„Да свако има“: Нећемо дозволити ДПС својатање 13. јула
1 min read
Да свако има - лого
–Од Берлинског конгреса до данас 13. јул је истински велики празник свих становника Црне Горе. Нажалост предуго траје његово својатање, присвајање од стране појединаца, партија и режимских политика. Ради се, међутим, о празнику свих слободара, о празнику очишченом од идеологија, о дану суштинске независности наше државе, признате на Берлинском конгресу, послије вјекова прогона и страдања, о општенародном устанку учињеном на исти датум 1941. који је био реакција на покушај осрамоћења наших предака учињеног Петровданским скупом на Цетињу у организацији окупатора. Тог дана 41. године сви су, без обзира на разлике које су се потом крваво наметнуле, кренули у одбрану части, достојанства и слободе. 13. јул је тако наш и европски велики дан побуне и Устанка против фашизма. Ништа од тога не смијемо заборавити, а наш политички Савез неће допустити да се историја искривљује и прилагођава партијама и системима, поручили су данас лидери опозиционог савеза „Да свако има“.
Саопштење поводом сјутрашњег празника потписали су Владимир Јоковић (СНП), Горан Даниловић (УЦГ) и Јанко Вучинић (РП) као и независни посланици Александар Дамјановић и Анка Вукићевић
Они истичу да ће се сјетити 13. јула свих страдалих у борбама за слободу, свих уморених у годинама робовања, свих који су сањали заједништво, а тада су живјели на територијама које су припадале вјековним окупаторским силама, власницима наших историјских судбина које су живјели наши преци.
-Сјетићемо се и чињенице да је далеке 1878. призната независност Црне Горе, а њена државност је постојала много прије. Државу, модерну Црну Гору, у најтежим вјековима постојања, стварали су Петровићи, обнављајући државну структуру и народно јединство разорено давно прије заједно са престолним Жабљаком
Црнојевића. Државу нисмо добили за столом него су је наши преци скупо платили у претходећим биткама за слободу, у борби против Османлијског царства и свих који су вјековима уназад разапињали територије и људе садашње Црне Горе, веле они.
„Да свако има“ поштује сваки дјелић наше велике историје и не заборавља.
–Убијеђени смо да ћемо у скоријој будућности 13. јул прослављати без идеолошких примјеса и лажног тумачења историјских чињеница. Залагаћемо се да тај дан буде прави празник наше независности, државности и дан великог Устанка против срамоте, бешчашћа и нечовјештва које је доносио фашизам. Сјутра ћемо, имајући у виду светост подвига и жртава из прошлости, по први пут као политички савез „Да свако има“, положити вијенце на Горици и у Вирпазару, али и одати почаст краљу Николи, краљу који је имао историјску част да доживи признање независности Црној Гори у коју су уткане наде и подвизи свих великих Петровића прије њега. Сјутра је прилика да се сјетимо и нашег владике Петра Другог Петровића и Светог Петра Цетињског, његовог историјског напора да правно уреди државу и утемељи је кроз законике и Стегу као цивилизовано и модерно друштво. Слава и част свима из насе ближе и даље прошлости који се огледају у 13. јулу, општенародном празнику слободе и побједе, подсјећају они.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
I to je, Vuče, nažalost tačno!
Spoljne sile i unutrašnja (ne)pamet, eto belaja!
Код нас неко зауставља и почиње ратове кад год то пожели.
И овде би се већ сви измирили кад би велике силе престале да се мешају.
Огласи се и цензус коалиција.
Imaće 3 mandata, a treba namiriti njih 7 makar.
SNP MILOVA DESNA RUKA.
Nedaleko od Madrida, u blizini manastira El Eskorijala, bio tamo, podignut je zajednički monumentalni, bezmalo stometarski spomenik u obliku krsta poginulima u španskom građanskom ratu. Tu je na jednom mjestu sahranjeno preko 30.000 ljuto zavađenih republikanaca i falangista, u znak nacionalnog pomirenja!
Da podsjetim, španski građanski rat je bio jedan od najkrvavijih sukoba i ne samo tog doba.
Onda podeljena Španija, malaksavala je na grobljima i stratištima.
Danas, sto godina poslije, Španija živi u građanskom miru, najdalje ona od građanskog rata s kraja tridesetih godina prošlog vijeka. Pomirena! … I u sjećanjima, pomirena!
… Ali zato jađena Crna Gora još uvijek bezumno živi u pervertiranom, tinjajućem i podmuklom građanskom ratu iz 41.godine!? Još uvijek starom jednom zađevicom i mržnjom zavarena!??
Pametan bi neki, ako takvog ođe uopše ima, morao da zna da u građanskom ratu nema pobjednika, svi su jednako gubitnici i poraženii, bez da se žrtve na kantar mjere!(Potrebno je, ljudski neophodno da se priznaju i protivnika žrtve, za početak dovoljno!!!)
Ali, ne lezi vraže, luđaci kakve nas je Bog dao ,mi i nadalje ostrašćeno nastavljamo prikriveni građanski rat u miru!? Dana nema da jedni druge na prisjetimo kako smo se jednom bestragijali, zamalo međusob istražili!? Sladostrasno podastiremo protivnika zločine, onako iz “ sporta i razonode“, iz čiste dangubice, jer, mi druga posla i bukvalno nemamo u milogorskom feudu koji se lažno predstavlja državom!? Uredno vodimo interno knjigovodstvo smrti, kao da smo svi odreda plaćeni da povazdan mastiljarimo bratskom krvlju!?
Čudo smo mi neopjevano, navučeni na bratski izgub od onih najranijih dana, niko nas ne umiri …
I danas najdalje od istinskog pomirenja kome bi predhodio oprost, što nas sve zajedno jednako ponižava, animalizuje logikom zvera, preči nam da živimo kao ljudi, ako smo uopšte ljudi. ( Obavezno bačiti pogled na onu fotografiju gore, potpisanu kao “ Marš dukljanskih besmrtnika i Markanove ….“!!! Marš u pogrešnu prošlost!U pogrešnu istoriju koja nas vodi u istu takvo pogrešnu budućnost! Koje nje za ovakvu Crnu Goru nema, niti će je biti … Dok je ovakvih sa“ slike zarobljene u prošlosti“, sve mi se čini, opet bi oni ako im se da!? Bi oni …)
Kako mi ni sedamdesetak godina poslije nijesmo razumjeli da smo svi, i ovi, i oni, jednako u istorijskoj i moralnoj obavjezi, vijek ljudski već kasnimo, da jednom zauvijek umirimo bratsku krv i okrenemo novu stranicu nacionalnog pomirenja!? Da se konačno izmirimo. Da konačno ozdravimo!
I ne fali nama onaj spomenik iz španske „Doline palih“, nijesam to htio da kažem, nama fali pamet!
… Spomenici dolaze tek poslije. Poslije pameti koju mi nemamo! Koja bi nam rekla …
Da svako imao pravo!
Pravo da živi u miru sa sobom i drugima.
Koje je ono najveće i najvažnije čovjeku pravo! … Mir! I dostojanstvo!
… Civilizovanom čovjeku. Koji razumije sebe i druge.