Да се нису одбранили Срби у ЦГ, Срби са Космета би били следећи на удару, Стефан Филиповић у „Српском св(иј)ету“
1 min read
„Данашњи дан је тужан за све нас, поготово за саме жртве насиља, као и њихове породице. Овај догађај представља једну завршну тачку читавог процеса од далеке ’91 године, у којем су Срби били негативци. Играли су игру у којој смо ми били водећи пиoни и због наратива смо проглашени као главни кривци. Повод за погром Срба је сам по себи несрећан, али се поставља питање шта је суштински стајало иза свега тога, као и да овај процес не смемо посматрати парцијално, већ линеарно. Свакако да политизацију овог немилог догађаја не смемо дозволити, већ да се исти посматра на институционом нивоу“, рекао је политиколог Стефан Филиповић у гостовању на Националној ИН4С телевизији у „Српском св(иј)ету“ поводом погрома Срба на Косову и Метохији марта 2004. године.
Као активиста цивилног сектора за људска права, али и као неко ко је рођен, живи и ради на Космету, он се осврнуо на укупну друштвену реалност у окружењу. Сећања на погром су и даље жива, иако је тада био дечак:
„На Космету смо тај 17. март преживели као највећу душевну штету. У време бомбардовања 1999. сам био дете, и слабо се сећам, мени је тада све била игра, за разлику од 2004. када се свега сећам. Људска права на Космету су и даље угрожена и под знаком су питања- од основних грађанских до политичких, иако не би требало. Моји вршњаци су тада доживели егзистенциони страх, од тог момента креће наше одрастање„.
Стефан Филиповић тврди да је Србима са Косова и Метохије данас највише потребан мир, сарадња и нормална комуникација ради креирања базичних елемената суживота, као чвршћег темеља неког будућег, истинског помирења.
Он каже да је та 2004. година била симболична, психолошка и преломна тачка за Србе на Косову и Метохији, јер је настао јак осећај угоржене безбедности. Тада је отпочео тихи егзодус српског становништва, али и несрпског, јер су егзистенцијални услови још више погоршани у последње време услед епидемије короне.
Гост „Српског св(иј)ета“ говорио је и о ставу српског народа на Косову и Метохији према Србима у Црној Гори:
„Наш народ јесте био изненађен признањем такозване независне државе Косова од стране Црне Горе, али дубоко у себи је знао шта значи смисао геополитичких односа. Саосећамо са српским народом у Црној Гори, који су на један миран и достојанствен начин показали да се српске Светиње могу одбранити. Да нису они одбранили, Срби на Космету би били следећи на удару. Блаженопочивши митрополит Амфилохије и владика Атанасије остаће упамћени у душама свих нас на подручју Косова и Метохије и следићемо њихов пут и испунити завет“.
Млади политиколог из Грачанице је говорио и о односима Срба са Космета и Срба из Северне Македоније и Републике Српске.
Више пута је подсетио да је главни фактор мира и међусобне сарадње у јужној српској покрајини Епархија рашко- призренска, не само у односу Срба са другим народима, већ и односима са међународним институцијама:
„Данас се сећамо свих наших мука и молимо се за покој душе свих страдалих. Српска православна црква је спремна на праштање у циљу изградње нормалног суживота и увек је била уз свој народ на Косову и Метохији. Никада није уперила прст против албанског становништва, већ гради мостове и поставља темељ будућег живота, као што су то радили митрополит Амфилохије и владика Атанасије. Обнављање светиња је непрекидан процес који траје и драго ми је да се култура сећања српског народа полако буди, што можете приметити обновом манастира Девич код Дренице, који је најбољи показатељ нашег постојања“.
Стефан Филиповић је говорио и о блиској будућности Срба на Косову и Метохији:
„ Промена која ће уследити након избора је велики изазов за све нас и представља процес доношења социо-економске правде. Треба радити на искорењавању мржње, јер нас она спречава да остваримо мир и стабилност. Ако памтимо и разумемо процесе, правда ће бити задовољена“.
У разговору са водитељком, гост Националне телевизије је говорио и о сарадњи међу народима која се одвија на Космету на комшијском, религиозном, економском и правном нивоу. Ситуацију диктира политичка сарадња која, како знамо, је далеко од задовољавајуће, а злочинци нису одговарали за почињена дела, па правда није задовољена. Поменута је и сарадња на нивоу црне економије, за коју је политиколог Стефан Филиповић оценио да никад није била у кризи. Да ли има живота на Косову- на то питање је категорично афирмативно одговорио, поменувши разне хуманитарне и друге активности.
Погледајте Српски св(иј)ет на Јутјуб каналу ИН4С на дан 17. марта, који је емитован у директном преносу до 12:44 када свакодневно почињу вести на овом каналу.
Сташа Копривица
Прочитајте још:

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


Dosadili ste Bogu i narodu. Srbi ovo, srbi ono. Cijeli svijet srbe napadaju zato što su Srbi???
Књажевина Црна Гора 1909.г. Попис: 98% зборило СРПСКИ_Ћирилицом и 2% албански.
Je li onaj mason Kostic i dalje predsjednik SANU?