Да се не заборави: 22 године од масакра над Србима
1 min readПрошло је 22 година од масакра над цивилним становништвом у селима Поникве, Трпиње и Шапићи у општини Чајниче. За овај злочин још нико није одговарао, нити се икада повела истрага о злочину, у којем је убијено и измасакрирано 25 цивила, углавном стараца и деце, а села опљачкана и спаљена.Она данас скоро да немају становништва.
Организација за заштиту људских права и међународну сарадњу Амнестy и Центар за људска права и демократију, канцеларије Пљевља и Прибој и ове године, подсјећају јавност и државне органе Црне Горе на злочин који се десио у Чајничким селима Шапићи, Трпиње, Поникве, Гламочевићи и Тројан 14 фебруара 1993 године.
Тог четрнаестог фебруара 1993 године, у раним јутарњим часовима започела је агресија од стране муслиманских паравојних јединица и Армије Босне и Херцеговине, на територију Чајничке општине, тачније на села Шапићи, Трпиње, Поникве, Гламочевићи и Тројан, из Црне Горе, коју су предводили муслимани – црногорски држављани из села Буковица која граничи са БиХ.
Преживјели очевидци овог злочина тврде да су у покушају да пронађу спас кренули у бјекство према територији Црне Горе, али су у селу Тројан и другим мјестима страдали од муслиманских снага.
„У Тројану је за само сат, и у пречнику од сто метара, убијено десет цивила. На истом мјесту рањена је шестогодишња девојчица Ивана Машић, која је заједно са мајком Полком заробљена и одведена у заробљеништво у Горажде“, наводе преживели из овог масакра.
Како тврде Срби из околине Чајнича, злочину који су са муслиманским снагама из Горажда починили и муслимани из пљеваљске Буковице, по својој бестијалности нема равног.
У селима Поникве убијени су Његош, Душанка, Бранко, Трифко, Божо и Станојка Дачевић, Душко Катана, Вучко и Стево Ковачевић, Чедо Поповић, Душан Чокорило, Даринка Пјевић, Жељко Машић и Мирко Крнојелац.
У Гламочевићима су убијени цивили Милан Вујовић, Ратко Крезовић, Радован Станичић, Алекса Танасковић, Тодор Јањић и Мирко Ласица. У Бучковићима су масакрирани Млађен Дракула, Никола Пљеваљчић и Владо Ћуковић.
„У зору 14. фебруара 1993. године напали су наше село. Гореле су куће у сусједним селима и пуцало се са свих страна. Ми смо, покушавајући да спасемо дјецу, кренули према селу Поникве да бисмо прешли на црногорску територију у Буковицу. Нас четири жене и четворо дјеце на путу према Тројану упали смо у засједу. На лицу мјеста убили су ми тринестогодишњег сина Жељка, а мене су ранили у главу, ногу и у руку“, казала је тада Дана Машић и напоменула да је том приликом познала комшије, муслимане из пљеваљске Буковице.
Током агресије на поменута села брутално је ликвидирано 25 цивила, а целокупно православно становништво је било изложено организованом прогону, затварању, звјерском мучењу, понижавању, силовању и бесомучном убијању… Доказ о директној одговорности Црне Горе за злочине у овим селима са етничким Српским становништвом је и чињеница да су сви релавантни државни органи Црне Горе, првенствено МУП и Врховни Државни Тужилац упознати са свим детаљима овог стравичног злочина у коме су ликвидирани углавном старци, жене и дјеца.
Осим што надлежни државни органи Црне Горе упорно скривају убиства која су починиле паравојне формације босанских и црногорских муслимана, они постају суизвршиоци тих злочина, на начин што упорно држе у фијокама предате кривичне пријаве са доказним материјалима о овом злочину, које им је управо доставила наша организација још давне 2008 године, гјде смо, као и увијек, у својим извјештајима именовали појединачно убијена лица, као и ко се за иста сумњичи да их је починио.
Неким од осумњичених да су учествовали да су 14. фебруара 1993. године учествовали у нападу на српска села Општине Чајниче, преко територије Црне Горе односно Буковице, када је на звјерски начин убијено двадесетпет српских цивила, већином жена, стараца и дјеце, Влада Црне Горе је саградила куће у Буковици, новцем свих грађана Црне Горе, вјероватно као награду.
Изостанак озбиљне тужилачко-судске акције у случају ликвидације и зверског мучења и масакрирања Српских цивила у Чајничким селима се претвара у фарсу, али дио фарсе су и државни органи Црне Горе који упорно одбијају да злочинце који се данас слободно шетају Црном Гором изведу пред лице правде.
Специјално одељење за организовани криминал и ратне злочине још увијек оклијева да донесе одлуку да ли ће подићи оптужницу или одустати. Али исти орган одуговлачи, пуних двадесет година, да подигне оптужницу за ратни злочин који су починили држављани Црне Горе, или тачније становници села Буковице, над српским цивилима у селима Поникве, Шапићи, Трпиње и Тројан. Сада долазимо у ситуацију да се новцем свих грађана Црне Горе злочинцима граде куће.
Зашто о овом злочину који су починили црногорски држављани нико из невладиних органзација, које сваке године помену жртве из Штрбаца,Вишеграда или Сјеверина, никада није проговорио ни једну – једину ријеч, није тешко погодити?
Важније од тога је да ће представници грађана у Црногорском Парламенту данас плесати са представницама женских организација, против насиља над женама и на тај начин на кратко забавити грађане који их добро плаћају, док ће злочинци и даље уживати у благодетима слободе која им је пружена управо од стране тих људи, ругајући се заједно жртвама и њиховим само пуким случајем, преживјелим члановима породица.
Кртица доставила лозинку и одзив
Официр војске Републике Српске који је упућен у ове догађаје, потврдио је раније, сумње људи који су преживјели овај егзодус, да је муслиманска војска знала одзив и лозинку, која се користила у комуникацији између припадника Војске Југославије, који су били на граници са Босном и припадника Војске Републике Српске, која је управо била промијењена 13 фебруара 1993 године, дан уочи злочина.Сумњају да је у Војсци Југославије била „кртица”, која је одала лозинку или је продала муслиманским паравојним формацијама .
Све ове податке многи зању у Пљевљима и Црној Гори, само их изгледа не зању они, који би их по природи свога посла морали знати, али и реаговати.
Заштитници људских права, у међународној мрежи РЕКОМ никада нису поменули овај злочин
У Пљевљима је регистровано нешто мање од двјеста невладиних организација, већина од њих у свом Статуту има циљеве и мисију заштиту људских права, неке од њих су и чланице, још чувенијег РЕКОМ-а, који се бори и залаже за откривање ратних злочина и суочавање са прошлошћу, али ни једна од тих назови (не)владиних организација никада није ни једну једину ријеч написала или не бај боже, осудила злочин, који им се десио на прагу, или испред носа, нити су икада јавно поменули жртве које су побијене на правди бога.
Зли језици причају да су неки од „лидера” тих НВО, кроз пројекте добили новац да би ћутали о злочину над недужним грађанима ових села.Неки су обилазили институције по Београду и сакупљали новчана средства за активности објелодањивања овог злочина, али од тих активности није дошло јер изгледа, да нису сакупили онолико колико су планирали и колико им је требало, а сакупљени новац је завршио у њиховим џеповима.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
СИРОТОМ МАЛОМ БОШЊАКУ СА СЕВЕРА КОЈИ ЧИТА И ПИШЕ ЈЕЗИКОМ СРПСКИМ ВУКА КАРАЏИЋА ЧИЈИ СУ ПРЕЦИ ПРИМИЛИ ИСЛАМ
САЛИХ СЕЛИМОВИЋ: ОГРОМАН БРОЈ МУСЛИМАНА У БИХ И РАШКОЈ ЈЕ СРПСКОГ ПОРЕКЛА!
Салих Селимовић, професор, историчар и публициста из Сјенице, човек који годинама, иако се суочава са бројним проблемима, неуморно истражује, објављује и отворено говори о свом српском пореклу и о исламизацији на простору бивше Југославије, бавио се и феноменом Светог Саве и муслимана, а недавно је добио Вукову награду.
Један сте од ретких Бошњака који јавно говори о свом српским коренима и истражује процес исламизације на просторима бивше Југославије, тврдите да је већина данашњих муслимана има српско порекло.
– Не видим ниједан разлог зашто би крио своје српске корене. То исто мислим и за друге људе без обзира о
каквом и чијем се пореклу ради. Што бих то ја био оно што нисам, а да не будем оно што јесам. Дакле, хоћу да будем оно што јесам. Мојим вишегодишњим истраживањима релевантних историјских извора, као и радом на терену, дошао сам до закључка да је већина наших муслимана, сада Бошњака, српског порекла и да су пре исламизације најчешће били православци, мада је било и католика. Ислам се прихватао из разних узрока. Пре свега треба знати да је то била доминирајућа вера освајача.
– Прихватити ту веру значило је обезбедити одређене привилегије као што су економске и уопште друштвене. Мало је било оних који су ислам прихватали из убеђења да је то једина права вера. Муслиман је био ослобађан неких пореских обавеза, а могао је напредовати на друштвеној лествици све до највишег друштвеног слоја, државних, војних и верских положаја. У 15, 16. и 17. веку, па и нешто касније, било је много наших муслимана који су постали бегови, санџакбегови, беглербегови, паше, везири и велики везири. Исламизација је почела у 15. веку да би у 16. и 17. веку попримила масовнију појаву.
– У почетку ислам су прихватали представници властеле почевши од оне најситније па до најкрупније. Нешто касније су ислам прихватали и трговци, сточари власи, занатлије. Села су се углавном касно исламизирала и увек је у већини села живело хришћанско становништво.
Недавно сте изјавили да др Мустафа Церић и Бакир Изетбеговић имају српско порекло.
– Да, рекао сам то, јер имам непобитне доказе. Мислим да и господин Бакир Изетбеговић и ефендија др Мустафа Церић то знају. Друга је ствар да ли ће то и јавно да признају. Они могу да се на мене љуте, али не могу да побијају. Ако имају друге доказе нека их изнесу. Преци Церића су били српско племство пре исламизације. Изетбеговићи су пореклом из Београда, а у Босански Шамац су се населили после напуштања Београда 1867. године.
Неки муслимани су се враћали вери прадедовској, недавно је то урадио и професор Мухамед Бушатлија из Београда, објасните овај феномен.
– Много је више наших муслимана/Бошњака који не крију своје српске корене него што се мисли и јавно истиче. Професор Махмут Бушатлија има сјајан педигре, јер потиче из српске владарске куће Црнојевића. Из те династије, која је владала Црном Гором у 15. веку, Станиша, син Ивана Црнојевића, је исламизиран и био је скадарски санџак-бег и господар великог дела Црне Горе. Тај чин Махмута Бушатлије, сада Станка Црнојевића, може да има и неку другу конотацију.
Како објашњавате тврдње већине муслимана да су пореклом Турци?
– Сигурно је у нашим земљама било етничких Турака као војних и цивилних старешина, свештеника и разних чиновника, али су се по завршеној служби најчешће враћали тамо одакле су и дошли. Било је и тога да су се Турци, у народу пежоративно називани Туркуше, женили нашим мештанкама и остајали овде, али је то било занемарљиво. Има истине за тврдњу да ће се наши муслимани или Бошњаци пре изјаснити као Турци, Иранци, Саудијци, па чак и Немци само не да су Срби иако са тим нацијама немају никакве ни етничке ни језичке сродности. Мислим да су за овакве појаве крива и једна и друга страна.
Да ли постоје бошњачка нација и босански језик?
– Да би се конституисала нека нација морају се испунити одређени и научни, а не само политички услови или критеријуми. Није довољна само политичка жеља и воља одређених политичких кругова. Може се политичким актом, актом домаће политичке елите подстакнуте и споља, прогласити нација, али такви акти по правилу доносе велике неспоразуме и сукобе, па и ратове, што је најтрагичније.
– Не осећам се довољно компетентним, али сматрам да су српски, босански, црногорски и хрватски језик један исти. Питао бих те тако „стручне“ политичаре, а и неке научнике, да ли им приликом комуницирања са Србима, Црногорцима и Хрватима требају преводиоци. Мислим да је на сцени „нарцизам малих разлика“ што би се могло рећи и за стварање синтетичких нација, а не само језика. Све то постаје трагикомично.
Бавили сте се култом Светог Саве и односом муслимана према највећем српском светитељу, ста сте открили?
– Приликом мојих вишегодишњих теренских истраживања у Старој Рашкој био сам изненађен колико је код наших муслимана било традиционалног поштовања култа Св. Саве. Најстарије жене обавезно су за Савиндан 27. јануара правиле посебно јело које се зове масеница. Када сам најстаријој жени, која је тада имала 96 година, рекао зашто то ради када је она муслиманка, кратко ми је одговорила да је то јело спремала и њена мајка и бијача (баба). Једна друга стара жена од 89 година ми је рекла да увек „за Савицу спрема масеницу“.
– У разговору са Бошњаком, који је имао 94 године, на моје питање зашто на неки начин обележава Савиндан као и неке његове комшије, само ми је кратко одговорио „Ово је заветна земља“. Муслимани су увек штитили и богато даривали манастир Милешеву код Пријепоља, јер је ту било гробно место Растка Немањића, потоњег архиепископа Саве и касније Св. Саве. Заблуда је да су се наши муслимани брзо и лако одрицали својих српских и хришћанских традиција.
Недавно сте добили и Вукову награду.
– Наравно да и даље истражујем и пишем. Да, добитник сам Вукове награде за 2013. годину као историчар истраживач. Тренутно радим на новој књизи која ће бити наставак претходне „Прилози прошлости Старе Рашке“.
Шта бисте поручили Србима и Бошњацима у Санџаку?
– Предложио бих релевантним друштвеним и политичким факторима и код Срба и код муслимана/Бошњака да озбиљно и одговорно пораде на јачању поверења, искрене сарадње и пријатељства. Не може нама бити нико ближи од нас самих. Само тако можемо да рачунамо на лепшу и извеснију будућност, јер је на све нас, што би обичан народ рекао, скочила и ала и врана. На крају крајева, ми смо исти народ без обзира на нашу, често и трагичну прошлост, па свиђало се то некоме или не.
Бегови и интелектуалци
Да ли је чест случај да се муслимани изјашњавају као Срби?
– Много је муслиманских интелектуалаца, бегова и трговаца који су се осећали Србима и то нису крили ни када су их због тога прогониле и турске и аустроугарске власти. Овом приликом ћу поменути само неке: Хусеин-бег Градашчевић, Дервиш-бег Љубовић, Омер-бег Сулејмапашић-Деспотовић, Авдо Карабеговић Хасанбегов, Авдо Карабеговић Зворнички, Хасан Ребац, Мустафа Голубић, Смаил-ага Ћемаловић, Мустафа Мулалић, Исмет Пуповац, Џемал и Шукрија Биједић, браћа Поздерци, Скендер Куленовић, Меша Селимовић, Емир Кустурица, Џевад Галијашевић…
Сеобе и ислам у Рашкој
x Салих је рођен 25. октобра 1944. у Тешњу, БиХ. Основну школу и гимназију завршио је у родном граду, а студије у Сарајеву. Радио је као наставник историје и директор школе у Кладници и секретар СИЗ за основно образовање у Сјеници, затим као директор у Гопдијеву и Сушици (Бијело Поље).
x Историјом као науком почео се бавити скоро одмах по завршетку студија. Област његовог посебног интересовања је порекло, исламизација, демографски и миграциони процеси на Сјеничко-пештерској висоравни и у целој Старој Рашкој или Рашкој области.
x Активни је учесник многих научних скупова и стални сарадник више научних зборника и ревија. До сада је објавио шест књига и 70 научних радова који су публиковани у научним зборницима историјских музеја и архива у Србији и Црној Гори. Аутор је студија „Сјеница“ и „Кладница“ и један од аутора антропогеографске студије „Сјенички крај“. Нова књига Салиха Селимовића „Прилози пореклу, исламизацији, миграционим и демографским процесима у Рашкој области“ је прави историографски драгуљ.
Свака част за текст. Ово је злочин о којем нико не говори а ради се можда о највећем злочину који су починили држављани Црне Горе у ратовима деведесетих. Жељко Машић је рецимо био дјечак од 12 година а масакриран је од пљеваљских муслимана из Буковице на најмонструознији начин.
E đe se nađe ti da posvjedočiš da se u CG vodio rat? Ko će tebi, običnom č. xxxxx povjerovat da si istinit kad si čitav ogrezao u primitivizmu i mržnji? Nije tačno da je u CG bio rat, al je tačno da su četnici vršili teror u Pljevljima i okolini! Mora doći dan da se tim zlikovcima sudi za teror nad Bošnjacima koji su morali da bježe iz Bukovice! Zna se tačno po imenu i prezimenu ko je nosio bradu, ko je bio vojvoda, kjo je krao i pljačkao, ko je pokušao da CG uvuče u vjerski rat!
Син Сефера Халиловића је написао књигу о томе, лист Дан је објављивао неке транскрипте из ње. Из њих се види како данашњи министар и медијски тајкун Фахрудин Радончић, такође црногорски муслиман, организује напад балија на Чајниче преко територије Црне Горе. У њима су поименично набројани муслимански држављани Црне Горе који учествују у нападу као и Пљевљаци који шпијају за Армију БиХ кретање јединица југословенске војске.
Нас оптужују за Морињ гдје је неко некога ошамарио а не говори се о највећем злочину који су у рату починили држављани ЦГ, не говори се о клању и масакрирању жена и дјеце по селима око Чајнича од стране пљеваљских потурица.
https://www.youtube.com/watch?v=U14JAO7vgvg#t=19
Siroti mali Srbi !? Da je sreće ko što nije i da je država CG ko što nije, autor ove ogromne laži bi odgovarao za potpirivanje , podrivanje i širenje nacionalne i vjerske mržnje. Sve u ovom pamfletu je izmišljotina i laž! Đe su imena krivaca? Naravno nema ih jer bi mogao da odgovara i to sa pravom za klevetu! Trebalo bi za primjer pozvat ovog autora na odgovornost jer bismo tako bolje sačuvali CG!
a sto ustaso nesto nije istina?ja sam tad bio tamo,a ti reci da nije bilo tako,lazove…