изборну пропаганду јер смо из „Снимка“ чули како то ДПС завршава: без много мисли али са нешто више пара (за овај сиромашни и гладни народ који се покушава поткупити и отписивањем дугова за струју).

Господине Маровићу, може ли један бесплатни савјет моје малнкости?
Метафора за лаж се не тражи нити натеже од „шамара“ него у Пинокијевом дугом носу!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: