Да ставим звезде сестри у очи… („олуја“- шта славите звери, крв детињу?!)
1 min read
Михаило Меденица
Аутор: Михаило Меденица
Мртва ме мати привила на распорене груди,
да ме скрије испод срца, да ме не пробуди…
Повила ме у сломљена ребра, под плаштаницом крви,
у ону потају одакле су јој развукли црева…
А, кућа пева…
Пева у пламену, пева каднило, икона,
пева читаво сило, сва села, певају цркве и манастири…
Само звери ћуте.
Јуче су с татом наздрављали моме рођењу,
зашто му сада ломе руке којима их је почастио оном ракијом..?
Оном што је деда закопао крај крушке
што су јој полегле гране…
Не од рода њенога већ мога,
нејаке су јој гране да издрже браћу и оца…
Певају читава села, све наша, српска,
пламени служе опела а звери ћуте…
Да ми је некако да дохватим небо,
да га привучем, да скинем две звезде
и ставим их секи у очи…
Гледа некуд из траве косе крваво плаве,
у подраној спаваћици што је мајка даривала за Божић…
Горело је кандило под иконом, још смо спавали
кад је тата отишао у гору по Бадњак.
Зашто су тату распорли од врата до трбуха
кад им је за трпезом чувао места до чела..?
Јел због оних јама и вратача у којима је још
стотину села..?
Оних ливада на којима се нисмо играли
да не изгазимо цвеће никло из костију предака?
Оних река из којих се није захватала вода,
реке што су називале имена мог рода…
Зашто ме звер отима од мајке, ломи јој руке?
Зашто ми стаје на груди и…
Како сад да дохватим небо, да га привучем,
да секи ставим звезде уместо очију, кад…
Како ће мама знати где јутром да ме потражи,
кад село догори и тата порани да намири поклану стоку?
Како из јаме пуне српских села и здробљеног чела
да дозовем браћу обешене о крушку?
Оне што је повила гране до земље, под земљу,
набрекле од неоткопаних ракија и вина за рођење умирућих…
Како небу да дошапнем да сачува звезде, да бар још две украде од ноћи,
када се пробудим да имам очи,
да се у њих мама оним осмехом мртва загледа.
Да ме у тами позна у јами…
Прочитајте још:
Највеће етничко чишћење после II свјетског рата: Годишњица злочиначке „Олује“ и геноцида у Крајини
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
O čovječe! Koliko samo ti znaš prenijeti bol u ove krvave redke….svjedoči, na nam nikad ne ugase oči!
Није ово пјесма, ово је живот који ломи,све што је написано на срцу стоји и ломи душу човјеку,напред морам а терет велики
Bog je veliki. Ostace njihova prokleta ognjista pusta,i zauvek ce tudja noga hodati krvlju natopljenom Hrvatskom. Ako ne Srpska,hodace noga svetskih izbeglica. Zemlja ce naplatiti svoju Pravdu.
Slave isto ono što bi vi sutra slavili da uđete i zauzmete Kosovo..Isto bi rijeka izbjeglica,samo sada Albanaca preplavila puteve prema Albaniji jer niko nebi bio lud da čeka vojsku Srb i srpske dobrovoljce,leševi starih i nemoćnih Albanaca po selima, isto bi avijacija vojske Srbije kao slučajno bombardovala kolonu ,isto bi bilo veliko slavlje u cijeloj Srbiji a datum kada je zauzet Prizren bio bi državni praznik i svake godine bi bila cijela parada..a cijelo Kosovo bi bilo bez Albanaca i oni bi pisali tužbalice
Sve je tačno što kažeš, do detalja, samo stavi riječ Srbin umjesto Albanac jer si očigledno samo copy/paste i sve naveo albanske zločine. Pa možeš počet od osamdesetih i silovanja monahinja, postoji i čuvena slika iz sedamdesetih na kojoj otac nosi svoju silovanu kćer od 13 godina na rukama, nabijanja kakvo čudo Crnogorca Martinovića na kolac, pa monaha Haritona i naših drugih monaha, njega su našli iskopanog srca i odrubljene glave, pa silovanja nepokretne žene pred majkom, pa Žute kuće gdje su vadili ljudima srca i ostale organe na živo , otete kuće i stanovi bez ikakvog povratka što se čak i u Bosni desilo, protjerane desetine hiljada, popaljena groblja koja se i danas preoravaju i pretvaraju u deponije i tako hiljade i hiljade primjera a ove samo navodim kao promil od onih koji su bili. Pa se onda raspitaj ko je Đorđe Balašević, inače veliki, ali drugosrbijanski Srbin, zašto je osamdesetih napisao pjesmu Ne lomite mi bagrenje, i tako dalje i dalje do beskonačnosti. Uglavnom, ovo što si napisao, razumijem ako di Albanac, imate svoj plan i radite na zatiranju našeg sjećanja jer svoje nemate, ali ako si od traga koji se s tri prsta krsti, onda je ovo što si napisao indikator psihopatije.
To sto pokusavate da opravdate nezapamcena zverstva,nece vam poci za rukom. Nama ne smetaju albanci na Kosovu,smetaju nam zveri. Vi ste klali svoje komsije koji su vekovima ziveli na toj zemlji. Doci ce vam to na naplatu kad-tad.
Dobri Mihajlo…mene svaka Rana moga Roda Boli Gadno…gangrene me spašava ON… iz nekog razloga. Nikada neću saznati Zašto sam ovakav, ali me ništa ne sprečava da Delujem…moŽda sam pglu, ali uredno okrećem „njihov“ obraz. Svoj branim ne izlažući ga Slabima.
Raspali smo se zbog Bolećivosti prema lupežima. I davanju Prednosti Politički najglupljima…moguće zbog držanja da Korektnosti jbg..
„Mihailo, Sine…. Dje TI Stade Toliko Duse?“….
Upita Jedan Djikan…. Ili Neko na Portalu IN4S?….
KroZ Tebe Zbori Dusa Napacenog Roda Nasega….
Gledamo i Vidimo KroZ TVoje Oci…. Nase Oci….
„Nagledane Oci Pre Rodjenja“….
HVala Mihailo, Brate Nas Plemeniti….
Како боли ова песма,сваки стих,свака реч одзвања тугом,дубоком патњом Рођених..Хвала,свако Вам добро од Бога,Господине Меденица.
UH.NEMAM RIJECI.SVAKI STIH POGADJA I BOLI.SVAKA CAST GDINE MEDENICA.SVAKU SRECU I USPIJEH U DALJEM STVARALASTVU