Да знамо куд Српкиња у црнини лута сребреничким пустошјем тражећи гроб – не би „Аида“ имала куд, али..
1 min read
Пише: Михаило Меденица
Тихо, полако и подло нам се прикрада „Аида“, а и како би другачије..?
Да је филм па ни по јада, но је зло у форми филма који ће нас, судећи по свему, у најскорије време шчепати за гуше и очи како би се са Сребреницом суочавали све док свако од нас не завешта барем по кост да се нахрани оно незасито поточарско поље лажи!
Да, питање је дана када ће се у Србији емитовати „Кво вадис, Аида“, јер су другосрбијанско- невладине хуље упрле свом силом да се то једноставно мора, јер више није питање „Куда иде Аида“ већ куда иде Србин ако не под нож, маљ ил у јаму?!
У суочавање са грехом који није починио, ето куда!
Што је јасније да га није починио то ће покајање морати да буде веће, гласније, болније, до ивице урлика којим ће нас натерати да се дозивамо и да се одазивамо.
Да је филм ни по јада, рекох, но је „уметност“ мрака у који би да нас повију, уз обавезу да генерацијама бауљамо по њему све док се геноцид заиста не догоди.
Геноцид над идентитетом наших потомака који ће живети у суочавању са грехом који смо ми починили пристајући да нам буде све једно „Куда ће, Аида?“
Није то филм, и није решење променити канал и готово, то је план зла који се мора спровести, не света ради но ради нас, јер свет је режирао а ми морамо статирати, довека!
И није битно колико ће га људи погледати (не ако већ кад буде емитован) јер лаж, огавна пропаганда, не тражи публику већ време, а кад добије време- биће, нажалост, и публике…
Наравно, све ће бити сервирано под изговором уметничких слобода и вајних награда које је урадак освојио, а наше је само да не питамо: „куда ће, Аида“, јер тамо куд је пошла, тамо где је стигла, тамо одакле долази- Србља више нема, но није ни битно док год „Аида“ може слободно да нам дошета преко српских гробова, згаришта, црквишта и тишини о народу који никад није довољно мртав и којег је превише и кад га нема…
Поновићу, буде ли се емитовао „Кво вадис, Аида“ једино питање ће бити: „Кво вадис, Србијо“?!
Бестрага, ето куд, јер „Аида“ не иде сама, за лажју корача грех који нисмо починили али ћемо га прихватити као „Аидин“ мираз…
Да сви завештамо кости поточарској глади- мало је, но није Србреничка лаж крива за то, но ми!
Другосрбијанско зло је моћно онолико колико смо ми немоћни!
Да знамо куд Српкиња у црнини лута сребреничким пустошјем тражећи гроб- не би „Аида“ имала куд, али…
Ипак је ово „филм“ овенчан толиким наградама, небитно што су најзначајније: Кравица, Залазје, Сасе, Каменица, Брежане…
Ипак је то само „филм“, ваља га погледати, уметнички изражај једнак оном којим се звер Насер Орић изражавао, али ко ће о томе..?
Србља и овако тамо више нема, дај да видимо куд је то пошла сирота „Аида“..?
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Nadam se da neće pustiti to smeće na državnoj televiziji.
Bratu Medenica „zlatno pero“.
Braćo i Sestre Srbi, bar Vi znate kako nisu bitne sve te „aide“.
Lično, ne znam niti jednog našeg kome „aida“ ma čija sme da priđe. Još manje znam „aidu“ dostojnu borbe…
Sve su to vrane, a potomstvo naše ima ko da čuva i brani od raznih „aida“.
Osuđene su na propast, te „aide“ ma koliko mi „zli Srbi“ pokušavali da ih spasimo.
Svaki domaćin pravi srpski, racionalno upotrebljava „crninu“.
Зашто ми дозвољавамо разним жентурачама и осталим мрзитељима Срба да долазе у Београд и ту несметано демонстрирају и подмећу лажи против српског народа и хоће да нас присиле да су само они жртве , а Срби злочинци. Нека неко покуша да у Сарајеву или Н. Пазару нешта организује у одбрану Срба тешко да би преживео.
Да је филм истинит не би под присилом и притиском био приказиван. Ко би телетабисе силовао?
У Европу је пошла где је они који су у ствари „режирали“ Сребреницу, дочекују отворених руку…А где ћемо ми?
Komentar ,ovome bi ukaljo svako slovo napisano , divim se svakom tekstu i naklon do zemlje .
Аида..ено је у Новом Пазару…а где би друго била премијера овог наказног дела, недела? Да и тамо мало запапри Јасмина Жбанић, мало јој је било први пут.Гази и даље, кад мој народ ћути, прашта, заборавља…Плачу ли наше мајке , баке у црнини, боли ли их исто или не? Јесмо ли претворили срца у камење па нас ништа не дотиче?!!! Ако одбранимо Себе -одбранићемо и сваку сузу и рану наших мајки.
Sve rečeno. Gledati ga sigurno neću.
Plsim se da ovaj dirljivi tekst, naseg brata Srbina, Mihaila Medenice, ne isprovocira crnogorsku vladu, i skupstinu, pa donesu jos jednu rezoluciju o Srbima, kao genocidnom narodu.Kako stoje stvari, nije iskljuceno, da montenegro prihvati i Inckov zakon.