Да се не заборави злочин: Годишњица бомбардовања Мурина

Данас, на Велику Суботу, обиљежава се 17 година од како су авиони НАТО алијансе бомбардовали варошицу Мурино. У нападу је страдало шест људи – од тога троје дјеце.

Бомбардовање Мурина се сматра једним од најтежих злочина у току агресије на СР Југославију. НАТО авијација је тог 30. априла без икакве објаве бомбардовала мост на Лиму у самом центру насеља када су на Мурино бацили 17 бомби.

Погинули су ученици Основне школе „Петар Дедовић“ Мирослав Кнежевић, Оливера Максимовић и Јулијана Брудар, радник школе Вукић Вулетић, пензионер Манојло Коматина и домаћица Милка Кочановић.

У нападу су тешко повријеђени Жељко Белановић, Светлана Зечевић и Тина Миловић, а лакше Мирко Шошкић, Данило Јокић, Васко Чејовић, Слободан Миросављевић и Славко Мирковић.

На Мурино је извршена агресија и злочин без оправдања. До данас се не зна разлог. Обиљежавање овог злочина са годинама се све више сужава само на круг родбине и пријатеља, док представници владе више не долазе.

Не заборавимо да је премијер Ђукановић почетком мјесеца отишао у Брисел да положи цвијеће за пострадале у терористичком нападу. Пред сјенима ових људи, прије свега дјеце, није се поклонио.

Данас, на Велику суботу, сјећамо се свих оних који су упокојени, а прије свега оних који су невино страдали за вријеме агресије НАТО земаља на СРЈ.

Ако актуелни режим због нових политичких заокрета одлучује да жртвује ове људе својим ћутањем и игнорисањем ми не смијемо никада да заборавимо њихово страдање. Страдање једног човјека је страдање свих нас.

НАТО никада није дао објашњење зашто је бомбардована варошица Мурино. Некајање за злочин је истрајавање у њему. Покушај затирања сјећања на Мурино је саучесништво у том злочину. То је гријех према страдалима, који оваквим покушајима власти бивају двапут убијени.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: