Da znamo kud Srpkinja u crnini luta srebreničkim pustošjem tražeći grob – ne bi „Aida“ imala kud, ali..
1 min read
Piše: Mihailo Medenica
Tiho, polako i podlo nam se prikrada „Aida“, a i kako bi drugačije..?
Da je film pa ni po jada, no je zlo u formi filma koji će nas, sudeći po svemu, u najskorije vreme ščepati za guše i oči kako bi se sa Srebrenicom suočavali sve dok svako od nas ne zavešta barem po kost da se nahrani ono nezasito potočarsko polje laži!
Da, pitanje je dana kada će se u Srbiji emitovati „Kvo vadis, Aida“, jer su drugosrbijansko- nevladine hulje uprle svom silom da se to jednostavno mora, jer više nije pitanje „Kuda ide Aida“ već kuda ide Srbin ako ne pod nož, malj il u jamu?!
U suočavanje sa grehom koji nije počinio, eto kuda!
Što je jasnije da ga nije počinio to će pokajanje morati da bude veće, glasnije, bolnije, do ivice urlika kojim će nas naterati da se dozivamo i da se odazivamo.
Da je film ni po jada, rekoh, no je „umetnost“ mraka u koji bi da nas poviju, uz obavezu da generacijama bauljamo po njemu sve dok se genocid zaista ne dogodi.
Genocid nad identitetom naših potomaka koji će živeti u suočavanju sa grehom koji smo mi počinili pristajući da nam bude sve jedno „Kuda će, Aida?“
Nije to film, i nije rešenje promeniti kanal i gotovo, to je plan zla koji se mora sprovesti, ne sveta radi no radi nas, jer svet je režirao a mi moramo statirati, doveka!
I nije bitno koliko će ga ljudi pogledati (ne ako već kad bude emitovan) jer laž, ogavna propaganda, ne traži publiku već vreme, a kad dobije vreme- biće, nažalost, i publike…
Naravno, sve će biti servirano pod izgovorom umetničkih sloboda i vajnih nagrada koje je uradak osvojio, a naše je samo da ne pitamo: „kuda će, Aida“, jer tamo kud je pošla, tamo gde je stigla, tamo odakle dolazi- Srblja više nema, no nije ni bitno dok god „Aida“ može slobodno da nam došeta preko srpskih grobova, zgarišta, crkvišta i tišini o narodu koji nikad nije dovoljno mrtav i kojeg je previše i kad ga nema…
Ponoviću, bude li se emitovao „Kvo vadis, Aida“ jedino pitanje će biti: „Kvo vadis, Srbijo“?!
Bestraga, eto kud, jer „Aida“ ne ide sama, za lažju korača greh koji nismo počinili ali ćemo ga prihvatiti kao „Aidin“ miraz…
Da svi zaveštamo kosti potočarskoj gladi- malo je, no nije Srbrenička laž kriva za to, no mi!
Drugosrbijansko zlo je moćno onoliko koliko smo mi nemoćni!
Da znamo kud Srpkinja u crnini luta srebreničkim pustošjem tražeći grob- ne bi „Aida“ imala kud, ali…
Ipak je ovo „film“ ovenčan tolikim nagradama, nebitno što su najznačajnije: Kravica, Zalazje, Sase, Kamenica, Brežane…
Ipak je to samo „film“, valja ga pogledati, umetnički izražaj jednak onom kojim se zver Naser Orić izražavao, ali ko će o tome..?
Srblja i ovako tamo više nema, daj da vidimo kud je to pošla sirota „Aida“..?
Nadam se da neće pustiti to smeće na državnoj televiziji.
Bratu Medenica „zlatno pero“.
Braćo i Sestre Srbi, bar Vi znate kako nisu bitne sve te „aide“.
Lično, ne znam niti jednog našeg kome „aida“ ma čija sme da priđe. Još manje znam „aidu“ dostojnu borbe…
Sve su to vrane, a potomstvo naše ima ko da čuva i brani od raznih „aida“.
Osuđene su na propast, te „aide“ ma koliko mi „zli Srbi“ pokušavali da ih spasimo.
Svaki domaćin pravi srpski, racionalno upotrebljava „crninu“.
Zašto mi dozvoljavamo raznim ženturačama i ostalim mrziteljima Srba da dolaze u Beograd i tu nesmetano demonstriraju i podmeću laži protiv srpskog naroda i hoće da nas prisile da su samo oni žrtve , a Srbi zločinci. Neka neko pokuša da u Sarajevu ili N. Pazaru nešta organizuje u odbranu Srba teško da bi preživeo.
Da je film istinit ne bi pod prisilom i pritiskom bio prikazivan. Ko bi teletabise silovao?
U Evropu je pošla gde je oni koji su u stvari „režirali“ Srebrenicu, dočekuju otvorenih ruku…A gde ćemo mi?
Komentar ,ovome bi ukaljo svako slovo napisano , divim se svakom tekstu i naklon do zemlje .
Aida..eno je u Novom Pazaru…a gde bi drugo bila premijera ovog nakaznog dela, nedela? Da i tamo malo zapapri Jasmina Žbanić, malo joj je bilo prvi put.Gazi i dalje, kad moj narod ćuti, prašta, zaboravlja…Plaču li naše majke , bake u crnini, boli li ih isto ili ne? Jesmo li pretvorili srca u kamenje pa nas ništa ne dotiče?!!! Ako odbranimo Sebe -odbranićemo i svaku suzu i ranu naših majki.
Sve rečeno. Gledati ga sigurno neću.
Plsim se da ovaj dirljivi tekst, naseg brata Srbina, Mihaila Medenice, ne isprovocira crnogorsku vladu, i skupstinu, pa donesu jos jednu rezoluciju o Srbima, kao genocidnom narodu.Kako stoje stvari, nije iskljuceno, da montenegro prihvati i Inckov zakon.